Obično narodne izreke i ideome na Balkanu se poklapaju između različitih naroda, ali izreka "Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi" je prisutna samo između ex-Yu zemalja, i to konkretnije u Srbiji.... Ja sam godinama svedok jednoj modifikovanoj verziji ove izreke koja glasi: "Ne možeš ti mene toliko malo platiti, koliko ja tebe mogu mnogo podkradati"....
Za mojih skoro 20 godina života u Srbiji srela sam se sa različitih načina "zakidanja" i "vraćanja" poslodavcu za minimalnu i/ili nedovoljnu platu koju daje radnicima. Skoro u svakoj firmi u koju sam radila sam "uhvatila" kolegu (češće kolege) kako kradu (po njihovim rečima "nadoknađuju sebi razliku u plati") od firme na jedan ili drugi način. Negde sam te pronevere prijavljivala vlasniku/direktoru, negde bi samo dala otkaz i otišla. Neću ulaziti u analizu ovog fenomena, već želim da se osvrnem na načine kako da poslodavac (viziram vlasnika/generalnog direktora) otkrije ove pronevere i po mogućnosti da ih spreči pre nego što se dese. Ova uputstva mogu i običnom radniku da pomognu da raskrinka proneveru svojih kolega na poslu i da mu to iskustvo da mogućnost za lični rast, napredak u firmi ili daj Bože veća primanja jer često poslodavac na kraj dana kad se sav cirkus završi (a sigurno će biti cirkusa i sam poslodavac će proći nekoliko faza, ali to je tema drugog razgovora), onaj ko je otkrio proneveru dobiće neke "bonuse", ali isto tako snosi će i određene negativne posledice jer kao sve u životu, pa i ovakvo otkrice ima svojih prednosti i mana....
No, krenemo od sam početak - nekoliko znaka da u firmi se dešava pronevera/krađa od strane radnika, direktora, zaposlenih:
Prvi i osnovni problem je taj što u firmi se ne zna ko pije i ko plaća. Ovo je stanje kad u firmi svako radi ko šta stigne u bukvalnom i prenosnom smislu jer vlasnik/direktor ne preuzima odgovornost za svoje zaposlene i generalno za svoje preduzeće. Često radnici nemaju jasno definisan opis radnog mesta, već od njih se zahteva sve i svašta. Obim i kvalitet posla zavisi isključivo od samo inicijative, lične odgovornosti i savesti radnika, a to je idealno okruženje da se pojavi "snalažljivost" pojedinca. Takođe ne postoje jasne kriterijume bonusa i nagrada. Često poslodavac ne nagrađuje adekvatno trud i zalaganje konkretnog zaposlenog. Od zaposlenog se očekuje da pokriva opis radnog mesta dve i više druga radna mesta, a dobija platu za jednog (i to minimalac). Sa druge strane ne postoji kontrola tog rada - vlasnik nije upućen u svim aspektima poslovanja i realno ni ne zna šta sve obuhvata opis radnog mesta konkretnog radnika, niti prati njegov učinak i doprinos rada i rezultata kompanije....
Ovo su neke od indikatora da u firmi već postoji ako ne krađa, to mogućnost krađe od strane zaposlenih, a često i sam direktor (ukoliko nije ujedno i vlasnik) je u svemu tome umešan, ili bar odgovoran:
- U firmi ne postoji dobro sistematizovan i osmišljen ERP sistem koji bi obuhvatio, pratio i kontrolirao kompletno poslovanje kompanije i sprečio i otkrio potencijalne zloupotrebe radnika. Često investicija od par hiljada eura za nabavku i implementaciju ovakvog ERP sistema se tretira od strane vlasnika/direktora isključivo kao trošak. Nažalost danas je postojanje ovakvog sistema pre obaveza i neophodnost nego luksuz, jer kao što kaže druga lepa srpska narodna izreka "Ako ne platiš na mostu, platiš na Ćupriji"....
- Magacioner (a često ni ne postoji magacioner, već svako uzima sve iz magacina kad stigne - da, znam da je neverovatno, ali sam lično bila svedok ne jednom i ne dva takva slučajeva) ne odgovara materijalno za viškove i manjkove, a u većem broju slučajeva popis se radi jednom godišnje, i to ako se uopšte sprovede po propisima. Ovo je po meni možda i najapsurdniji slučaj jer magacin je krvotok - srce preduzeća i od Magacina (ovde obuhvatam magacin i gotovih proizvoda i magacin robe i magacin sirovina i repromaterijala) kreće i završava se sve...
- Ne postoji jasna procedura za proces vraćanja i reklamacija robe, pa zaposleni "prijave" da je klijent vratio robu i podignu novac iz kase, dok sama roba nikad se nije vratila, ali to nema ko da proprati/proveri jer ne postoji za to procedura, već se radi stihijski. Desi se da se roba stvarno i vrati u magacin ali bude oštećena, pa se otpisuje na štetu firme.
- Komercijalista (prodajno osoblje) ne daje i/ili lažira izveštaje sa terena, a to niko ne proverava. Poslovno vozilo, telefon, debitne kartice firme se koriste u privatne svrhe. Prodaje se roba u kešu mimo saznanja direktora. Od kupca se vraća roba koja je oštećena, ili čak i da nije, za tu prodaju komercijalista je već dobio proviziju (obično to rade tako da tokom godine prodaju-guraju robu kupcu kako bi povećali svoju mesečnu proviziju, a na kraju godine kupac vraća tu robu jer mu ne treba, a pošto u firmi ne postoji praćene takvih povrata ni komercijalisti se ne skine već isplaćena provizija). Lažiraju se obilasci i izveštaji gde je proveden rad na terenu.... itd...
- Ne postoje jasne i proverljive cenovne politike i procedure i pravila odobravanja rabata i/ili nabavke robe/sirovine. Kod onih "iskusnijih" komercijalista/prodavca/knjigovođa/ administrativih radnika se dešava da su u šemi sa kupcima/dobavljacima i da namerno se kupcu fakturise ili dobavljač nama fakturise manji/veći od dogovorenog iznosa, a razlika se deli sa kupcem/poslovnim partnerom/dobavljačom u kešu.... Sve ovo se može desiti kad ne postoji jedinstven prodajni i/ili nabavni cenovnik i pravilnik kako se, kome i koliko obračunava rabat i od koga se po kojoj ceni nabavlja roba i sirovina. Pogotovo postoji rizik za ovakve malverzacije kada ista osoba vrši i nabavku i prodaju robe, proizvoda, sirovine i repromaterijala, a to slozićete se u malim firmama je pre pravilo nego izuzetak....
- Ne postoji interna (za eksternu tek ko bi imao para!) revizija rada knjigovođe ili osobe koja vrši knjizenja i/ili plaćanja u firmi. Bila sam svedok plaćanja ličnih računa knjigovođe (struja, voda, gas, komunalije) preko firmenog računa, kupovina klima, radijatora, IT opreme i kućnih aparata, pa čak i plaćanje ličnog kredita i/ili aranžman putovanja preko firmenog računa i sve to se lepo knjiži kao trošak firme a da direktor/vlasnik ni ne primeti... Pitate se kako je to moguće?! Tako što u većini slučajeva kojima sam ja bila svedok, vlasnik/direktor nije u svom životu video izvod tekućeg računa preduzeća iz banke, a čak i kad sam mu odnela da mu uočim krađu me je pitao kako se izvod "tumači" jer njemu nije bilo jasno gde se gleda priliv i odliv sa tekućeg računa..... a konkretno ta firma (a i većina ostalih kod kojih sam pronalazila krađu ove vrste) obrta milionske mesečne promete, pa kao kupovina jedne inventer klime i plaćanje aranžman putovanja u Americi je "sitan iznos" i ne primeti se i "izgubi" u ukupno poslovanje kompanije... Za privatne mesečne račune nema ni govora jer iznosi prema rečima jednog od tih direktora kod kojih sam bila da predočim krađu su "zanemarivajući", pa zato nije ni čovek primetio....
- Gotovina u kasi u maloprodaji odstupa od prijavljenog stanja u poreskoj jer se deo prodaje odvija u "keš varijantu". Ova situacija je možda i najčešće zastupljena u većem delu preduzeća u Srbiji, mada u većem delu slučajeva nije u pitanju krađa zaposlenih, već krađa vlasnika od države... Tema drugog razgovora...
- Sitne krađe poput odnošenje kući hemijske, olovke, heftalice, bušilice, kuvala, kosilice, papira, folija, rukavica, kafe, soka, vode, wc papira, cveća.... I lista može ići u nedogled - neću niti spominjati, niti komentarisati, ni obrađivati... To valjda se smatrala "normalnim" u Srbiji...
- Neću zalaziti ni u fenomen krađe vremena na poslu - tojest danguba, ono kad radnik ceo dan deluje kao da je jako zauzet, ali realno ništa konkretno na kraju dana nije uradio, česte "puš/kafa" pauze, ili obilaske "na teren" koje obuhvataju rešavanje ličnih poslova po gradu za vreme radnog vremena - sve to je veoma široka tema, koja možda ima i više veze sa nacionalnim i kulturološkim razlikama i razumevanja pojedinca.
- Krađa/prodaja i zloupotreba informacija i podataka od strane zaposlenih, pa čak i direktora (kada on nije vlasnik) je takođe široka tema koja nije za ignorisati, ali sada neću o tome...
Dugo vreme razmišljam nad ovim fenomenom u Srbiji. Prva pronevera koju sam otkrila je bila davne 2011., zadnja (moja lična oko 10te po redu) ove godine u februaru... Dakle, ovo je uobičajena praksa koja egzistira u skoro svim (daj Bože da grešim!) malim preduzećima u Srbiji. Postoje brojne faktore i "opravdanja" zašto se to dešava, i kako lečiti i sprečiti ovakve pojave, ali nećemo sad o tome, jer je ipak veoma grozan osećaj saznanje da te tvoji najbliži potkradaju i možda je lakše/lepše nikad ni ne saznati o tome, jer nakon ovakvog jednog otkrića vlasnik/direktor ruši sve svoje dotadašnje iluzije, prijateljstva, ego mu se žestoko vređa i firma nikad više nije ista.... A možda i nije tako - sve se nastavi po starom-u ali u novom obliku....
P.S. Par pijateljskih saveta (iz ličnog iskustva) za onoga ko otkriva krađu i o tome želi da obavesti vlasnika/direktora:
1. Obavezno dobro istrazi i proveri sve. Nemoj dopustiti da te lični afinitet/animozitet prema određenih kolega utiče na tvoju procenu. Na poslu nisi da stvaraš prijateljstva, već da zaradiš i napreduješ u karijeri. Ako neko podkrada firmu u koju radiš, taj neko podkrada lično tebe.... To je bar moj lični stav.
2. Analiziraj situaciju: ko sve (možda) zna za krađu, na koga sve će uticati jedno takvo otkriće, ko će preuzeti posao tog radnika ko je krao ako vlasnik/direktor odluči da mu da otkaz (mada koliko vama apsurdno zvučalo jedan deo poslodavaca odlučuje da ipak zadrži takvog radnika... tema drugog razgovora)....
3. Pripremi "rešenje" problema. Poslodavac je često preopterećen svojim ličnim i poslovnim problemima i ako mu se ti pojaviš na vratima i doneseš još jedan, pri tome veoma ozbiljno velik ovakav problem, u najboljem slučaju ćeš dobiti/dati otkaz. Kažem u najboljem za tebe scenario... Moje lično neko zapažanje je da vlasnik je sve to već nekako u svom malom mozgu donekle znao, ipak čovek nije glup ako je dospeo tu gde jeste, ali... i ovde dolazi ono meni još nedokučivog "ali".... zbog jednog ili drugog razloga nije hteo/mogao se s time suočiti i uporno, često godinama, to gurao ispod tepiha.... I ti sad se pojaviš na vratima i saspeš mu svo to đubre u licu... Pa naravno da ćeš dobiti.... Zato prvo pronađi lepo džak - sakupi smeće u vreću i ovako sve lepo spakovano ostavi ispred direktove kancelarije, a kod njega uđi sa konkretnim i jasnim rešenjem.
4. Odaberi pravi momenat. Ovo je meni oduvek bilo najteži korak. Realno nema pravi momenat da kažeš nekome da njegov dugogodišnji prijatelj/partner/zaposleni ga godinama krade/vara.... Što duže čekaš je sve teze reči, ali ni ako odmah ishitreno sve to kažeš čim saznaš pre nego što sve dobro osmisliš takođe nije dobro rešenje.... Ovo je u principu situacija za koju možemo reći da "ako kažeš - kajaćes se, ali i ako ne kažeš - opet ćeš se kajati".... Svakako moji ti je savet ako si pažljivo i mudro osmislio i uradio prethodna tri koraka - progutaj najveću žabu, pa nek ide život!
5. Budi spreman na sve i imaj razumevanje prema ono kroz šta prolazi vlasnik/direktor i zaposleni. Moje iskustvo kaže da vlasnik/direktor prolazi kroz nekoliko faza od trenutku kad mu saopštiš da ga neko, često njemu najbliži, podkrada godinama....
5.1. Šok
5.2. Poricanje
5.3. Ljutnja prema osobi koja ga je podkradala
5.4. Gubitak samopouzdanja i lično preispitivanje
5.5. Ljutnja prema osobi koja je otkrila krađu (ukoliko prethodna faza nije najbolje prošla)
5.6. Neizmerna tuga i osećaj gubitka i povređenosti. Često gubitak poverenja prema svakome - gubitak smisla poslovanja/postojanja (kako kod koga - u zavisnosti od ličnog života direktora/vlasnika)... Razmatranje opcija restruktuiranje/napuštanje/zatvaranje firme.... Ovaj period ne sme dugo da traje i ovde je ključno da budeš prava podrška svom direktoru jer opstanak i dalji razvoj firme zavisi od toga.
5.7. Zahvalnost prema onome ko je otkrio zloupotrebu i eventualno povrat "vere u ljude", pronalaženje smisla, restruktuiranje preduzeća, revidiranje plata, opisa radnih mesta, merenje rezultata svih zaposlenih, pravila revizije, cene, odnosa sa kupcima/dobavljačima i sve što je u tom momentu potrebno.
5.8. Nuspojava kod vlasnika/direktora: Doživotna paranoja koja nestaje i pojavljuje se godinama nakon događaja, česti osecaj da ga neko potkrada, a kod onog ko je otkrio proneveru - bar kod mene - izoštravanje čula i osećaja i manijakalna provera svog vlastitog i rada kolega (pogotovo ako je vlasnik ipak odlučio da zadrži provinile se radnike), kreiranje krutih procedura rada, čestih kontrola i provera, revizija, što često narušava međuljudske odnose i dovodi do potrebe promene radnog okruženja i/ili svog ličnog stava....
Sve u svemu, ovo je veoma bolno, ali ipak vredno životno i poslovno iskustvo, i bar ja, svaki put se duboko potresem, preispitam i reorganizujem vrednosni sistem.... a možda je to samo moj slučaj i lični doživljaj .... Srećno!
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar