Veoma volim da pohađam razna psihološka savetovanja kako vezana za posao, tako i za lični rast i razvoj. Išla sam kod raznih psihologa, savetnika, life coach-a, terapeuta, poslovnih trenera, konsultanata. Moram priznati do sada nisam išla jedino kod fitnes instruktura, mada jednog dana sam sebi obećala da ću ići - pa makar i samo mesec dana da sebe nateram da pratim uputstva (tema drugog razgovora). Išla sam čak na kurs šminkanja, takođe sam pohađala i časove poslovnog stilista. U planu mi je da kad završim fakultet pronađem i trenera koji bi radio samnom na peglanje mog očajnog akcenta (ako je to ikako moguće) i generalno boljeg savladavanja srpske gramatike - konkretno padeža. No, sve ovo kažem da bi shvatili koliki sam zaluđenik pohađanja kurseva, seminara, treninga i sve na što naiđem, a da mi se čini zanimljivo i korisno. Išla sam i na kurseve/seminari/treninzi za koje i baš nisam bila sigurna koliko je sam predavač stručan o tome što priča/radi, čisto iz neke detinjaste znatiželje, pa čak i možda naivnosti da ipak ću možda nešto naučiti/saznati/dobiti. Obično pre samog događaja uvek sebi sastavim neku listu "očekivanja", tojest listu pitanja na koja želim da dobijem odgovor ili listu krajnjeg rezultata koji želim da postignem. Nakon određenog događaja posebno sama sa sobom sednem i pređem tu listu i uradim neki mini izveštaj/retrospektiva šta sam izgubila, a šta dobila sa pohađanjem konkretnog događaja.
U većini slučajeva sve ove obuke nemaju odgovorajuću propratnu pravnu dokumentaciju, konkretno mislim na
ugovor o pruženoj usluzi. Čak i da ima (u zadnje vreme sve češće ima neki ugovor), taj dokumenat, po mom još uvek ne skroz stručnom mišljenju ne odgovara svim pravnim standardima šta jedan ugovor treba da sadži.Skoro sam opet bila na jedno takvo savetovanje - life coaching i pre susreta dobila da potpišem dokument zvan "Ugovor o saradnji i zaštiti podataka". Već na prvi pročit sam ustanovila da dokument je sastavljao amater jer su nedostajale konkretne nužne i bitne odredbe i sam ugovor nije po mom mišljenju ništa konkretno štitio - niti pružaoca usluge, niti korisnika tih usluga, što totalno obesmislja potpisivanja takvog "ugovora". Proverila sam i sa drugaricom koja je psiholog i ona isto ima neki šturi "ugovor", koji nije na ometu imati - po principu "bolje išta nego ništa", ali definitivno ne vrši svoju primarnu funkciju - zaštita i prevencija od sudskog spora. No, tako sam i došla na ideju da malo istražim šta tačno treba da sardži ugovor o pružanju ovih specifičnih usluga - savetovanje, konsalting, life coaching, presonalni fitnes trening itd itd. Zanimljivo, ali na srpskom jeziku ne postoje članci o ovome. Pokušala sam istražiti i sudsku praksu ali ipak nisam naišla na slučaj da je neko tužio svog psihoterapeuta ili life coach-a u Srbiji. (Obavezno me ispravite ako nisam u pravu!).
No, šta treba da sadrži ugovor o pružanju gore navedenih specifičnih ulsuga?
Pre svega po mom mišljenju, pre izrade ugovora, mora da se sastavi dokument zvan "Opšti uslovi poslovanja" koji će sadržati zajedničke odredbe i generalno detaljni opis vrste pružanih usluga, odredbe o preuzimanju i odricanju odgovornnosti, odredbe o načinu izvođenja usluga i očekivani rezultat nakon pohađanja konkretnog kursa/seminara itd. Istovremeno ovaj dokument jasno treba da daje informaciju o tome šta usluga NIJE, pored ostalog šta korisnik ne može da dobije kako bi se izbegao svaki nesporazum i prazna očekivanja. Isto tako ne bi bilo loše da se opiše po kom programu/modelu radi terapeut/predavač, koje obrazovanje ima (formalno i neformalno), po kojoj školi radi i tome slično - generalno odakle crpi svoj autoritet - koji su osnovni postulati/vrednosti njegovog poslovanja itd. Ja bih tu stavila i koje lične podatke se prikupljaju od učesnika, u koju svrhu i kako se čuvaju, takođe šta se smatra poslovna tajna i šta je zaštićeno autorskom pravom predavača jer danas sve više psihoterapeuta, coach-eva, trenera i slično imaju svoj posebni, individualni autorski program koji neretko bude kopiran od strane konkurencije (verovali ili ne, ne jednom i ne dva puta sam čula kako neki mlađi kolega upiše kurs kod starijeg kako bi mu "ukrao" zanat i bukvalno kopira sve "fore i fazone" i implementira u svoj program bez navođenja originalnog autora), što svakako je tema drugog razgovora.
Nakon što imamo dokument "Opšti uslovi poslovanja" koji treba da bude javno objavljen na web strani/fb/instagram profilu ili bilo gde drugde se pružalac usluga oglašava/promoviše, možemo pristupiti izradi individualnog ugovora o pružanju konkretne individualno određene usluge.
Prva (naravno nakon što smo definisali ko su strane potpisnice ugovora mada i tu se može diskutovati s kim se potpisuje ugovor -sa onaj ko plaća uslugu ili onaj ko koristi tu uslugu....) bitna i osnovna stavka za ugovor je USLUGA (tojest predmet ugovora). Tu dolazi u pomoć dokument "Opšti uslovi poslovanja" koji jeste šire određuje uslugu i uslove pružanja te usluge, ali u ugovoru sve to se mora precizirati i uže odrediti - da se poveže konkretno sa potrebama i očekivanjima klijenta, da se definiše da li usluga obuhvata konkretan željeni krajni rezultat ili samo prati određeni proces ne vezano za krajni rezultat.
Primer amaterskog ugovora koji sam ja dobila:
PREDMET UGOVORA
Član 1
Predmet ovog ugovora čini zajednički rad dve ugovorne strane po programu Individualni coaching (u daljem tekstu: coaching).
Predmet Ugovora takođe čine zaštita, čuvanje podataka i poslovnih tajni.
Stav 1 člana 1 imao bi smisao i bio bi sasvim uredu da postoji dokument "Opšti uslovi poslovanja" i tamo da je detaljno opisano šta jeste i šta nije "Individualni coaching", ali na žalost ovde to nije slučaj, pa samim time vrlo je sporno i diskutabilno šta jeste i šta nije i šta tačno sadrži i obuhvata "individualni coaching".
Stav 2 člana 1 je veoma konfuzan i nije jasno na šta tačno se misli i šta obuhvata. Zaštita i čuvanje podataka je regulisano Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da kažemo da tu manje više ništa nije sporno (mada možemo i o ovome diskotovati - tako na primer ukoliko mi coach kaže kako je pre mene bio coach poznatoj meni osobi i daje/prikazuje mi pa bilo to i "pozitivan" primer kako se ta osoba izborila sa tim i tim, da li je prekršio privatnost toj osobi ukoliko ta osoba unapred nije dala svoju saglasnost da taj coach da tu informaciju meni.... ako jeste ko tu koga tuži i za šta.... da, znam, previše komplikujem. U tom smislu postavlja se pitanje koje lične podatke se čuvaju i kasnije distribuiraju u bilo kom obliku, kako i zašto...), a Zakon o zaštiti poslovne tajne reguliše šta se ima smatrati poslovna tajna. Tako u članu 2 stav 1 tačka 1 je predviđeno:
1) poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:
(1) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
(2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,
(3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;
E sada, postavlja se pitanje šta je u ovom konkretnom slučaju poslovna tajna? Šta je to što ima komercijalnu vrednost? Vrlo diskutabilna pitanja i kao što mi je jedna advokatica jednom rekla - ovakvi amaterski ugovori su idealni za nas advokata jer spor povodom njih će se vući u nedogled - iz ročište u ročište će se pozivati svedoci, veštaci i tražiti druga dokazna sredstva da se ustanovi šta jeste i šta nije i sve to za rezultat će imati dugotrajan, veoma skup sudski postupak, koji čak i kada/ako se jednog dana okonča neće dovesti do satisfakciju ni jedne stranke u postupku, već eventualno će samo pohraniti satnice advokata i veštaka. No, hoću reci, moji stav je da svrha ugovora je da smanji maksimalno sporna i nejasna pitanja, a ne da otvara gomilu nejasnoća kako bi advokat imao šta da naplati zbog održanih ročišta....
Ovde meni takođe ostaje i sporno šta tačno obuhvata coaching - da li neki konkretni krajni rezultat ili sam proces. Na primer ja lično sam otišla kod coach-a da bi proradila neku moju blokadu u vezi sa ispitima. Veoma je bitno jasno definisati da li ja očekujem da nakon coaching-a položim sve ispite iz prve ili jednostavno očekujem da coach bude pored mene i sluša moje dileme i drame pre i nakon polaganja ispita - ne vezano da li sam položila ili pala iste. Sve to po mom ličnom mišljenju treba da bude jasno definisano i dogovoreno. Ako ne napismeno, bar usmeno. Jer razočarenje i frustracija i eventualna želja da se tužimo i sudimo bi došla po mom mišljenju kada se ne ispuni neko moje očekivanje koje nije unapred iskomunicirano i jasno definisano i određeno, pa makar i usmeno. Isto tako ovde bi trebalo da se odredi slučaj za nanošenje materijalne i nematerijalne štete. Šta ako ja kao korisnik Individualnog Coaching-a (šta god to obuhvatalo) pretrpim materijalnu štetu tako što prijavim ispit za koji sam tražila podršku i padnem isti i samim time pretrpim materijalnu štetu jer sam platila prijavu, putovala do fakulteta, nisam tog dana išla na posao itd itd. Da li imam pravo na naknadu štete? A šta je sa nematerijalnom štetom? Da li ako sam pretrpela duševni bol i patnju usled coaching-a imam pravo na naknadu nematerijalne štete? A šta ako sam rekla svom life coach-u da ako padnem ispit ću se samoubiti? Da li on treba da o tome obavesti nekoga? Koga? Moju porodicu/policiju/socijalnog radnika/zdravstvene ustanove? Šta ako to ne/uradi? Sve ovo možda zvuči apsurdno jer generalno u Srbiji još uvek ljudi nemaju mentalitet da se vuku po sudovima za sve živo i neživog, ali ne bi bilo na ometu da se pružalac usluga zaštiti od potencijalnih ljubitelja tužbe sa nerealnim očekivanjima. Ako ne verujete - pregledajte sudsku praksu SAD-a. Naišla sam na vrlo zanimljivih slučaja iz sudske prakse za koje i moja bogata mašta je bedna.
Druga škakljiva stavka u ugovoru na koju se treba posebno obratiti pažnju je CENA, tačne uslove o dospeća, način plaćanja, šta cena obuhvata i šta ne obuhvata, kako/gde se vrši isplata, ko snosi troškove eventualnih poreza, bankarskog prevoda (za plaćanje iz inostranstva ovo nije mali iznos) i tome slično.
Primer amaterskog ugovora koji sam ja dobila:
PLAĆANJE
Član 4
Cena Coaching-a iz člana 1 i 2 iznosi _________ po času i plaća se na račun _____ doo.
Cena uključuje i prethodne pripreme za coaching, odnosno praćenje i upite između dva Coaching-a.
U ovoj odredbi je definisan iznos, ali nije rečeno da li je cena sa pripadajućeg poreza ili bez, takođe rečno je da se plaća na račun firme, ali taj račun nije naveden (što nije ni tako strašno, ali opet ja bi tu stavila račun firme). Ono što definitivno nedostaje je naznaka kada se cena plaća - dospeće - pre ili nakon sesije, koliko dana je rok plaćanja. Da li iz jednog dela za unapred dogovorenom broju časova, ili pojedinačno - pre svakog dogovorenog časa. Dodatna konfuzija stvara stav 2 koji pominje da cena uključuje i "prethodne pripreme za coaching, odnosno praćenje i upite između dva coaching-a." Opet sve ovo ne bi bilo konfuzno da postoji dokument "Opšti uslovi poslovanja" u koji je detaljno opisan proces coaching-a šta je prethodna priprema, šta obuhvata praćenje i upite i tako dalje.
Po mom mišljenju treća veoma bitna odredba je dogovaranje merodavnog prava (s obzirom da još uvek ne postoji zakon o psihološkoj delatnosti, niti zakon koji bi regulisao delatnost life coaching-a, niti fitnes trenera, poslovnih konsultanata i tome slično). Dobra odredba bi mogla obuhvatati pravilnici struke, kao što su na primer "Kodeks etike psihologa Srbije" ili "Kodeks etike i pravila ponašanja učitelja i trenera sportova" i tome slično, a i najbitnije "Opšti uslovi poslovanja" na kojima toliko insistiram jer po meni oni će biti od odlučnog značaja (ukoliko su dobro sastavljeni) za rešavanja eventualnog spora.
I za kraj, ali definitivno možda i najbitnije - mesna nadležnost suda. Mislim da obični ljudi koji nemaju neko pravničko predznanje ni ne shvataju koliko je ovakva jedna odredba od presudnog značaja za efikasnu i ekonomičnu sudsku zaštitu. Amaterski ugovori (poput ovog koji sam ja dobila da potpišem) najčešće ni nemaju odredbu za dogovorenu mesnu nadležnost i s time se otvara ozbiljan problem i troškovi vođenja postupka. Pogotovo kada se kurs/terapija/savetovanje odvija online. Često mesto prebivališta/sedišta tuženog je različito od mesto prebivališta/sedišta tužioca i samim time jedna strana će biti definitivno postavljena u neravnopravniji položaj jer će morati da snosi veće troškove postupka u pogledu putnih troškova, smeštaja, potrošeno vreme, angažovanja advokata itd u drugo naseljeno mesto (ne daj Bože - drugu državu). Stoga, ako već potpisujete neki ugovor, bilo da ste korisnik ili pružalac usluga, obratite pažnju koje mesto suda vam je najbliže i najpovoljnije jer ukoliko se stigne do suđenja, razlika i u vremenu vođenja postupka i u pogledu troškova postupka neće biti beznačajna.
A da bi ste predupredili sva ova glavobolja prilikom sastavljanja ovakvog ugovora, a kasnije prilikom suđenja, najbolje je da se obratite stručnjaku - advokatu (nadajući se samo da ne naiđete na advokaticu koju sam spomenula).
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar