Pre tačno mesec dana - petak 13. januar je premino jedan moji kolega na poslu (treći kolega koji je preminuo u proteklih godinu ipo dana). Nisam sujeverna (mada bugari se smatraju za dosta sujeverni narod jer imamo gomilu praksa i običaja koji nemaju neko logično objašnjenje osim prvično praznoverje i sujeverje... No tema drugog razgovora).
Da budem preciznija - kolega nije preminuo "na" poslu, već je preminuo kada se vratio kući jer mu je bilo jako loše - mislili smo da je gripa. Dobio je srčani udar i u roku od sat-dva za njega više nije bilo spasa.
Nisam bila bliska s njim i nismo mnogo komunicirali osim vezano za posao i nešto osnovno. Znam da je bio par godina stariji od mene, srećno oženjen, imao četvoro dece - najstarije dete mislim da nema još ni 10 godina, a najmlađe nema godinu dana. Takođe znam da su renovirali krov (da, usred zime) i da majstori nešto su odugovlačili. Držao slike svoje porodice na svom monitoru i poslovnom nalogu i rado je pričao o njima. Na poslu je bio uvek ljubazan, izlazio u susret svima, savesno obavljao svoji posao, a često i tuđi kada bi neko od nas zakazao. Imao je prijatan karakter, nasmejan, znao je da se našalji i da stvori pozitivno okruženje oko sebe. To je sve što znam o njemu.
Tog petka, možda sat-dva nakon što sam došla kući, dobila sam poruku od
