Istina - distinkcija između činjenica i mišljenja

Pre koji dan sam čitala iz starih novina kolumn "Iz mog ugla" autora Drago Perović sa naslovom "Živeti sa istinom". U svom izlaganju autor kaže, citiram: 

Kako dobiti povišicu i raditi za platu iznad proseka u Srbiji?

 Pišem ovaj tekst jer sam već pomalo smorena od kolega i poznanika koji često mi "zavide", pa čak se i ljute na mene i/ili šefa jer po njihovim rečima ne vide šta je to što ja konkretno radim da bi tako brzo i "preko noći" dobijem sve što poželim od poslodavca - primer: veću od njihove plate, bolje uslove rada (tipa da ne radim u subotu kad svi ostali rade, da često sam otsutna sa posla zbog ispita ili drugih privatnih obaveza, da vozim poslovni auto iako moja pozicija nije vezana za aktivna poslovna putovanja ili imam telefon sa internetom i neograničenim minutima razgovora u Srbiji i minute u inostranstvo, česte pohvale na sastancima ili bonuse i priznanja). Godinama gde god da sam radila za "platu" i za "gazdu" uvek sam imala veću platu od prosećne u Srbiji (iako početna plata bi mi bila minimalac ili malo iznad minimalca, ali za par meseci do godinu dana bi radila za platu veću od prosečne u zemlji). Sa strane gledano deluje da "preko noći" bi dobila gomilu povlastica i povišica a pri tome svi vide da posedujem gomilu mana (primer: očajno pričam srpski jezik, dugo vreme nisam imala završeni fakultet, a većina kolega su imali ili bila sam najmlađa u kolektivu i najskorije zaposlena itd). Sada kada sam već "matora", imam iskustvo u privredi preko 10 godina i jedan završeni fakultet, a drugi pri karju, razlika ili moja "prednost" je "očigledna" ili bar kolege ne iskažu svoju "ljubomoru" toliko javno i glasno kao pre, ali opet se desi da načujem kako neko u firmi komentariše kako ne razume šta tačno ja toliko radim za firmu i šefu da bi dobila sve to što dobijem jer on/ona ni ne zna šta ja tačno radim i koje je moje radno mesto a vidite on/ona se ubija od posla i rinta za gazdu preko "n" godina a nije dobio ni pola od onoga što ja dobijam "na lepe oči" "preko noći". Uglavnom nikad ne komentarišem ovakva podbacivanja, već ili se sklonim i izađem iz razgovora ili suptilno promenim temu u drugom smeru jer ako kažem to što imam da kažem na tu temu, često se pogrešno protumači i sabesednik ne razume šta želim mu preneti. 

Pokušaću ovde da podelim "tajnu" mog uspeha za napredak "preko noći" u poslovnom svetu i konkretno kako udvostručiti svoju platu za manje od dve godine kod poslodavca u Srbiji. Da, moguće je, evo i kako:

Greh mog oca

Juće sam imala jaaaako čudan dan. 

Juče sam kupila stan u centru Novog Sada za tačno toliko novaca koji sam uspela da sakupim nakon višemesečnih pregovora, cenkanja i snalaženja i sa bankom i sa vlasnikom (naravno preko kredita, 17kv, još dvorišni, i nije bas u najsjajnijom stanju i jeste skoro svi koji su za to čuli/videli stan rekli da nisam normalna, ali ja sam sve vreme bikovski tvrdoglavo išla glavom kroz zid i istrajala u svoje). Konačno sam dobila to što sam želela. Ja taj stan sam poželela prvi put kad sam ga videla pre skoro godinu dana - još dok mu je cena bila nedostižno visoka za moje mogućnosti. I juče, nakon što sam potpisala kupoprodajni ugovor kod javnog beležnika i dobila ključeve i krenula prema auto (nakon čašćenja u kafiću sa bivšim vlasnikom, njegovom ženom i agentom prodaje) imala sam osećaj da letim od sreće i da ništa nije nemoguće i da sve je na svom mestu i da sam na pravom putu, da je Bog uz mene i čuva me i pomaže mi i da sam najsrećnija i najuspešnija žena na planeti (da, znam da preterujem)... Sva ta euforija je trajala sve dok