Walk of shame

Jučerašnji dan je otpočeo kao svaki drugi "normalni" dan. Probudila sam se malo pre 6 sati. Ustala sam iz kreveta što sam tiše mogla kako ne bih probudila ukućane. Otišla sam u dnevnu sobu i podigla roletne. Pogledala sam nebo, razvukla tihi osmeh i u sebi rekla: "Još jedan prelepi sunčan dan!"

Sve što sam od tog prizora zapamtila je deo plavog neba i nekoliko oblačića koji su bacali senku na sunčeve zrake. Dobro, bilo ih je više od "nekoliko", ali to sam shvatila tek kasnije.

Osoba od poverenja

Pojavila si se u mom životu iznenada
a promenila me iz osnova, bez nadoknada
U stvari, družili smo se vrlo kratko
a činilo mi se da nam sve ide glatko.

Otkrila sam pred tebe svoju dušu
iako sam često želela glumiti plavušu
Znala si da me isprva, kao knjigu čitaš
i tebi pričala sam sve, bez da pitaš.

Sa tobom ispočetka sve je bilo tako lako,
a zapravo, nestajala si u etapama, polako.
Pomislila sam da zameniti te može netko
a u suštini takve poput teb se sreću retko.

Verovala sam da od mene same, bolje me poznaješ
i možda baš zbog toga danas tako nedostaješ
Bez potrebno, u sebi prošlost davnu vučem, premotavam
i tako dane, koje nemam, uzaludno iskorištavam. 

Naravno, opet pokušavam da te vratim,
a dobro znam šta valja da uradim:
Da te pustim, da ideš, da nestaneš,
i nekoj drugoj "osoba od poverenja" ti postaneš.

Kad se kamen razbije

Danas sam sasvim slučajno upala u razgovor između novog komšije i komšinice. Komšija je nedavno otvorio radnju za prodaju kebaba, girosa, pljeskavica itd. Komšinica godinama drži butik za donji veš, pidžame i čarape. Ona je iskusni trgovac, a on novajlija. Ubacili su i mene u razgovor. Ja sam neki srednji nivo ‒ niti previše iskusna, niti tek početnik. U toku razgovora sam uglavnom ćutala i slušala.

Teorija o zaljubljivanju

Pre neki mesec sam pokrenula jednu od mnogih mojih ludih ideja. 

O čemu je reč?

Duže vremena sam u "potrazi" za idealnog radnika. Tokom svih ovih 5 godina promenila sam 8 radnica. 2 od njih za mene su bile "idealne". One su se jednostavno pojavile "spremne". Nije to bila moja zasluga. To je bilo čist dobitak od lutrije. Obe sam zagubila tako što jedna je ostala u grad od kog sam se ja preselila, a druga se sa mužem preselila u inostranstvo. Viša sila. Nema šta! Nije do tebe. Nije do mene. 

Nakon njih sam stalno tražila da mi se "pojavi" neka kao one dve.
Na žalosti, ili na sreću - nije. Kažem na sreću jer da jeste, nikad ne bih naučila nešto novo. Ne bih imala motivaciju, hrabrost i u isto vreme ludost da ja pokušam postati bolja, da izađem iz zone komfora. 

I bi proleće

Mesec April je moj omiljeni mesec, a proleće generalno omiljena doba. Ne zato što sam ja u njemu rođena, nego zato što tokom Aprila proleće kreće svoj obnavljajući proces vrlo vidljivo i skoro da se ne može posumnjati da će sve biti preokrenuto promenama. Novi početak.
Možda volim proleča još i zbog toga što je jako slično po osobinama meni.