Kad se kamen razbije

Danas sam sasvim slučajno upala u razgovor između novog komšije i komšinice. Komšija je nedavno otvorio radnju za prodaju kebaba, girosa, pljeskavica itd. Komšinica godinama drži butik za donji veš, pidžame i čarape. Ona je iskusni trgovac, a on novajlija. Ubacili su i mene u razgovor. Ja sam neki srednji nivo ‒ niti previše iskusna, niti tek početnik. U toku razgovora sam uglavnom ćutala i slušala.
On se žalio kako se uvalio, kako se prešao, kako su ga nagovorili da uloži previše novca (stvarno je u pitanju nenormalna suma novca), kako su radnice smotane, bezobrazne, kako je glavni majstor nezainteresovan, nestručan, nepreduzimljiv. Jedna od njegovih radnica je samovoljno otišla kod sanitarnog inspektora da ga obavesti da lokal krši sva pravila HASAP standarda. Glavni majstor pravi pljeskavice sa 200 gr junećeg mesa i prodaje ih za 200 dinara (ne jedem meso, pa stoga ne kupujem, i zbog toga nemam pojma da li je to dobra cena ili ne, ali iz priče sam shvatila da je to strašno). Lik koji ga je uvalila u celu tu priču mu nudi da zaposli njegovu ženu kako bi pravila sitne kolače....

Komšija priča, komšinica dobacuje. Ja samo ćutim i razmišljam. Na prvi pogled, on ispada najveća žrtva "zle sudbine". Kriva je država, krivi su radnici, krivi su poslovni partneri.... Krivi su svi. Osim?

Jeste, tačno je da mu je radnica slroz otkačena. Pre nekog vremena je bila kod mene i pričala mi  svakojake poslovno-privatne stvari koje ni u kom slučaju ne bih volela da moja radnica priča nekome. Otvoreno sam joj rekla da ne sme tako da priča i da je njen posao da "rešava" probleme, a ne da ih stvara. Naravno ona to nije razumela, samo me gledala čudno i od tada mi ni ne prilazi. Dan nakon tog razgovora sa njom, otišla sam kod komšije i sve mu ispričala, jer bih i ja volela da onaj ko čuje tako nešto od moje radnice, dođe i to mi kaže. Njegov odgovor je onda bio: "Ma pusti je, ona je Mađarica. Ne zna šta priča." Kao da nacionalna pripadnost "opravdava" i "objašnjava" takvo ponašanje. Pustila sam ga.

Jeste, tačno je da njegov glavni majstor nema osećaj za vođenje biznisa. Jednom prilikom sam kod njih htela da naručim nešto vegetarijansko, a on mi je samo rekao da nemaju ništa. Rekla sam mu da to nije problem ‒ može da mi napravi tortilju isto kao što je pravi sa mesom, samo da ne stavi meso. On je bio potpuno iznenađen tom idejom jer nije znao šta će to da ispadne, a ispalo je sasvim dobro. Ponudila sam mu novac, na šta je on rekao da ne zna kako da mi naplati. Na moj predlog da mi naplati redovnu cenu tortilje, on je samo odgovorio da "kuća časti". To je lepo, možda sam mu se svidela pa je hteo da me časti, ali "kuća" nije njegova da bi mogao da časti svakoga ko mu se svidi. Naravno, ostavila sam mu novac i otišla. Nije mi ni palo na pamet da ovaj put odem kod komšije, jer bi odgovor verovatno bio: "Ma pusti ga, on je ..... Ne zna šta radi."

Sve što je rekao dok je pričao sa komšinicom je tačno. Ali, pitam se: "Ko je ovde žrtva?" Vlasnik ili radnici? Onaj ko nudi ili ko prihvata ponudu?

Dok su pričali, slušala sam i razmišljala. Interesantna je činjenica to da je on musliman. U njihovoj kulturi imena imaju veliki značaj. Njegovo ime u prevodu znači: "sjaj, veličina, superiornost, ugled, veličanstvo",  a dok je pričao, bio je sve osim toga. 

Značaj imena moje komšinice je "dostojanstvena, ponosna". Mogu reći da ona živi u skladu sa svojim imenom. U razgovoru je imala tačno takav stav – stav ponosne, poslovne žene sa iskustvom. Ona zna rešenje. Ona to nikad ne bi dopustila. Ona sve to zna i može bolje da reši. I u principu je u pravu. Poprilično je uspešna.

Moje ime ima značenje "kamen, stena / čvrsta, jaka, odlučna". Zapitala sam se da li ja živim prema svom imenu? Da li sam čvrsta? Da li sam jaka? Odlučna? Kada ispoljavam te osobine? Ili mi je samo srce od kamena? U kojoj meri moje ime može da predodredi moj život? Da li ću biti srećnija, uspešnija, ispunjenija ukoliko uskladim svoje ponašanje i način života prema svom imenu? Šta se dešava kada stena izgubi svoju čvrstinu? Šta postaje kamen kada se razbije na gomilu sitnih parčića?

Hmm, možda bi bilo najlakše promeniti ime....