Uloga informacionih tehnologija i veštačke inteligencije u određivanju poreza na imovinu

--

Klasifikacije poreza

1. KLASIFIKACIJA POREZA VEZANA ZA PREDMET OPOREZIVANJA

Kako postati/ostati zombi

Život nas susreće sa određenim ljudima, a ponekad i životinja sa kojima izgradimo toliko blisko prijateljstvo, duboko emotivni odnos povezivanja i razumevanja koji nas promeni iz osnova. To su odnosi koji nas izgrade kao ličnost i neizlučni su deo nas i našeg bića. To su te neke prekretnice života, sa kojih nema povratka i više nikad nismo ono što smo bili... 

A onda

Lipicaner i ja

 

Dok su ga dovodili iz daljeka je zračio nekom svom aurom - kao da ga je neka posebna svetlost ili tačnije energija obasijala. Galantno, a u isto vreme snažno je koračao sa čvrstim

Ples kao terapija

 

Niti kao dete, ni u svojim mlađim danima nisam plesala niti odlazila po klubovima. Kao da mi je telo bilo potpuno blokirano za opustene pokrete uz ritam iako sam godinama išla u muzičku školu, a i dan danas sviram i redovno slušam muziku. Od neko vreme aktivno plešem kao vid telesne psihoterapije za otključavanje blokada u telu usled trauma iz detinjstva. I mogu reći da poprilično sam počela da uživam u plesu. Gledam svake (ili bar se trudim da bude svake) večeri pre spavanje da đuskam uz omiljenu muziku 10-15 min (naravno uz slušalice da ne ometam komšije i ukucani). Vikendom se trudim kad mi vreme dozvoljava da izađem u klub i da se maksimalno "isplešem". Često koristim priliku kad putujem negde za vikend da posetim neki za mene novi klub i pokušavam da naučim svoje telo da se maksimalno opusti uz ritam bilo koje muzike i uživa bez obzira na to da li ja privatno slušam tu muziku. 

Tako sinoć sam izašla u jedan klub u Sarajevo koji sam našla preko Instagrama i preko slika je delovalo obecavajuce. Muzika je bila predobra - DJ je puštao odlične mikseve strane muzike sa fenomenalnim ritmom i prelazima između pesama - i to baš pesme što ja slušam i što me lože za ples (šteta što taj DJ nema na internetu svoj kanal gde mogu redovno da ga pratim i slušam), ALI

Istina - distinkcija između činjenica i mišljenja

Pre koji dan sam čitala iz starih novina kolumn "Iz mog ugla" autora Drago Perović sa naslovom "Živeti sa istinom". U svom izlaganju autor kaže, citiram: 

Kako dobiti povišicu i raditi za platu iznad proseka u Srbiji?

 Pišem ovaj tekst jer sam već pomalo smorena od kolega i poznanika koji često mi "zavide", pa čak se i ljute na mene i/ili šefa jer po njihovim rečima ne vide šta je to što ja konkretno radim da bi tako brzo i "preko noći" dobijem sve što poželim od poslodavca - primer: veću od njihove plate, bolje uslove rada (tipa da ne radim u subotu kad svi ostali rade, da često sam otsutna sa posla zbog ispita ili drugih privatnih obaveza, da vozim poslovni auto iako moja pozicija nije vezana za aktivna poslovna putovanja ili imam telefon sa internetom i neograničenim minutima razgovora u Srbiji i minute u inostranstvo, česte pohvale na sastancima ili bonuse i priznanja). Godinama gde god da sam radila za "platu" i za "gazdu" uvek sam imala veću platu od prosećne u Srbiji (iako početna plata bi mi bila minimalac ili malo iznad minimalca, ali za par meseci do godinu dana bi radila za platu veću od prosečne u zemlji). Sa strane gledano deluje da "preko noći" bi dobila gomilu povlastica i povišica a pri tome svi vide da posedujem gomilu mana (primer: očajno pričam srpski jezik, dugo vreme nisam imala završeni fakultet, a većina kolega su imali ili bila sam najmlađa u kolektivu i najskorije zaposlena itd). Sada kada sam već "matora", imam iskustvo u privredi preko 10 godina i jedan završeni fakultet, a drugi pri karju, razlika ili moja "prednost" je "očigledna" ili bar kolege ne iskažu svoju "ljubomoru" toliko javno i glasno kao pre, ali opet se desi da načujem kako neko u firmi komentariše kako ne razume šta tačno ja toliko radim za firmu i šefu da bi dobila sve to što dobijem jer on/ona ni ne zna šta ja tačno radim i koje je moje radno mesto a vidite on/ona se ubija od posla i rinta za gazdu preko "n" godina a nije dobio ni pola od onoga što ja dobijam "na lepe oči" "preko noći". Uglavnom nikad ne komentarišem ovakva podbacivanja, već ili se sklonim i izađem iz razgovora ili suptilno promenim temu u drugom smeru jer ako kažem to što imam da kažem na tu temu, često se pogrešno protumači i sabesednik ne razume šta želim mu preneti. 

Pokušaću ovde da podelim "tajnu" mog uspeha za napredak "preko noći" u poslovnom svetu i konkretno kako udvostručiti svoju platu za manje od dve godine kod poslodavca u Srbiji. Da, moguće je, evo i kako:

Greh mog oca

Juće sam imala jaaaako čudan dan. 

Juče sam kupila stan u centru Novog Sada za tačno toliko novaca koji sam uspela da sakupim nakon višemesečnih pregovora, cenkanja i snalaženja i sa bankom i sa vlasnikom (naravno preko kredita, 17kv, još dvorišni, i nije bas u najsjajnijom stanju i jeste skoro svi koji su za to čuli/videli stan rekli da nisam normalna, ali ja sam sve vreme bikovski tvrdoglavo išla glavom kroz zid i istrajala u svoje). Konačno sam dobila to što sam želela. Ja taj stan sam poželela prvi put kad sam ga videla pre skoro godinu dana - još dok mu je cena bila nedostižno visoka za moje mogućnosti. I juče, nakon što sam potpisala kupoprodajni ugovor kod javnog beležnika i dobila ključeve i krenula prema auto (nakon čašćenja u kafiću sa bivšim vlasnikom, njegovom ženom i agentom prodaje) imala sam osećaj da letim od sreće i da ništa nije nemoguće i da sve je na svom mestu i da sam na pravom putu, da je Bog uz mene i čuva me i pomaže mi i da sam najsrećnija i najuspešnija žena na planeti (da, znam da preterujem)... Sva ta euforija je trajala sve dok

Izostaviti ratnika u sebi

 

"Jedna od najtežih stvari u vezi sa oporavkom jeste to što je verzija sebe koja ste postali da biste preživeli rat koji vam je nametnut je takođe neko od koga morate da se oprostite.

Vidite, verzija sebe koja ste morali da postanete da biste preživeli nije ona verzija koja sada može da nastavi dalje. Morate napustiti tu verziju sebe...

To je mač sa dve oštrice. Morate postati neko drugi da biste prošli kroz sve to, ali kada jednom uspete, ne možete povesti tu osobu dalje sa sobom. Ta osoba je bila za rat, a rat je dobijen!"*

*by Adult Children of Alcoholics® & Dysfunctional Families World Service Organization, Inc.

Kako završiti fakultet što pre uz posao i ostale obaveze?

Ja još nisam završila svoj drugi fakultet (iako sam bila sve lepo ispalnirala da diplomiram u roku do oktobra ove godine, što možda jeste pomalo nerealno uzimajući sve okolnosti... tema drugog razgovora) već upala u neku blokadu. Ostaju mi još 8 ispita, pa sam sela i sebi sastavila ovu listu-potsetnik da bi sebe motivisala i ohrabrila da istrajam i što pre diplomiram (kako bi mogla upisati treći fakultet u oktobru - šaljim se naravano, mada se nikad ne zna). 

Sada tačno se osećam poput ćelavog plastičnog hirurga koji reklamira prisađivanje kose ili bucmastijeg nutricionista ili fitnes trenera koji drži predavanja kako da smršaš... Moram ipak sebi pridati priznanje da sam protekle četiri godine (još uvek ne shvatam kada su pre prošle) poprilično dobro izvukla. Uz redovan i to ozbiljan posao na puno radno vreme, stanovanje u drugom gradu, dvoje dece i sve prateće obaveze, uz poteškoća koje imam sa srpskim jezikom i generalno usmenim izlaganjem pred salu punu studenata i profesora, čestim depresivnim stanjima i još koješta - postigla da ni jednom ne obnovim godinu, već skupim dovoljno ESP bodova i budem na budžetu. Tako da uzimajući u obzir kompletnu sliku moje situacije stići do ovde si je popriličan upseh sam po sebi....

Stoga ipak delim sa vama "tajnu mog upseha" jer možda nekome će biti od koristi:

Saučesnik/Saizvršilac

 

Prošlo je par dana od kako sam se prijavila za dobijanje sredstva od strane države za svako dete do 16 godina i ne mogu da se smirim i prestanem da razmišljam da li sam trebala da se prijavim. Čak sam pokušala da se "odjavim", ali ta opcija ne postoji.... 

Naime, grize me savest, jer ja,

Sedam vrsta varanja/prevara u vezi

 

Naišla sam na jedan vrlo zanimljiv meni članak o 7 vrsta varanja/prevara u vezi. Priznajem ostala sam iznenađena i sebi ostavljam ovaj tekst i moja razmišljanja/pitanja kao potsetnik. Generalno ne smatram sebe ljubomornom osobom i imam poprilično široko shvatanje šta jeste i šta nije prevara, tako da definitivno su mi se otvorili neke dileme i pitanja na koja nemam konkretan odgovor, već ona kontradiktornost u meni pronađe jednaki broj argumenata i za i protiv i bacila me u totalni bedak. Svesna sam da poenta u vezi prevare nije sam "čin", već uzrok nastanka - gubitak poverenja, poštovanja, narušena komunikacija, permamentne gubitke i ogorčenost itd itd. Jer po mom mišljenju sama prevara (u bilo koji od dole navedenih oblika) se dešava mnogo pre same manifestacije iste - tojest prvo u mislima, osećanjima pa tek nakon nekog vremena na nivou dela. Smem tvrditi da se pojavljuje relativno paralelno kod oba partnera - naravno u različite oblike, ali to je možda tema drugog razgovara. Mada s obzirom da niti imam dovoljno životno iskustvo, niti potrebno stručno predznanje generalno o partnerskim odnosima nisam kvalifikovana da delim mišljenje...

No, evo sama lista vrsta varanja/prevara u vezi*:

Прощка

 

Джон Брайман, един от хилядите войници на американската армия, беше приклекнал в тревата, насочил пушка срещу вражеските войски и чакаше заповедта на командира. Животът му премина през съзнанието му като на филмова лента:

Da kažem/uradim nešto ili da ćutim/produžim?!

 

Ovih dana čitam knjigu Rasuti umovi - Gabor Mate, izdavačka kuća Kontrast (ova izdavačka kuća po mom mišljenju bira odlične knjige i autore, a u isto vreme očajno loše bira prevodioca i svaki put se iznerviram kad čitam neku fenomenalnu knjigu, a prevod bude baš bezveze urađen pa me natera da nađem englesku verziju i da čitam paralelno....  tema drugog razgovora). 

No, u poglavlje 26. "Sećanja se prave od ovoga", autor kaže da je zapazio da pacijenti koji imaju

Šta sve treba da sadrži ugovor o pružanju psiholoških/konsultantskih/trenerskih/life coaching usluga?

 

Veoma volim da pohađam razna psihološka savetovanja kako vezana za posao, tako i za lični rast i razvoj. Išla sam kod raznih psihologa, savetnika, life coach-a, terapeuta, poslovnih trenera, konsultanata. Moram priznati do sada nisam išla jedino kod fitnes instruktura, mada jednog dana sam sebi obećala da ću ići - pa makar i samo mesec dana da sebe nateram da pratim uputstva (tema drugog razgovora). Išla sam čak na kurs šminkanja, takođe sam pohađala i časove poslovnog stilista. U planu mi je da kad završim fakultet pronađem i trenera koji bi radio samnom na peglanje mog očajnog akcenta (ako je to ikako moguće) i generalno boljeg savladavanja srpske gramatike - konkretno padeža. No, sve ovo kažem da bi shvatili koliki sam zaluđenik pohađanja kurseva, seminara, treninga i sve na što naiđem, a da mi se čini zanimljivo i korisno. Išla sam i na kurseve/seminari/treninzi za koje i baš nisam bila sigurna koliko je sam predavač stručan o tome što priča/radi, čisto iz neke detinjaste znatiželje, pa čak i možda naivnosti da ipak ću možda nešto naučiti/saznati/dobiti. Obično pre samog događaja uvek sebi sastavim neku listu "očekivanja", tojest listu pitanja na koja želim da dobijem odgovor ili listu krajnjeg rezultata koji želim da postignem. Nakon određenog događaja posebno sama sa sobom sednem i pređem tu listu i uradim neki mini izveštaj/retrospektiva šta sam izgubila, a šta dobila sa pohađanjem konkretnog događaja. 

U većini slučajeva sve ove obuke nemaju odgovorajuću propratnu pravnu dokumentaciju, konkretno mislim na

U svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačnog triumfa

 

Ni sunce ne blista uvek... niti mir vlada večno.

... Jasno mi je da se ne mogu nadati da ću ostatak života provesti hodeći planinskim vrhovima. Bez obzira na to koliko se trudila, koliko istrajna bila i koliko se isticala u preduzeću kojeg sam se latila, i dalje će biti dana i nedelja i meseci kada će jedini ishod svega što pokušavam biti osujećenje i neuspeh...

Kako da znam da je vreme da izađem iz partnerskog odnosa koji više mi ne služi?

Sastavila sam sebi pet bazičnih tačaka koje meni ukazuju da je krajnje vreme za promenu: 

Šta ti je ovo trebalo u životu?!

 

Da li ste se ikada pitali zašto bi neko radio nešto što očigledno mu nanosi bol/patnju i to bez da ga iko tera - poput trčanje na maratonu, ili učešće na trijatlonu, ili  pešačenje/trčanje/vožnja biciklom kroz planinu i tome slično? Pogotovo kad to njihovo učešće u tim poduhvatima ništa im ne donosi - ni neko mesto, ni neko priznanje, pa čak ni nekad ni onu medalju/diplomu za učešće - ništa! Ili bar ništa korisno i vidljivo nama posmatračima. Sve što mi sa strane vidimo je to da se ta osoba muči, jedva stiže do daha, ali nastavlja - neznajno zašto... 

Povremeno sebe "uhvatim" da radim takve "besmislene" i sulude stvari. Evo upravo

Videti lisicu noću - 5 duhovna značenja i simbolika

 

21.04.2023, malo nakon 23 sata, sedim u Novom Sadu na obali Dunava, na početku šume iza fakulteta. Gledam vodu i uživam. Razmišljam o svom životu, analiziram svoje ciljeve, strahove i ambicije. Iznenada, pored mene nonšalantno prolazi prava pravcata lisica. Skroz se trznem i pažljivo posmatram životinju - i da, to je lisica - ne pas - LISICA! Dugačak, pufnasti rep, sa belom flekom na vrhu repa. Dugačko mršavo telo, dugačka njuškica i specifične špicaste uši, svetla kozina sa unutrašnje strane vrata i stomaka. Šeta elegantno, graciozno i kao da ja ne postojim... Bila sam potpuno fascinirana! Čak pomalo sam se prepala - da li je stvarna, otkud sada tu usred grada?! Da li je plod moje neke imaginacije?! S obzirom da sam bila potpuno sama, nisam imala s kim da proverim da li me oči varaju. A realno, nije ni bitno. Ja sam videla to što sam videla. Vratila sam se u apartman i prepuna neke sreće i ushićenosti otišla na spavanje. Ujutro kada sam se probudila, najmlađa sestra me je pozvala da mi čestita rođendan i ja sam joj ispričala svoje iskustvo od prethodne noći. Odmah me je upitala da li sam išla na internet da proverim značenje te pojave. Nasmejala sam se i rekla: "Ali ja nisam sanjala! Ja sam videla lisicu UŽIVO!".

Naravno nakon našeg razgovora ukucala sam "seeing a fox at night" i evo šta je izašlo*:

Zašto on, a ne ja?!

Pre tačno mesec dana - petak 13. januar je premino jedan moji kolega na poslu (treći kolega koji je preminuo u proteklih godinu ipo dana). Nisam sujeverna (mada bugari se smatraju za dosta sujeverni narod jer imamo gomilu praksa i običaja koji nemaju neko logično objašnjenje osim prvično praznoverje i sujeverje... No tema drugog razgovora).

Da budem preciznija - kolega nije preminuo "na" poslu, već je preminuo kada se vratio kući jer mu je bilo jako loše - mislili smo da je gripa. Dobio je srčani udar i u roku od sat-dva za njega više nije bilo spasa. 

Nisam bila bliska s njim i nismo mnogo komunicirali osim vezano za posao i nešto osnovno. Znam da je bio par godina stariji od mene, srećno oženjen, imao četvoro dece - najstarije dete mislim da nema još ni 10 godina, a najmlađe nema godinu dana. Takođe znam da su renovirali krov (da, usred zime) i da majstori nešto su odugovlačili. Držao slike svoje porodice na svom monitoru i poslovnom nalogu i rado je pričao o njima. Na poslu je bio uvek ljubazan, izlazio u susret svima, savesno obavljao svoji posao, a često i tuđi kada bi neko od nas zakazao. Imao je prijatan karakter, nasmejan, znao je da se našalji i da stvori pozitivno okruženje oko sebe. To je sve što znam o njemu. 

Tog petka, možda sat-dva nakon što sam došla kući, dobila sam poruku od