Pecati ili ne pecati

Pre neki dan sam bila na savetovanju u vezi vođenjja finansija u mojoj firmi. Prilikom analiziranja finansijskog rezultata od proteklih 5 godina mentor je primetio da jedna od poslovnih grana mi izvlači veliki deo novaca, truda i ulaganja, a da daje mali, da ne kažem nikakav povrat investicija. Pošto sam ja bila uporna da ta grana meni ipak treba zbog redica faktora, on je rekao: To bi ti bilo kao da ideš na pecanje, stavila si 5 različith štapa i vidiš da na 2 štapa se trza, ali ti kažeš: Ne, ja gledam ovaj 5." Razgovor se nastavio. Mentor je imao poentu sa finansijske tačke gledišta, ali....

Jel ste čuli da se najveći šarani hvataju pomoću ružinog ulja? Ja sam to saznala od većeg broja različitih klijenata koji daju 3940  din (konvencijalno), odnosno 5750 din (organsko) za 1 ml ružinog ulja. Jeste 1 ml!

Bilo bi mi veoma interesantno da saznam ko i na koji način je to prvi otkrio. A najzanimljivije mi je to koliko je pre toga još skupih ulja isprobao da vidi da li su, i koliko, delotvorni. Zamišljam da je stavljao po 5 udica sa 5 različitih mamaca svaki put kad bi išao da peca. Svaki mamac je bio otkriće samo za sebe - jedan je možda njegov deda "predao", drugi možda prijatelj, treći pročitao na internetu (ako je onda još postojao internet), četvrti ukrao od drugog ribolovca. A onaj 5.? Onaj 5. je bio "njegov vlastiti izum". Taj 5. mamac se menjao i menjao. Pokušavao je i pokušavao da pronađe idealni mamac. U taj 5. mamac on je svakog dana ulagao svu svoju kreativnost, očaj, ludost, genijalnost... Taj 5. mamac je njemu iziskivao najveća ulaganja finansija i vremena i često je donosio i najmanji ulov. Šta mislite, koja od svih tih 5 udica je njemu bila najzanimljivija da prati da li trza?

Verujem da u poslu postoje tri tipa uspešnih preduzetnika:

• Prvi tip - oni koji rade na sigurno. Rade samo one stvari koje su proverene, isprobane i sigurne. Skoro nikada ne naprave veliku grešku i ne propadaju, ali skoro nikad i nisu lideri u svom poslu. Često oni budu ona druga novootvorena pekara, pored postojeće uspešne. Finansijski gledano, oni skupljaju mrvice sa stola velikih dok ručaju.

• Drugi tip - oni koji vole povremeno i da eksperimentišu, ali uvek u granicama razumnog, realnog i ostvarljivog. Oni pored uspešne pekare će otvoriti prodavnicu za palačinke ili poslastičarnicu. Desi se da promaše, ali nikada to ne bude neki grandiozni fijasko. Najčešće oni najviše i profitiraju.

• Treći tip - to su vizionari, žive za budućnost. Oni pomeraju granice. Oni donose promenu. Oni čine da nemoguće bude moguće, da nerealno postane svakodnevnica. Kod njih skoro 99% bude promašaj za promašajem. Oni bi pored pekare otvorili radnju za suvenire. Verujem da su takvi bili Edison, Walt Disney, Kellogg, Steve Jobs i mnogi drugi za koje nikada nismo ni čuli. Oni često za života ne dožive neki finansijski uspeh, a i kada dožive, taj novac preusmere na neku novu "genijalnu ideju" koja skoro sigurno propadne. Često ne dožive ni neko veliko priznanje, budu komentarisani, osuđivani, ali njihovi modeli poslovanja se kasnije kopiraju i preusmeravaju u svakodnevni život i postaju imperativ i "must have". 

Ako treba da biram kojoj grupi da pripadam kao preduzetnik, ja biram onu treću. Jeste šašavo, jeste neostvarljivo, jeste možda ponekad detinjasto i nezrelo, ali sam tvrdo ubeđena kad tad, uz ispravne metode, mentora i mnogo neuspešnih pokušaja, da će moji napori dati rezultate. Možda neće biti odmah u finansijskom obliku, ali rezultat će doći 100%. Samo prvo moram pronaći ono pravo "ružino ulje". 

A i ko zna, može da su sve to samo i jedino "pecaroške priče" ;)

P.S. Naravno finansijsko znanje koje ću steći kod ovog mentora i tek kako mi je pre svega potrebno, korisno i značajno! Samim time što me je "naterao" pa sam sela i sve stavila na papiru je već veliki korak za početak dugog procesa i rada. Principi o kojima priča i tek kako su primenjive i tačne. Ovo što sam ispričala je samo s tim ciljem da bi mogli da za trenutak pogledate sa mojim očima i ako je moguće da mi ukažite na ono što procenite da će meni biti korisno na tom putu ka vrhu koji sam ja sebi zacrtala. Ma da kako sam proučavala život tih "pronalazača" shvatila sam da pored onih uspešnih uvek je postojala jedna osoba u pozadini koja je koliko je mogla vukla konce zvane finansije i koliko toliko ta osoba je upravljala i "spašavala situaciju" nakon mnogobrojnih neuspeha svojih poslovnih partnera vizionara. Tako da verovatno dugoročno rešenje bi bilo da pronađem tu osobu koja će stalno me finansijski prizemljivati, ili sa vremenom pronađem i razvijem tu osobinu u sebi.