Niti kao dete, ni u svojim mlađim danima nisam plesala niti odlazila po klubovima. Kao da mi je telo bilo potpuno blokirano za opustene pokrete uz ritam iako sam godinama išla u muzičku školu, a i dan danas sviram i redovno slušam muziku. Od neko vreme aktivno plešem kao vid telesne psihoterapije za otključavanje blokada u telu usled trauma iz detinjstva. I mogu reći da poprilično sam počela da uživam u plesu. Gledam svake (ili bar se trudim da bude svake) večeri pre spavanje da đuskam uz omiljenu muziku 10-15 min (naravno uz slušalice da ne ometam komšije i ukucani). Vikendom se trudim kad mi vreme dozvoljava da izađem u klub i da se maksimalno "isplešem". Često koristim priliku kad putujem negde za vikend da posetim neki za mene novi klub i pokušavam da naučim svoje telo da se maksimalno opusti uz ritam bilo koje muzike i uživa bez obzira na to da li ja privatno slušam tu muziku.
Tako sinoć sam izašla u jedan klub u Sarajevo koji sam našla preko Instagrama i preko slika je delovalo obecavajuce. Muzika je bila predobra - DJ je puštao odlične mikseve strane muzike sa fenomenalnim ritmom i prelazima između pesama - i to baš pesme što ja slušam i što me lože za ples (šteta što taj DJ nema na internetu svoj kanal gde mogu redovno da ga pratim i slušam), ALI
