SVE U POLA CENE

Šetam Subotičkom korzoa i sve što vidim po izlozima radnja su ogromne natpise:

SVE U POLA CENE

TOTALNO SNIŽENJE

TOTALNA RASPRODAJA

AKCIJA

POPUST

SNIŽENJE

-50%, -70%

SALE

i neprevaziđenih:

POTREBNA RADNICA

IZDAJEM LOKAL

I ne, nisu privremeni, novogodišne i/ili Božične inicijative, nego permamentne nalepnice na izlogu koji stoje celogodišnje uz koju minimalnu izmenu. Ovde nisu u pitanju neke male, lokalne prodavničice (a i budimo realni - ko od malih preduzetnika može priuštiti sebi lokal na korzoa), ove natpise krase izlozima kao domaćih tako i međunarodnih velikih brendova. 

Jedino poreska uprava, koja je u sredini korzoa izostaje od lokalnog trenda (mada ne bih rekla da je samo lokalni) i još uvek nije nalepila sličnu reklamu tipa – TOTALNA NAPLATA ili SVE UPOLA ODRAĐENO/NAPLAĆENO, ali ajde, državna je to ustanova, zna se da sa svemu kasne, pa možda i sa ovim će stići kad tad…

Šta bi bilo kad bi bilo

Januar je mesec novog početka.
Januar je mesec maštanja, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja, očekivanja nemogućeg.
Januar je mesec kada dopuštamo sebi biti nerealno optimistični da će kao iz magije krenuti sve na bolje, lepše, optimističnije.

Ja lično ne verujem u gore navedenih tvrdnja. Po meni Januar je mesec poput bilo kog drugog meseca u godini jer za mene svaki dan je novi početak, svaki dan je maštanje, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja. Znam, generalno sam nerealna, ali evo, pošto je Januar, nadam se da ćete me bar sada razumeti.

Dobro, slažem se, ipak Januar je malkice drugačiji od ostalih meseci u godini - pun je slobodnih dana, državnih i verskih praznika, putovanja i prejedanja, ali to je druga priča.

Pre nego što krenem iznositi moje maštarije i želje za novu godinu (ili tačnije za novi svetski poredak), moram ispričati doživljaj koji me je potakao na ovo razmišljanje: