Kako dobiti povišicu i raditi za platu iznad proseka u Srbiji?

 Pišem ovaj tekst jer sam već pomalo smorena od kolega i poznanika koji često mi "zavide", pa čak se i ljute na mene i/ili šefa jer po njihovim rečima ne vide šta je to što ja konkretno radim da bi tako brzo i "preko noći" dobijem sve što poželim od poslodavca - primer: veću od njihove plate, bolje uslove rada (tipa da ne radim u subotu kad svi ostali rade, da često sam otsutna sa posla zbog ispita ili drugih privatnih obaveza, da vozim poslovni auto iako moja pozicija nije vezana za aktivna poslovna putovanja ili imam telefon sa internetom i neograničenim minutima razgovora u Srbiji i minute u inostranstvo, česte pohvale na sastancima ili bonuse i priznanja). Godinama gde god da sam radila za "platu" i za "gazdu" uvek sam imala veću platu od prosećne u Srbiji (iako početna plata bi mi bila minimalac ili malo iznad minimalca, ali za par meseci do godinu dana bi radila za platu veću od prosečne u zemlji). Sa strane gledano deluje da "preko noći" bi dobila gomilu povlastica i povišica a pri tome svi vide da posedujem gomilu mana (primer: očajno pričam srpski jezik, dugo vreme nisam imala završeni fakultet, a većina kolega su imali ili bila sam najmlađa u kolektivu i najskorije zaposlena itd). Sada kada sam već "matora", imam iskustvo u privredi preko 10 godina i jedan završeni fakultet, a drugi pri karju, razlika ili moja "prednost" je "očigledna" ili bar kolege ne iskažu svoju "ljubomoru" toliko javno i glasno kao pre, ali opet se desi da načujem kako neko u firmi komentariše kako ne razume šta tačno ja toliko radim za firmu i šefu da bi dobila sve to što dobijem jer on/ona ni ne zna šta ja tačno radim i koje je moje radno mesto a vidite on/ona se ubija od posla i rinta za gazdu preko "n" godina a nije dobio ni pola od onoga što ja dobijam "na lepe oči" "preko noći". Uglavnom nikad ne komentarišem ovakva podbacivanja, već ili se sklonim i izađem iz razgovora ili suptilno promenim temu u drugom smeru jer ako kažem to što imam da kažem na tu temu, često se pogrešno protumači i sabesednik ne razume šta želim mu preneti. 

Pokušaću ovde da podelim "tajnu" mog uspeha za napredak "preko noći" u poslovnom svetu i konkretno kako udvostručiti svoju platu za manje od dve godine kod poslodavca u Srbiji. Da, moguće je, evo i kako:

Greh mog oca

Juće sam imala jaaaako čudan dan. 

Juče sam kupila stan u centru Novog Sada za tačno toliko novaca koji sam uspela da sakupim nakon višemesečnih pregovora, cenkanja i snalaženja i sa bankom i sa vlasnikom (naravno preko kredita, 17kv, još dvorišni, i nije bas u najsjajnijom stanju i jeste skoro svi koji su za to čuli/videli stan rekli da nisam normalna, ali ja sam sve vreme bikovski tvrdoglavo išla glavom kroz zid i istrajala u svoje). Konačno sam dobila to što sam želela. Ja taj stan sam poželela prvi put kad sam ga videla pre skoro godinu dana - još dok mu je cena bila nedostižno visoka za moje mogućnosti. I juče, nakon što sam potpisala kupoprodajni ugovor kod javnog beležnika i dobila ključeve i krenula prema auto (nakon čašćenja u kafiću sa bivšim vlasnikom, njegovom ženom i agentom prodaje) imala sam osećaj da letim od sreće i da ništa nije nemoguće i da sve je na svom mestu i da sam na pravom putu, da je Bog uz mene i čuva me i pomaže mi i da sam najsrećnija i najuspešnija žena na planeti (da, znam da preterujem)... Sva ta euforija je trajala sve dok

Izostaviti ratnika u sebi

 

"Jedna od najtežih stvari u vezi sa oporavkom jeste to što je verzija sebe koja ste postali da biste preživeli rat koji vam je nametnut je takođe neko od koga morate da se oprostite.

Vidite, verzija sebe koja ste morali da postanete da biste preživeli nije ona verzija koja sada može da nastavi dalje. Morate napustiti tu verziju sebe...

To je mač sa dve oštrice. Morate postati neko drugi da biste prošli kroz sve to, ali kada jednom uspete, ne možete povesti tu osobu dalje sa sobom. Ta osoba je bila za rat, a rat je dobijen!"*

*by Adult Children of Alcoholics® & Dysfunctional Families World Service Organization, Inc.

Kako završiti fakultet što pre uz posao i ostale obaveze?

Ja još nisam završila svoj drugi fakultet (iako sam bila sve lepo ispalnirala da diplomiram u roku do oktobra ove godine, što možda jeste pomalo nerealno uzimajući sve okolnosti... tema drugog razgovora) već upala u neku blokadu. Ostaju mi još 8 ispita, pa sam sela i sebi sastavila ovu listu-potsetnik da bi sebe motivisala i ohrabrila da istrajam i što pre diplomiram (kako bi mogla upisati treći fakultet u oktobru - šaljim se naravano, mada se nikad ne zna). 

Sada tačno se osećam poput ćelavog plastičnog hirurga koji reklamira prisađivanje kose ili bucmastijeg nutricionista ili fitnes trenera koji drži predavanja kako da smršaš... Moram ipak sebi pridati priznanje da sam protekle četiri godine (još uvek ne shvatam kada su pre prošle) poprilično dobro izvukla. Uz redovan i to ozbiljan posao na puno radno vreme, stanovanje u drugom gradu, dvoje dece i sve prateće obaveze, uz poteškoća koje imam sa srpskim jezikom i generalno usmenim izlaganjem pred salu punu studenata i profesora, čestim depresivnim stanjima i još koješta - postigla da ni jednom ne obnovim godinu, već skupim dovoljno ESP bodova i budem na budžetu. Tako da uzimajući u obzir kompletnu sliku moje situacije stići do ovde si je popriličan upseh sam po sebi....

Stoga ipak delim sa vama "tajnu mog upseha" jer možda nekome će biti od koristi:

Saučesnik/Saizvršilac

 

Prošlo je par dana od kako sam se prijavila za dobijanje sredstva od strane države za svako dete do 16 godina i ne mogu da se smirim i prestanem da razmišljam da li sam trebala da se prijavim. Čak sam pokušala da se "odjavim", ali ta opcija ne postoji.... 

Naime, grize me savest, jer ja,

Sedam vrsta varanja/prevara u vezi

 

Naišla sam na jedan vrlo zanimljiv meni članak o 7 vrsta varanja/prevara u vezi. Priznajem ostala sam iznenađena i sebi ostavljam ovaj tekst i moja razmišljanja/pitanja kao potsetnik. Generalno ne smatram sebe ljubomornom osobom i imam poprilično široko shvatanje šta jeste i šta nije prevara, tako da definitivno su mi se otvorili neke dileme i pitanja na koja nemam konkretan odgovor, već ona kontradiktornost u meni pronađe jednaki broj argumenata i za i protiv i bacila me u totalni bedak. Svesna sam da poenta u vezi prevare nije sam "čin", već uzrok nastanka - gubitak poverenja, poštovanja, narušena komunikacija, permamentne gubitke i ogorčenost itd itd. Jer po mom mišljenju sama prevara (u bilo koji od dole navedenih oblika) se dešava mnogo pre same manifestacije iste - tojest prvo u mislima, osećanjima pa tek nakon nekog vremena na nivou dela. Smem tvrditi da se pojavljuje relativno paralelno kod oba partnera - naravno u različite oblike, ali to je možda tema drugog razgovara. Mada s obzirom da niti imam dovoljno životno iskustvo, niti potrebno stručno predznanje generalno o partnerskim odnosima nisam kvalifikovana da delim mišljenje...

No, evo sama lista vrsta varanja/prevara u vezi*:

Прощка

 

Джон Брайман, един от хилядите войници на американската армия, беше приклекнал в тревата, насочил пушка срещу вражеските войски и чакаше заповедта на командира. Животът му премина през съзнанието му като на филмова лента:

Da kažem/uradim nešto ili da ćutim/produžim?!

 

Ovih dana čitam knjigu Rasuti umovi - Gabor Mate, izdavačka kuća Kontrast (ova izdavačka kuća po mom mišljenju bira odlične knjige i autore, a u isto vreme očajno loše bira prevodioca i svaki put se iznerviram kad čitam neku fenomenalnu knjigu, a prevod bude baš bezveze urađen pa me natera da nađem englesku verziju i da čitam paralelno....  tema drugog razgovora). 

No, u poglavlje 26. "Sećanja se prave od ovoga", autor kaže da je zapazio da pacijenti koji imaju

Kako napisati dobar ugovor za psihološke i coaching usluge? Praktičan vodič

 

Veoma volim da pohađam razna psihološka savetovanja kako vezana za posao, tako i za lični rast i razvoj. Išla sam kod raznih psihologa, savetnika, life coach-a, terapeuta, poslovnih trenera, konsultanata. Moram priznati do sada nisam išla jedino kod fitnes instruktura, mada jednog dana sam sebi obećala da ću ići - pa makar i samo mesec dana da sebe nateram da pratim uputstva (tema drugog razgovora). Išla sam čak na kurs šminkanja, takođe sam pohađala i časove poslovnog stilista. U planu mi je da kad završim fakultet pronađem i trenera koji bi radio samnom na peglanje mog očajnog akcenta (ako je to ikako moguće) i generalno boljeg savladavanja srpske gramatike - konkretno padeža. No, sve ovo kažem da bi shvatili koliki sam zaluđenik pohađanja kurseva, seminara, treninga i sve na što naiđem, a da mi se čini zanimljivo i korisno. Išla sam i na kurseve/seminari/treninzi za koje i baš nisam bila sigurna koliko je sam predavač stručan o tome što priča/radi, čisto iz neke detinjaste znatiželje, pa čak i možda naivnosti da ipak ću možda nešto naučiti/saznati/dobiti. Obično pre samog događaja uvek sebi sastavim neku listu "očekivanja", tojest listu pitanja na koja želim da dobijem odgovor ili listu krajnjeg rezultata koji želim da postignem. Nakon određenog događaja posebno sama sa sobom sednem i pređem tu listu i uradim neki mini izveštaj/retrospektiva šta sam izgubila, a šta dobila sa pohađanjem konkretnog događaja. 

U većini slučajeva sve ove obuke nemaju odgovorajuću propratnu pravnu dokumentaciju, konkretno mislim na

U svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačnog triumfa

 

Ni sunce ne blista uvek... niti mir vlada večno.

... Jasno mi je da se ne mogu nadati da ću ostatak života provesti hodeći planinskim vrhovima. Bez obzira na to koliko se trudila, koliko istrajna bila i koliko se isticala u preduzeću kojeg sam se latila, i dalje će biti dana i nedelja i meseci kada će jedini ishod svega što pokušavam biti osujećenje i neuspeh...

Kako da znam da je vreme da izađem iz partnerskog odnosa koji više mi ne služi?

Sastavila sam sebi pet bazičnih tačaka koje meni ukazuju da je krajnje vreme za promenu: 

Šta ti je ovo trebalo u životu?!

 

Da li ste se ikada pitali zašto bi neko radio nešto što očigledno mu nanosi bol/patnju i to bez da ga iko tera - poput trčanje na maratonu, ili učešće na trijatlonu, ili  pešačenje/trčanje/vožnja biciklom kroz planinu i tome slično? Pogotovo kad to njihovo učešće u tim poduhvatima ništa im ne donosi - ni neko mesto, ni neko priznanje, pa čak ni nekad ni onu medalju/diplomu za učešće - ništa! Ili bar ništa korisno i vidljivo nama posmatračima. Sve što mi sa strane vidimo je to da se ta osoba muči, jedva stiže do daha, ali nastavlja - neznajno zašto... 

Povremeno sebe "uhvatim" da radim takve "besmislene" i sulude stvari. Evo upravo

Videti lisicu noću - 5 duhovna značenja i simbolika

 

21.04.2023, malo nakon 23 sata, sedim u Novom Sadu na obali Dunava, na početku šume iza fakulteta. Gledam vodu i uživam. Razmišljam o svom životu, analiziram svoje ciljeve, strahove i ambicije. Iznenada, pored mene nonšalantno prolazi prava pravcata lisica. Skroz se trznem i pažljivo posmatram životinju - i da, to je lisica - ne pas - LISICA! Dugačak, pufnasti rep, sa belom flekom na vrhu repa. Dugačko mršavo telo, dugačka njuškica i specifične špicaste uši, svetla kozina sa unutrašnje strane vrata i stomaka. Šeta elegantno, graciozno i kao da ja ne postojim... Bila sam potpuno fascinirana! Čak pomalo sam se prepala - da li je stvarna, otkud sada tu usred grada?! Da li je plod moje neke imaginacije?! S obzirom da sam bila potpuno sama, nisam imala s kim da proverim da li me oči varaju. A realno, nije ni bitno. Ja sam videla to što sam videla. Vratila sam se u apartman i prepuna neke sreće i ushićenosti otišla na spavanje. Ujutro kada sam se probudila, najmlađa sestra me je pozvala da mi čestita rođendan i ja sam joj ispričala svoje iskustvo od prethodne noći. Odmah me je upitala da li sam išla na internet da proverim značenje te pojave. Nasmejala sam se i rekla: "Ali ja nisam sanjala! Ja sam videla lisicu UŽIVO!".

Naravno nakon našeg razgovora ukucala sam "seeing a fox at night" i evo šta je izašlo*:

Zašto on, a ne ja?!

Pre tačno mesec dana - petak 13. januar je premino jedan moji kolega na poslu (treći kolega koji je preminuo u proteklih godinu ipo dana). Nisam sujeverna (mada bugari se smatraju za dosta sujeverni narod jer imamo gomilu praksa i običaja koji nemaju neko logično objašnjenje osim prvično praznoverje i sujeverje... No tema drugog razgovora).

Da budem preciznija - kolega nije preminuo "na" poslu, već je preminuo kada se vratio kući jer mu je bilo jako loše - mislili smo da je gripa. Dobio je srčani udar i u roku od sat-dva za njega više nije bilo spasa. 

Nisam bila bliska s njim i nismo mnogo komunicirali osim vezano za posao i nešto osnovno. Znam da je bio par godina stariji od mene, srećno oženjen, imao četvoro dece - najstarije dete mislim da nema još ni 10 godina, a najmlađe nema godinu dana. Takođe znam da su renovirali krov (da, usred zime) i da majstori nešto su odugovlačili. Držao slike svoje porodice na svom monitoru i poslovnom nalogu i rado je pričao o njima. Na poslu je bio uvek ljubazan, izlazio u susret svima, savesno obavljao svoji posao, a često i tuđi kada bi neko od nas zakazao. Imao je prijatan karakter, nasmejan, znao je da se našalji i da stvori pozitivno okruženje oko sebe. To je sve što znam o njemu. 

Tog petka, možda sat-dva nakon što sam došla kući, dobila sam poruku od

Koliko se sviđam samoj sebi?

 

Uvek sam se pitala zašto neko bira nešto manje, nego sto mu je želja da postigne. 

Imam dve drugarice koje (usled neke moje motivacije, a i ne samo) su upisale fakultet, ali umesto da upišu smer/fakultet koji žele od uvek, one upišu nešto skroz levo. Jedna, oduvek je želela da postane stomatolog (ima završenu medicinsku školu i radi godinama kao medicinska sestra kod zubara), ali umesto da upiše stomatologiju, ona upiše 

Moje iskustvo na Kamp Tara 2022 kod Srđana Zirojevića

*

Namerno sam odložila pisanje ovog posta za mesec dana nakon što sam se vratila sa kampa Tara kod Srđana Zirojevića, jer nisam htela da ovo bude "hate post". Emocija i dalje je snažna, a što kažu psiholozi, ako ima jaka emocija, to više nema veze sa tom drugom osobom (u mom slučaju brendom), već sa mnom. Tako da, jeste, ovo je vrlo subjektivno mišljenje i doživljaj koji ima više veze sa mnom, ali opet, javno delim jer možda nekome posluži (do sada nisam pronašla subjektivno iskustvo sa ovih kampova od osobe koja je van javno objavljenih reklamnih poruka brenda). Evo moje iskustvo, možda će nekome poslužiti:

Nadriposličarenje

Alergična sam na amatere! 

Ovde reč "amater" nije tačno upotrebljena, jer po definiciji amater je osoba koja se bavi nečim iz ljubavi, ne profesionalno, tojest finansijski ne egzistira od tog svog amaterizma. A reč koju želim da upotrebim je za osobe koje žive od svog amaterizma, tojest zarađuju od svoje nestručnosti. Znam da ne postoji reč "nadriposličarenje", ali evo koristiću tu svoju kovanicu jer može mi se - književni amaterizam u pokušaju. 

Naime, sve češće i u privatnom i u poslovnom životu se susrećem sa ljudima koji

Kako se rešiti košmara koji se ponavljaju

 

Koliko ja znam svako ljudsko biće sanja. Neko kaže da ne sanja, mada mislim da pre će biti da se ne seća da sanja, ali svako bar jednom u životu je sanjao nešto - bilo to lepo ili ružno. Neko sanja više, neko manje. Neko sanja uglavnom lepe stvari ako uopšte sanja, a drugi (poput ja u prošlosti) sanja uglavnom košmare. I najgore postaje kada košmare krenu da se ponavljaju i ponavljaju. A kada ih ne razrešimo, onda košmare kreću da razvijaju svoje alternativne strašnije verzije, pa onda jedan košmar se podeli u više košmara, i svaki pojedinačni košmar ima svojih više verzija i dođete (ili bar ja sam došla) u trenutku kada se bojite da legnete da spavate, kako ne bi sanjali, a onda i kada ipak se onesvestite od umora i otsanjate to što sanjate se probudite umorniji i iscrpljeniji nego što ste bili dan pre toga. I to tako se ponavlja u nedogled - danima, nedeljama, mesecima, pa neki uporniji (kao što sam ja) godinama. Pa onda krenete da rešavate simptome, koje razviju svoje podsimptome i završite ili na drogama (i legalnih i ne legalnih, u hospitalizovanom stanju ili kućnoj varijanti) i/ili jednostavno završite sa životom. Zato, da ne bi se to desilo (a ako se već desilo, da izađete iz toga), postoje isprobane tehnike koje vam pomažu da se rešite na sam početak onih manjih "košmarića" - onaj prvi put kada ga otsanjate ali i onih ozbiljnijih košmara koji se ponavljaju godinama. 

Postoje više tehnike, ali ja ću ispričati o tehnici koja je meni najviše pomogla i koja preporučujem mojim drugaricama i koje se takođe slažu da ova tehnika uvek radi i uvek rešava problem iz korena. Inače ovaj tekst je inspirisan od jedne drugarice kojoj sam pomogla da "protumači" svoj košmar od pre koji dan i bila je toliko srećna i zahvalna pa čak mi nabacila ideju da bih mogla time da se bavim kao posao i hobi (što mi ne pada na pamet, jer generalno sam tip osoba koja ne voli da se bavi tuđim problemima, plus toga još uvek imam sasvim dobro plaćen posao, ali biću toliko dobre volje da podelim tehniku, pa neka svako radi sa njome šta hoće). 

No, evo i 5 koraka kako da se otarasite košmara:

Skini naočare da bi video

 

Pre koji sat suprug mi je doneo otštampani list papira na koji su printirani random reči bez nekog naročitog smisla. Pitala sam ga šta je to, a on je rekao 3D tajna poruka (sprema rođendansku žurku za decu na temu "Zakopano blago" sa gomilom zadataka koja deca treba da odagatnu kako bi došli do rođendanske torte - nešto u stilu koncepta Escape room-a, ali na otvorenom). 

No, dugo sam gledala taj papr i nikako nisam mogla

Nameravam da istrajem sve dok ne uspem...

 

Volim da čitam "self help" knjige - tipa popularne psihologije i iz zabave i da nešto novo naučim, a često se trudim i da primenjim u svoj svakodnevni život ono što pročitam čak i onda kada smatram da je potpuna budalaština čisto iz radoznalosti - onako da probam šta će se desiti. Uglavnom se ništa i ne desi, ili bar ništa značajno što bih ja primetila i povezala sa konkretnom aktivnošću inspirisanu od knjige, mada kod mene se stalno nešto dešava pa se nikad ni ne zna šta je šta i odakle je krenulo. No, da se vratim na temu