*Namerno sam odložila pisanje ovog posta za mesec dana nakon što sam se vratila sa kampa Tara kod Srđana Zirojevića, jer nisam htela da ovo bude "hate post". Emocija i dalje je snažna, a što kažu psiholozi, ako ima jaka emocija, to više nema veze sa tom drugom osobom (u mom slučaju brendom), već sa mnom. Tako da, jeste, ovo je vrlo subjektivno mišljenje i doživljaj koji ima više veze sa mnom, ali opet, javno delim jer možda nekome posluži (do sada nisam pronašla subjektivno iskustvo sa ovih kampova od osobe koja je van javno objavljenih reklamnih poruka brenda). Evo moje iskustvo, možda će nekome poslužiti:
Pošto ja ne znam da skratim, krećem od sam početak. Da steknete bolji utisak i o mojoj subjektivnosti i o mom ličnom doživljaju.
Po prvi put sam čula za brend Srđan Zirojević od drugarice (jedna od mojih najboljih), koja je psihoterapeut i poprilično cenim njeno mišljenje. Uputila me na neki podcast u kom on učestvuje. Pogledala sam i par drugih Srđanovih javnih nastupa. Svari o kojima je pričao su bili poprilično zanimljivi i procenila sam da je vrlo harizmatična osoba koja ume da priča priče (što je najbitnije za jedan brend). Uporno ponavljam "brend Srđan Zirojević" jer odgovorno tvrdim da ono što javnost vidi nije ličnost Srđana Zirojevića, već profesionalno stvoren, izbrendiran imidž trgovačkog proizvoda koji je imenovan po imenu osobe Srđan Zirojević. Taj brend po mom skromnom (profesionalnom) mišljenju nema puno veze sa pravom osobom, ili bar ja kao korisnik brenda nisam mogla povezati sa pravom osobom. No, to nije ni toliko bitno, niti trenutna tema.
U to vreme kada sam po prvi put čula za brenda "Srđan Zirojević" je izašla reklama/prijava za "Seminar pod zvezdama" i opis seminara je bio napisan top profesionalno sa marketinške strane, a ja to jako volim da vidim i cenim. U reklamnoj poruci sam pročitala upravo ono što sam htela čuti/pročitati/doživeti:
"Kako da znam da je ovaj seminar za mene:
Dugo već želim da saznam da li je ovo moj maksimum.
Prošao sam mnogobrojne kurseve i od njih nisam dobio ništa.
Spreman sam da počnem da se suočavam sa problemima.
Hoću da otkrijem sve ono zbog čega ne mogu.
Spreman sam za avanturu koju ću pamtiti čitav život.
Želim da uradim nešto po prvi put.
Nisam nikada spavao na otvorenom.
Želim da upoznam ljude slične meni koji ne vide probleme nego rešenja.
Svestan sam da je vreme za nešto novo."**
Naravno odmah sam se zainteresovala i prijavila (jer je postojala opcija za on line prijava - ili bar ja sam stekla takav utisak jer nije drugačije bilo naznačeno). S obzirom da u samom opisu oglasa nije postojala konkretna informacija o vreme, mesto, šta obuhvata i šta ne obuhvata cena i tome slično - generalno praktične/operativne informacije koje su mi bili potrebne da bih se mogla organizovati na poslu, ja sam očekivala da ću dobiti potrebne informacije nakon prijave. Ali nisam dobila odgovor na tu moju prijavu, iako sam odmah nakon prijave dobila automatski mejl obaveštenje da moja prijava je primljena. Prošlo je par dana ali nisam dobila neki konkretan odgovor niti su me kontaktirali za više informacija. Nisam zvala jer sam pretpostavljala da im treba neko vreme da obrade sve prijave. Kada je prošlo nedelju dana i nisam dobila odgovor (a datum samog kampa se približavao) poslala sam poruku preko viber sa upitom da dobijem malo više informacija - konkretno me zanimalo vreme kada počinje i kada se završava tačno seminar i mesto gde se održava kako bih mogla uzeti godišnji za taj period. Ni na viber nisam dobila odgovor istog dana, čak mislim ni sledećeg dana, već dan kasnije nakon što sam opet pisala. No, dobila sam odgovor da u ponedeljak (ili tako nešto - bilo je konkretni dan) da će nas ubaciti u viber grupu u koju ćemo dobiti više informacija. Osoba koja mi je pisala nije se predstavila, niti potpisala, tako da ne znam ko mi je odgovorio. Onda sam sačekala ponedeljak, ali ni u ponedeljak nisam bila ubačena u toj viber grupi na koju sam trebala da dobijem više informacija o samom seminaru. Nisam htela da zovem, jer kao možda stvarno su zauzeti. Onda utorak, a možda čak sreda sam ponovo pisala, da bi mi rekli da kao izvinjavaju se, evo sada će formirati grupu i ubaciti me. A onda posle sat/dva - kažu da nisu videli moju uplatu i da u stvari ne mogu da učestvujem jer grupa je popunjena i već formirana. A nigde ni u jednom trenutku nije bilo pomenuto niti uslovi plaćanja, niti račun na koji se plaća, kojoj firmi i tome slično. Uglavnom nastao je neki nesporazum koji mi je ostavio gorak ukus i stvorio nepoverenje jer sam se toliko iscimala oko posla i dece i muža i sve ispomerala da bi mogla kao stići, a na kraju ispalo da ni ne mogu ići. Uglavnom, za mene lično vrlo neprijatno iskustvo - pogotovo što smatram da u prodaji prodavac je taj koji treba da da potrebne informacije i da olakša kupovinu proizvoda, ali verovatno previše očekujem i moja očekivanja su nerealna. Sve u svemu nisam otišla na taj seminar.
Prošlo je par meseci i onda je izašao oglas/reklama za kamp. Ovog puta u samom opisu je postojalo malo više praktičnih informacija. Nazvala sam telefonom (poučena od prošlog negativnog iskustva da bez poziva nema ništa) i sve se poprilično brzo dogovorili (dobila sam račun i naziv firme na koju mogu uplatiti). No, nakon uplate dobila sam test. Uradila i poslala i rekli su da ćemo na samom kampu dobiti rezultate tog testa (nismo dobili). Opet su obećali da će mesec dana pre početak kampa formirati viber grupu na koju će nas ubaciti i dobiti više informacija (nisu mesec dana ranije, već nedelju dana ranije i neke informacije koje smo dobili kasnije se ispostavilo da nisu potpune/tačne - referenca "čarape"). I tako je krenuo niz neispunjenih obećanja. Sve ovo što sada pričam deluje drebnavo i poprilično sitničarenje i cepidlačenje. Jeste, priznajem, ja sam takva. Meni su male stvari često presudne i od značaja i sitnice znaju da me izbace iz takta. Pogotovo data obećanja koja se ne ispune su mi osetljiva tema. A najviše sam alergična na to da brend da neko obećanje koje ne ispuni - jeste, moja profesionalna deformacija. 100 puta je bolje brendu da ne da nikakvo ili minimalno obećanje, pa kasnije da ispuni više nego obećanog, nego da da i ne ispuni. Pogotovo kada su u pitanju neke glupe sitnice koje u suštini i nisu bitne - totalno je nebitno kada ćeš formirati viber grupu - zašto obećavati nešto što je stvarno ne bitno?! Ali ako već jesi, pa dragi moji valjda postoji google calendar ili rokovnik ili šta god gde upisuješ svoje poslovne obaveze i valjda si mogao sebi negde upisati kome šta si obećao i to ispuniti?! Ista stvar je i za taj test - niti sam tražila da me testiraju, niti sam očekivala te rezultate testa, ali ako si mi već obećao da ćeš mi dati te rezultate onda imada mi ih i daš (jeste, bila sam toliko drska, bezobrazna i dosadna kao muva dok nisam ih dobila iako ništa mi ne znače). No.... lista sa neispunjenim očekivanjima je beskonačna (naravno, očekivanja su lična i samim time razočaranje je vrlo subjektivni, lični doživljaj, koji nije nužno merodavan). Spomenuću samo one koje su možda od značaja za nekog budućeg polaznika, mada opet se ograđujem da ovo je moji lični doživljaj koji nije nužno objektivan:
- Obećanje da će se raditi neka individualna testiranja - neće. Takođe obećanje da će svaki učesnik dobiti svoju personalnu rečenicu/tehniku disanja i tome slično - takođe je relativizirana jer Srđan nema vremena i kad god tražite da dobijete obećanje - rečeno vam je da sada nema vremena i da neko pre vas se već prijavio, što jeste objektivna istina jer bilo nas je 40 učesnika, a sam program je poprilično gusto isplaniran i nema previše pauza i praznog hoda. U većini slučajeva, za većinu tehnika se radi samo nad pojedinom učesniku koga izaberu. Bilo je pojedinaca od polaznika koji su tražili da se i na njima radi - na kraju su preko volje primljeni. Rezultate nisu dobili, niti bilo kakvo objašnjenje ili uputstvo. Samo oni dosadni i uporni (poput mene) su na kraju isprosili na brzinu urađen test i površno "protumačen" rezultat.
- Hrana za vegetarijance - nije za vegetarijance, već za one "vegetarijance" koje jedu ribu.... Neću ništa komentarisati jer po meni ovo je manjak bilo koje osnovne kulture šta je vegetarijanska ishrana. Pogotovo sam bila iznenađena da brend koji promoviše neke vrednosti i stručnost oko zdravlja, nutricionizma, sporta i tome slično nije upoznat sa osnovnim stvarima poput tome da vegetarijanci ne jedu ribu i piletinu. Ali dobro, valjda u Srbiji se smatra da vegetarijanci jedu ribu. Sve ok.
-U opisu piše da vam nije potrebna posebna fizička sprema i izdržljivost - nije istina! Ja sam osoba koja povremeno pliva (penzionerski), vikendom šeta po 2-4 sata u Subotičkoj peščari (jeste, ovde nama ni litica) i toliko od moje fizičke spreme. Kamp je lično meni bio preopterečujući sa fizičke tačke gledišta - šetnja od 40km (prema rečima organizatora) uz i niz brda prvi dan, brzim tempom sa zalepljenim ustima (inače ja jeste dišem na nos i to nije sporno, ali kada je preveliko fizičko opterećenje obično udišem na nos, a izdišem na usta, ali ovde to nije dozvoljeno), uz to da si spavao svega 4-5 sata, plus nije dozvoljeno pijenje vode za vreme šetnje koja traje ceo jedan dan (što je po meni van svake pameti) a pri tome poslednji put si jeo pre 16 sati (a nakon šetnje nisi dobio proteine u ishrani, već samo ugljene hidrate i valjda nešto masti), a samo za par sati opet krećeš u naredni dan u narednu šetnju + jutarnje i večernje vežbe koje po mom nevežbačkom mišljenju nisu ni malo lake i jednostavne za izdržati (ne spominjem trčanje uzbrdo sa zapušenim ustima i nosom). Tako da bih definitivno kategorizovala kao "potrebna je fizička sprema". Mada, koliko sam shvatila to jeste bilo poenta - da te u potpunosti dovedu na ivicu i fizičke i mentalne iscrpljenosti da bi otkrio svoje "pravo lice" - šta god to kome značilo.
- Često se polaznici dovedu do neke situacije gde se od njih očekuje da uđu u obradu neke duboke lične psihološke životne traume, ali u isto vreme im se ne pruža adekvatna psihološka pomoć, pa čak ni podrška grupe. Pričam sa stanovišta osobe koja iza sebe ima više od 10 godina rada sa psiholozima, psihoterapeutima, psihijatrima, grupnih i individualnih terapija, psiholoških kampova, radionica i seminara. Ovo što "Srđan Zirojević" pokušava da izvede kao psihološki rad je po mom (nestručnom) mišljenju težak i ozbiljan amaterizam koji lako može da nanese(nanosi) ozbiljne psihološke posledice za osobe koje se po prvi put sreću sa psihološkim radom na sebi (iskreno se nadam da su predvideli neko osiguranje za slučaj da neko jednog dana tuži brend za nanete nematerijalne štete jer kad tad desiće se). Očima sam gledala kako odrasli muškarac plače poput malog deteta, a da u isto vreme grupa ne pruža potrebnu psihološku podršku i pomoć, već odgovara na svemu tome smehom i podbacivanjem od strane Srđana. Meni je bilo mučno gledati i prisustvovati ovim seansama, mada opet ovo je lični, neprofesionalni stav posmatrača i učesnika u svemu tome, pa ne mogu biti objektivna. Na vama je da procenite da li želite da se u nešto slično upuštate.
-Kad sam već pomenula osiguranje - moram naglasiti da ne postoji osiguranje za učesnike kampa u slučaju povrede, što mi je opet nepojmljivo sa profesionalne tačke gledišta, jer ja bar smatram da bi sličan kamp trebalo da bude propraćen sa nekom vrstom odgovarajućeg osiguranja za slučaj povreda jer je bilo par povreda i to ozbiljnih, i to mladom sportisti kojem karijera zavisi od toga. Mislim... ozbiljan neprofesionalizam od strane predstavnika brenda i manjak zakonske regulative za slične kampove od strane države....
- A kad smo već kod pravne regulative, jeste, na početku smo dobili "ugovor" (mada po mom nekom još uvek amaterskom mišljenju dobijeni papir se ne može u potpunosti smatrati valjani ugovor) gde treba da se izjasnimo da li želimo da budemo snimljeni. Iako sam se ja lično izjasnila da ne želim da budem snimljena, sve vreme jesam bila snimana i pa su me čak drugarice videle na instagramu u nekoliko storija koji su objavljeni na zvaničnom kanalu brenda. Na kraju kampa mi je rečeno od strane ekipe brenda da su me ipak tajno snimali i kao poslaće mi te snimke za uspomenu, ali evo, ironija da bude veća - mesec dana nakon kampa još uvek nisu ništa poslali. Ne znam da li da se smejem ili da plačem. Sve se preispitujem da li se ipak potajno nadam da dobijem ove snimke - bar da znam šta su tačno snimali o meni i šta mogu eventualno očekivati da jednog dana negde osvane u javnosti.....
- O nebuloznim pričama/pretnjama da oko kampa vrebaju medvedi, o pretnjama da ćemo biti kažnjeni da noću idemo sami u mraku na vrh brda, pa o 20 minutnim kaznama utovaranja drva zbog stvari koje unapred nije rečeno da nisu dozvoljene, o intrigi da između nas postoje izdajnici koji nas prate i sve pišu i izveštavaju, o negovanju grupne kulture zadirkivanja, ismevanja i tako dalje i tako dalje, neću komentarisati, jer mislim da sve to više ima veze sa mojim problemom poštovanja autoriteta, kompleks ne pripadnosti i generalno moje averzije prema svim popularnim guro-a, life coache-va i sličnim "stručnjacima" koji često se bave nadriposličarenjem - ili i da se bave svojom strukom - često "prevaziđu" svoju struku i uđu u granu/oblast za koju nisu (dovoljno) stručni, ali su dovoljno samouvereni da znaju najbolje i bez problema javno delje mišljenje o svemu i o svačemu se razumeju i pitaju.
Summa summarum, znajući sve ovo što znam danas o tome šta jesam i šta nisam doživela na kampu Tara kod Srđana Zirojevića, ako me pitate da li ponovo bih se prijavila - moji definitivni odgovor je tvrdo NE! Odgovor je "ne", iako teoretski ja sam dobila odgovor na moja četiri postavljena pitanja prema sebi (jeste, pre samog kampa u svoji dnevnik sam upisala četiri glavna pitanja na koja tražim odgovor o sebi i koje sam zacrtala da želim da saznam na ovom kampu, a nakon što sam se vratila sam upisala sebi dobijene odgovore, tako da maksimalno sam iskoristila sve što se je moglo iskoristiti i uzeti za sebe). Smatram da odgovor na ova moja pitanja sam mogla dobiti za daleko "manje pare" (pod "pare" viziram resurse - emotivne, fizičke, psihološke, pa i materijalne - jedino vremenske verovatno ne, jer ovo je bio jedan ubrzani kurs uz porez na glupost i naivnost). Na ovom kampu sve vreme sam se osećala da sam učesnik jednog grupnog socijalnog eksperimenta, a da pri tome to svoje učešće u eksperiment za koji nisam se prijavila sam debelo platila (i emotivno, i fizički, i psihički, a i novčano).
Za kraj, da ne bude da sam ipak napisala svoji "hate review", rečiću šta po meni je bilo pozitivno na ovom kampu i koja je (treba da bude) ciljna grupa po mom skromnom mišljenju za ovaj brend:
1. Upoznala sam fenomenalne ljude!!! Osobe koje su došle, do jedan, su osobe koje rade na sebe, uče, usavršavaju se, a u isto vreme su u nekoj oblasti svog života izvrsne/uspešne/ostvarene ličnosti. Stvarno divno društvo i okruženje! Jeste, bilo je pojedine trzalice sa pojedincima, ali i to jeste bilo fenomenalno iskustvo jer sam ispitala svoje neke trigeri i uvidela neke stvari o sebi preko tih odnosa (inače jedno od mojih postavljenih pitanja na koje sam tražila odgovor jeste bilo vezano za moju interakciju sa nepoznatim ljudima).
2. Ovaj kamp je za sportiste ili osobe koje se bave ili žele da se bave sportom. Tim brenda "Srđan Zirojević" je specijalizovan za sport i jeste pruža vrhunsku pripremu za život/rad sportista (opet se vraćam na moju mantru da bi svako trebao da se drži svoje struke i svog obrazovanja - jer to jeste prava stvar, sve ostalo je amaterizam i nadriposličarenje). Meni lično većina stvari koje smo prolazili na kampu (i od znanja i od doživljaja) nisu bili niti zanimljivi, a samim time ni korisni, jer ne vidim šta od toga mogu primeniti u svoji svakodnevni život jer niti sam sportist, niti se bavim sportom, niti su mi dali nešto što je meni kao preduzetnika potrebno (a da već nisam znala/primenjivala). To slamanje volje, ličnosti, testiranje granica, javno poniženje/prozivanje, stvaranje kulture konkurentnosti u grupi i rivalstva itd., verovatno jeste potrebno sportistima i jeste, slažem se da kod njih mora postojati svest potpune potčinjenosti autoritetu i trenera jer bez toga ne mogu da napreduju, ali meni kao profesionalca u privredi sav taj "control freak mode" je došao pomalo "too much". Mada jeste drugo pitanje koje sam obrađivala je bilo vezano za moji odnos prema osobama od autoriteta (ili one koje žele da mi nametnu svoji autoritet), a koje ne poštujem i ne smatram za autoritet, tako da jesam dobila svoji traženi odgovor.
3. Ovaj kamp je za mlađe osobe koje ne poznaju sebe, svoje mogućnosti, granice, želje. Ovde možete tačno da saznate šta ne želite od života, šta/koga ne možete da istolerišete. Ne bih rekla da ćete saznati šta zapravo želite, jer ponuđene tehnike nisu namenjene za to. Mada lično ja sam prisustvovala na bolje sistematizovane i stručnije (po mom mišljenju) psihološke radionice koje su mi mnogo više u tom pravcu pomogle u tim mlađim godinama pronalaženja sebe.
Definitivno: Na ovom kampu možete da istestirate svoju toleranciju na haos, neizvesnost, stres, neispunjene obećanja, nametanje autoriteta i kontrole. Pa ko voli, nek izvoli:
*https://srdjanzirojevic.com/prodavnica/kamp-tara-01-11-2021-04-11-2021/
**https://srdjanzirojevic.com/prodavnica/kampovanje-21-22-5-2022-zlatar/
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar