U svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačnog triumfa

 

Ni sunce ne blista uvek... niti mir vlada večno.

... Jasno mi je da se ne mogu nadati da ću ostatak života provesti hodeći planinskim vrhovima. Bez obzira na to koliko se trudila, koliko istrajna bila i koliko se isticala u preduzeću kojeg sam se latila, i dalje će biti dana i nedelja i meseci kada će jedini ishod svega što pokušavam biti osujećenje i neuspeh...

U svakoj nedaći nastojim da  pronađem seme konačnog triumfa. 

Nema bolje učiteljice od zle kobi. Svaki poraz, svako slamanje srca, svaki gubitak, nose u sebi vlastito seme, vlastitu poruku kako da sledećom prilikom poboljšam svoj učinak. Nikada više neću doprineti svom padu, tako što ću odbijati da se suočim sa istinom i učim iz sopstvenih grešaka. Iskustvo je najvredniji sažetak patnje; pa ipak, jedna od najtegobnijih činjenica života jeste da mudrost ne može biti prenesena na druge. Sve mora proći kroz svoju vlastitu školu, i za svakoga od nas lekcije su drugačije. Ne postoji drugi put. Zla kob je, naprosto, uvek prva staza koja vodi do istine, i ja sam pripravna da naučim sve što mi je potrebo da znam kako bih poboljšala uslove svog života. 

U svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačnog triumfa. 

Sada sam već bolje pripremljena da se ponesem sa svakom nedaćom. Po prvi put shvatam kako brzo prolaze sva dela i sva zbivanja, dobra i loša, značajna i neznačajna, i kako naprosto nestaju, bilo da se radi o onome što čini čovek, bilo o onome što priroda čini. Ne samo da se sve stvari u životu besprestance menjaju, već su i uzrok stalnih i beskrajnih promena jedni u drugima. 

Svakog dana zatičem sebe na samom rubu uzane staze. Iza mene je nesagledivi ambis prošlosti. Ispred mene je budučnost, koja će progutati sve što me danas bude snašlo. I bez obzira na to kakva me sudba čeka dobro mi je znano da ću uživati, ili patiti, samo jedan kratki tren....

Sve će minuti. Sve će proći.

U svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačnog trimumfa. 

Sada uviđam da i zla kob ima svoje prednosti,  premda ih često nismo svesni. To su jedine terazije na kojima mogu meriti one koji se izjašnjavaju kao moji prijatelji, i spoznati istinu. Istovremeno, to je i stanje pri kojem ponajlakše postajem svestna svog unutrašnjeg sebe; ono je to koje ima čudesnu sposobnost da iz mene na videlo dana izvlači svojstva koja bi, pod povoljnijm okolnostima, verovatna ostala zametnuta...

Sada mi je znano da ne postoje trenuci u životu kada prilike, kada mogućnosti da se bude i da se čini, javljaju u mojoj duši u tolikoj meri kao kada sam izložen patnji surove kobi. I tada sve zavisi od toga hoću li uzdići glavu, ili je pognuti u traženju pomoći. Ako pribegnem varkama ili priručnim rešenjima, prilika će zauvek biti propuštena i ja iz svega neću izići ni bogatija ni veća; ne, već možda, čak, zbog bola, i onemoćalija, siromašnija i manja. Ipak, ukoliko se okrenem Bogu, a to i činim, svaki trenutak zle kobi može se preobratiti u triumfalnu prekretnicu mog života. 

U svakojnedaći nastojim da pronađem seme konačnog triumfa. 

Kada god se, u buduće, na mene sruči strašan poraz, uvek ću nastojati, kada prvi bol mine, da istražim kako bih zlu kob mogla usmeriti na dobro. Kakve samo velike mogućnosti može otvoriti takav trenutak... Gorak koren što ga držim u ruci preobraziti u mirisavi cvetni vrt!

Da, u svakoj nedaći nastojim da pronađem seme konačanog triumfa.  

(odlomak iz Peti zavet uspeha - Najveći trgovac na svetu II deo, Og Mandino)