Pre
nekoliko nedelja sam dobila poziv od vođe jednog hora da se pridružim u novo
sformiranog orkestra koji će pratiti tog hora u par pesama koji će se izvoditi
povodom novogodišnjih praznika na humanitarnom koncertu u sinagogi.
Sa
tom horovođom sam već sarađivala pre par godina, tako da se poznajemo. Sve što
me je pitala je bilo: "Jel sviraš još?" Rekla sam: "Pa i ne baš
redovno, ali mogla bih se ovih dana malo više posvetiti violini i izvežbati.
Samo mi daj note da krenem što pre sa vežbama".
Nakon
nekoliko dana opet smo se videli i mi je uručila par A4 papira išarani notama.
Krenula je nešto da objašnjava kako ove godine će biti više violinista i nije
znala kako da rasporedi glasove, a ja sam je prekinula i rekla: "Samo ti
mene stavi da sviram drugu violinu" jer sam pretpostavljala da više njih
želji da sviraju prvu. Ona se nasmejala i rekla: "Već sam te odredila. Ti
sama ćeš svirati treću".
