Danas nam je divan dan, divan dan...

Sinoć, starija ćerka je umalo doživela nervni slom. Ma to be histerija, pa to imaše suze, vike, plaća, valjanje po podu…

U sličnoj situaciji najlakše bi bilo da joj dodelim zaslužene batine (još uvek dozvoljena vaspitna mera na Balkanu) ili bar da je ozbiljno kaznim, kako bi ona shvatila da je ovo njeno ponašanje neprihvatljivo. 

Obzirom da sam ja ipak „nestandardni“ roditelj pribegla sam drugačiju, davno proverenu taktiku –

Zov divljine

Pitam se da li ikada neka divlja životinja dobije potrebu da bude pripitomljena, da bude mažena, pažena, zbrinuta?

Da li neki predator poput lava, tigra, vuka, dobijaju taj nagon da budu male i nezaštićene, da imaju potrebu da se neko brine o njima?

Svašta od mene! Takva potreba nije poznata u pirodnjačkim istraživanjima. U većini slučajeva to bi bilo samo znak besnila kod divljih životinja.

A dali ostale divlje životinje - biljojede, kao što su divlje koze, konje i slično, da li oni imaju potrebu da budu mažene, pripitomljene? Ili to je samo čovečja volja?

Sa druge strane, interesantno mi je da li jedna domaća pripitomljena životinja može dobiti želju, potrebu, nagon da postane divlja?

Šta je katalizator u tim procesima transformacije?

Šta kod čoveka je to što ga pretvara u "ajkulu", "vuk jedinca", "monstruma", "zvera"? Da li je u pitanju genetika, sredina, vaspitanje, inteligencija?