Idemo u looov... na medveda velikog...

Da li ste možda išli skoro u lov na velikog medveda?

Ja jesam. Više puta. Upravo i sada, već mesec i tačno
13 dana opet sam u lov na medveda.

Ne znam kako vi, ali ja u principu bez problema
nagazim kroz  veliko blato - šljap, šljap, 

preplivam i veliku reku - pljus, pljus, 

nije mi ni problem sama prebroditi veliku šumu - šu šu, 

čak uđem i u veliku mračnu pećinu (iako pri zdrav razum nikad ne bih - c,c), 

i sve to uz naivnu, samouverenu izjavu "Ja se ne bojim! Kako divan je dan!", 

ali GLE! 

DVA OKA!!!

Ta dva oka su ono što me razuveri, prestraši, slomi... i zaboravim da sam upravo prešla i blato, i reku, i šumu, pa čak ušla i u pećinu i svemu tome okrenem leđa i juriš nazad - Uđi u kuću, zaključaj vrata... fju...

Da li sam onda spašena?!

Filozofski se pitam:

• Da li su me ta "dva oka" preplašila jer sam pre toga potrošila svu svoju hrabrost na blato, reku, šumu i pećinu i nije mi ostala ni trunčica za suočavanja sa njima? ili
• Da li možda bi bilo bolje da sam se prvo suočila sa njim, pa tek onda sa blatom, rekom, šumom (možda ne bi ni bilo potrebe ulaziti u pećinu)? 

A možda upravo prolaženje kroz blata, reke, šume i pećine su trebale da me "pripreme" i ohrabre da se ipak suočim sa ta "dva oka i hladnom njuškom" - Gle! To NIJE medved! Jer ja se, naravno, medveda ne bojim...

I ono većito: Šta je preteća - blato, reke, šume i pećina (kao celina) ili ta dva oka?

Šta vi kažete? Kako vi idete u lov? S kim se prvo suočite?

IDEMO U LOV 

Tekst: Aleksandra Grbić Hrustić (Sandra)
Idemo u lov...
Na medveda velikog...
Ja se ne bojim...
Kako divan je dan!
Gle!
Blato!
Veliko blato!
Ne možemo ispod njega,
Ne možemo preko njega,
Moramo kroz njega.
Šljap, šljap, šljap, šljap, šljap, šljap, šljap.
Idemo u lov...
Na medveda velikog...
Ja se ne bojim...
Kako divan je dan!
Gle!
Reka!
Velika reka!
Ne možemo ispod nje,
Ne možemo preko nje,
Moramo kroz nju.
Pljus, pljus, pljus, pljus, pljus, pljus, pljus.
Idemo u lov...
Na medveda velikog...
Ja se ne bojim...
Kako divan je dan!
Gle!
Šuma!
Velika šuma!
Ne možemo ispod nje,
Ne možemo preko nje,
Moramo kroz nju.
Šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu.
Idemo u lov...
Na medveda velikog...
Ja se ne bojim...
Kako divan je dan!
Gle!
Pećina!
Velika pećina!
Ne možemo ispod nje,
Ne možemo preko nje,
Moramo kroz nju.
C, c, c, c, c, c, c.
Idemo u lov...
Na medveda velikog...
Ja se ne bojim...
Kako divan je dan!
Gle!
Dva oka!
Hladna njuška...
To je medved!
Brzo nazad, kroz pećinu….
C, c, c, c, c, c, c, c,
Kroz šumu…
Šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu…
Kroz blati…
Šljap, šljap, šljap, šljap, šljap…
Uđi u kuću, zaključaj vrata…
Fju, spaseni smo! ....♫