Nameravam da istrajem sve dok ne uspem...

 

Volim da čitam "self help" knjige - tipa popularne psihologije i iz zabave i da nešto novo naučim, a često se trudim i da primenjim u svoj svakodnevni život ono što pročitam čak i onda kada smatram da je potpuna budalaština čisto iz radoznalosti - onako da probam šta će se desiti. Uglavnom se ništa i ne desi, ili bar ništa značajno što bih ja primetila i povezala sa konkretnom aktivnošću inspirisanu od knjige, mada kod mene se stalno nešto dešava pa se nikad ni ne zna šta je šta i odakle je krenulo. No, da se vratim na temu

Tačno pre mesec dana sam krenula da čitam knjigu "Najveći trgovac na svetu" od autora bestselera Og Mandino. Ono što sam uradila je da ozbiljno i savesno primenjim pravilo iz knjige - da ne pročitam sve odjednom, vec da čitam svaki svitak po jedan mesec svaki dan po 3 puta na dan. Zamislite izdržala sam mesec dana a da ne provirim u ostali deo knjige (dobro, samo malo pre koji dan - onako na brzinu sam provirila, isto tako desilo se da propustim neko od "čitanja" - u mom slučaju to su bila slušanja, ali ne bitno - to se ne računa jer gledamo kvantitet). 

No, danas sam krenula sa trećim svitkom i upravo čitam ovo: 

"Nameravam da istrajam sve dok ne uspem. 

Na Orijentu, mladi bikovi iskušavaju se za borbe u areni na sasvim određen način. Svakog od njih dovedu u kružni prostor i daju im priliku da nasrću na pikadora, koji ih, opet, sa svoje strane, bocka kopljem. Hrabrost svakog bika onda se pažljivo odmerava, u skladu sa njegovom upornošću i spremnošću da nasrće, uprkos bolnom šiljku sečiva... Od ovog časa, i ja ću imati na umu da sam na sličan način stavljen na proveru. I ako istrajem, ako nastavim da pokušavam, ako produžim da nasrćem, siguran sam da ću uspeti."

 Dok čitam, ona moja kontradiktorna strana mene se aktivira i pitanja sama nailaze i zauzimaju moje misle: 

"Siguran sam da ću uspeti" U čemu?! 

Ja jesam bik u horoskopskom znaku, ali jel stvarno moj život se je sveo na tome da sam jedan jako "uspešan" bik u svom inatu i upornosti da nalećem na pikadora, bez obzira na to što od toga ništa osim nesnosnog bola ne dobijam (ako ne računamo ovacija i tapšanje publike, a ponekad ni čak to)?!

Jel to nagrada ili kazna da budeš odabran za bika koji će se "rvati" za zabavljanje publike na sceni života? Koja je poenta tog rvanja sa životom, stalnog "istrajavanja" u tome da se ne odustane?

Jel to hrabrost ili ludost? Koji je značaj te moje upornošću i spremnošću da nasrćem iznova i iznova, uprkos bolnom šiljku sećeva? Koji je smisao svega ovoga?

Zar ne bi bilo lakše, brže, kraće, ugodnije da se bik prepusti i ne naseda na izazivanje crvenog platna, već da primi svoju sudbinu da bude nečiji "biftek"? jer svakako krajni rezultat je isti...