Pre koji dan sam čitala iz starih novina kolumn "Iz mog ugla" autora Drago Perović sa naslovom "Živeti sa istinom". U svom izlaganju autor kaže, citiram:
"Jednom prilikom su dva iskusna trgovca uputila poseti jednu zemlju zbog prodaje cipela. Kada su stigli tamo primetili su da su svi stanovnici bosi. Zato prvi hitno šalje telegram sa naznakom: "Šaljite što pre cipele jer ovde su svi ljudi bosi". Dok drugi takođe šalje telegram sa napomenom: "Ne šaljite cipele ovde svi ljudi hodaju bosi."
Koji je od ova dva čoveka bio bliži istini teško je odgovoriti jer ne postoji apsolutna istina. U suštini sve zavisi od vremena i prostora pošto ne postoje večite istine. Ovo što je u jednom prostoru istina u drugom nije, takođe što je u jednom razdoblju bila istina vreme je "demantovala" mada kažu da je ipak vreme najveći saveznik istini...."
Ja ipak se ne slažem sa autorom. Lično smatram da ovde nije u pitanju razlika u istini, već isključivo razlika između činjenica i mišljenja. Istina je činjenično stanje koje je uvek istina - nepobitna činjenica, verodostojnost (prema interprerarivnom rečniku). U ovoj priči istina je da ljudi hodaju bosi i tačka - to je samo istina. Izjave da se ne šalje ili šalje cipele su samo i jedino mišljenje, nikako ne i istina. Stoga moji stav je da je istina (činjenično stanje) uvek jedna. Mišljenja može i uglavnom bude na stotinu.
Tačno je da istina ne bude uvek u potpunosti otkrivena/poznata u datom trenutku - nepotpuno činjenično stanje. Ali to nikako ne znači da se "istina menja i nekadašnje ne istine danas su istine i obrnuto" kako navodi autor. Činjenično stanje - ono pravo - kako se dogodilo - uvek ostaje jedno te isto, jedino naše mišljenje/sud u vezi tog događaja se može promeniti vremenom.
Naravno moram napomenuti da se slažem da postoji kvazi istina poput "sudske istine" - kada sud utvrđuje određeno činjenično stanje prema svojim potrebama, tojest često to bude nepotpuno činjenično stanje koje sud objavi kao utvrđeno i to se zove "sudska istina". To naravno nije prava istina i ne treba da se meša i izvodi zaključak da istina može da bude neistina. To što postoji imitacija/kopija ne pobija postojanje/kvalitet originala, ne?
Sada čitam knjigu "Savladaj sebe - toltečki vodič do lične slobode" autora Don Miguel Ruis Mlađi. On kaže: "Kada ste svesni moći reči, vodite računa da razdvojite činjenice od mišljenja, a kao svoj gospodar odlučujete da li je mišljenje drugog ispravno i za vas. Kada se dešava pripitomljavanje (proces primanja/prihvatanja tuđa uverenja i načine ponašanja kao svoje bilo zbog strah od kazne ili zbog nagrade), vi slušate mišljenja drugih i pogrešno ih označavate kao činjenice, prihvatajući ih kao istinu ne proučivši ih do kraja".
Stoga, lično za mene "Živeti sa istinom" znači sposobnost jasno razgraničavanje i odvajanje činjenica od mišljenja i biranje koje mišljenje da prihvatim/ugradim i prilagodim svom životu prema meni poznatom činjeničnom stanju.
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar