Ogledalo

Suze kristalne
Slivaju se tiho
Gorke i jadne
Ne vidi ih iko

Bol ne prestaje
Tuga uvučena
Razum ne haje
Kažu da sam povučena

Misli odlaze
Negde u prošlost
Vuci dolaze
Ovde u sadašnjost

Logika odsutna
Žalost prisutna

Srce pocepano
Usne ispucane
Dete napušteno
U duši mi rane

Uzaludni dani
Dani nebrojani... 

Da mi je znati

Kad ću saznati
šta mi tačno fali?
Ustvari, već sada naslućujem,
mada je moguće i da izluđujem.
Jedna od stvari što mi fali
živi u mojoj glavi.
Zaprvo, u glavi,
mi fali gomila stvari.
Ma, batali!
Ovako, u stvari,
ništa mi ne fali.
Sve je to samo i jedino
u mojoj ludoj glavi.
Ovo je bilo u šali,
ali se desilo u javi. 

Teorija o puzli

Puzle se razlikuju, kako po veličini, tako i po tematici i po stilu sečenja, kvaliteta, korišćenih boja i naravno proizvođača. Ima puzle od 12 komada, ima puzle od 54, a postoje i puzle od 500, 1000 i čak 12000 komada.

Neka pretpostavimo da je svaki čovek jedna puzla. Kada se rodi svako od nas dobija jednu punu kesicu sa pomešanim delovima svog puzla. Neko dobija kesica sa 12 komada, drugi 10 000. Svako kreće „iz 0“ i svako ima približno jednako vreme života da poređa svoju puzlu.

Pretpostavljamo da čovek postaje „kompletna ličnost“ tek kada „poređa“ kocke svog puzla i dobije jasnu sliku. Oni koji imaju mali broj komadića poređaju svoju puzlu za relativno kratko vreme. Dok oni koji imaju 10 000 ili 12 000 komadića, potrebno im je više vremena dok slika ne zadobije neki prepoznatljivi oblik. Ali zato se većina ljudi više divi većim lepim pejzažima, umetničkim slikama koji su sastavljenje od hiljadu malih delova, nego malim dečijim puzlama sa 12 do 50 komadića.

Često se dešava, da dok neko ko ređa svoju puzlu od 50 komada ne može da nađe krajeve svog puzla, za to vreme neko drugi čija se puzla sastoji od 500 komada je pri samom kraju slaganja, a oboje su krenuli istovremeno da ređaju svoje puzle....

Ipak pravi problemi nastaju kada vlasnici dva nedovršena puzla odluče da „pomognu“ jedno drugome da slože svoj puzel, pa u toj „interakciji“ pomešaju svoje nesložene komadiće od oba puzla u jednu kesu i sve to dobro promešaju i krenu da "slažu zajednički"... Komplikovanost poređenja svakog puzla ponaosob se proporcionalno povećava sa brojem prethodno preostalih komadića pre samog završetka.

Ako pretpostavimo da dva prethodno pomešana, nedovršena puzla odluče da se razdvoje, nastaje haos prilikom podele koje parče kom puzlu pripada, posebno ako su oba puzla slične veličine, količine, boje, kvaliteta štampe i slično. Ali pravi haos tek dolazi kad jedan od njih odluči da svoje nesložene komadiće pomeša sa trećim nezavršenim puzelom, a možete pretpostavite šta se dešava ako i drugi „razdvojeni“ vlasnik nepoređanog puzla donese sličnu odluku pa uključi četvrti, peti i tako dalje vlasnik nedovršenih puzla...

Dešava se da u kombinaciji sa određenih delovima svojih pojedinačnih puzla se formira jedna manja zajednička puzla. Ta mala puzla prilikom „razdvajanja“ se mora rasklopiti, kako bi svako dobio svoj deo uloženih delova, da bi eventualno jednog dana zavrsio ređanje svog puzla. U većina slučajeva oni koji često ređaju puzle kažu da se bar jedan komadić zagubi u „selidbi“ i moguće je da slika ostane zauvek nedovršena.

 *Napomena: Ovu teoriju sam "sastavila" 11. februara 2011 u 23:20h. Ali mislim da je aktualna i danas

Timski rad i grupe

Dok sam razmišljala o grupama i timovima setila sam se sjajne primere iz prirode.

TIMSKI RAD KOD VUKOVA 

Za vukove se sigurno može reči da su tim. Kod njih su jasno određene uloge i doprinose u čoporu. Svaki član čopora snosi odgovornost ne samo za sebe nego i

MOJ IDEALNI MUŠKARAC I JA

1. Emotivne osobine

• 100% smo iskreni jedan sa drugim u vezi naših osećanja, želja i mišljenja
• Dobro poznajemo jedan drugome one najgore i najlepše osobine i navike, prošlost i planove za budućnost
• U potpunosti se prihvatamo, poštujemo i volimo takve kakve jesmo, bez da imamo želju ili potrebu da menjamo drugoga.
• Poštujemo privatnost drugoga i njegovu slobodnu volju prilikom donošenja odluke
• Brinemo se o drugoga kada je bolestan, neraspoložen, obeshrabren. Tačno znamo kako da oraspoložimo drugoga na pravi način u pravo vreme
• Uživamo u društvo drugoga i srećni smo kad provodimo zajedno vreme u bilo kojoj aktivnosti
• Nikad ne ponižavamo, ismejavamo, prozivamo ili izazivamo jedan drugog ispred treća lica.

2. Intelektualne osobine

• Oboje smo natprosečno inteligentni i aktivno koristimo svoju kognitivnu inteligenciju u svakodnevnom životu
• Težimo ka stalnom samo usavršavanjem i promenu ka boljem na ličnom i poslovnom nivou
• Volimo da čitamo, pohađamo kursevi, seminari, tečajevi, radionice i slična mesta gde možemo steći nova znanja i saznanja potrebna za uspešno savladavanje životnim izazovima

3.  Fizičke osobine

• Brinemo se o svom zdravlju
• Redovno praktikujemo neki sport ponaosob i zajednički
• Uživamo u svakodnevnoj intimnosti
• Pored njega se osećam sigurno gde god da se nalazimo

4. Duhovne osobine:

• Imamo slična verovanja i duhovne prakse
• Imamo slična uverenja i životni vrednosti
• Aktivno se uključujemo u motivisanju, potpomaganju i sprovođenju drugoga na njegovom putu ka ispunjenju svog životnog cilja

5.  Ostalo

• Odlazimo na česta zajednička putovanja
• Poštujemo jednom drugome roditelje, prijatelje, užu i širu porodicu
• Volimo i uživamo u svom svakodnevnom poslu
• Svako od nas ima svoj posebni krug prijatelja istog pola sa kojima provodi vreme nezavisno od drugoga
• Praktikujemo hobi ili sport nezavisno od drugoga

Ideja: Kako pozicionirati Srbiju kao privlačnu turističku destinaciju

Jako volim putovati.
Ustvari, jako volim da se vozam. Tačnije, ja da vozim.
Kada sam depresivna volim da sednem u auto i da vozim kroz grad ili van grada - bilo gde. Kada ne mogu da vozim onda mogu i da šetam. Kako god. Kada šetam ili kad se vozam ne volim da prolazim istim putem. Nisam sujeverna, jednostavno volim promenu. Volim adrenalin koj donosi neizvesnost. Ili možda ispravnije je reci: Volim neizvesnosti jer mi donosi adrenalin. Sve u svemu, shvatili ste poentu. Često putujem sama i na dužim relacijama zbog posla, pa imam prilike da se upuštam u rizkantnije pustolovine tipa "neistraženih" puteva. Neretko uzmem i koji stoper, pa dodatno zapikantim doživljaj. Nesreća u svoj toj sreći (a možda sreća u nesreći) je što ja jako loše se orijentišem u prostoru. Često ni GPS mi ne može pomoći, a ne retko i odmaže...

Mogu satima da pričam o svim dogodovština koji sam doživela na ovim putovanjima. Neke su smešne, neke tužne, neke strašne, pa čak neke znaju biti i otkačene tipa: "Da nije smešno, plakali bi". No, nije sad reč o meni, iako često sam egocentrična pa svakako okrenem priču o sebi. Reč je o tome što za sva ova putovanja sam stekla utisak da ljudi koji žive u Srbiji ne poznaju svoju zemlju. Ne pričam o tome da subotičan ne zna da mi kaže ništa o turističkim mogućnostima grada Niš. Ne. Pričam o tome da subotičan često ne zna da mi kaže ništa o mogućnostima turizma ne u regionu, nego u svom rođenom gradu.

Ja sam odrasla u Bugarskoj i kao mala nisam ko zna koliko putovala (iako sam jako volela). Uprkos tome mogla sam satima da pričam o svim mogućnostima koji pružaju različite gradove, šta sve može se videti u određenom regionu i tako dalje i tako dalje. Sve to nije rezultat tome što ja volim generalno puno da pričam, niti zatošto sam gledala na TV-u takve emisije, (iako možda ih je bilo mi nismo imali kući TV kao deca, a ni sada nemam), niti zatošto sam bila štreber pa samoinicijativno čitala (geografija Bugarske mi nije bila na listu hobija). Izvor tih znanja je bio škola. Nama su u školi bukvalno promivali mozak sa mogućnostima turizma u Bugarskoj. Kada kažem promivane mozga podrazumevam doslovce dubene na skoro svakom predmetu u koji grad koja znamenitost ima. Ne samo u geografiji, nego i u istoriji i u literaturi, biologiji, fizici, hemiji, pa čak i matematici. Kako su sve to radili nastavnici, neznam, jer često u uđbeniku nije ni bilo, nego verovatno im je to bilo nametnuto sa vrha ili ko zna šta, ali činenica je da ja sam većina svog trenutnog znanja o mogućnostima turizma u Bugarskoj stekla upravo u školi.

Godinama razmišljam o svemu ovome i pitam se kako to da moji srpski prijatelji nemaju pojma o pola destinacija u kojima sam ja lično bila u Srbiji (banalan primer: Deliblatska peščara, Gamzigradska banja ili Zmajevačka jezera).

Početkom ove godine sam polagala ispit "Markeitng kampanija" na fakultetu. Na samom ispitu asistent je rekao da ja i još jedan kolega moramo da sformiramo tim i da zajednički osmislimo marketinšku kampaniju o promovisanju Srbije kao turističku destinaciju.

Kolega je izneo svoj stav da po njemu moramo kampaniju nameniti strancima jer oni su te koji imaju novac za putovanja i koji mogu da doprinesu za povećanje turizma u Srbiji. Na tome ja sam ispričala svoje lično iskustvo da čak i stranac da dođe u Srbiji, većina građana u zemlji nemaju pojma o mogućnostima turizma i doćiće u absurdnoj situaciji da stranac više će znati nego domaćin. Zato moj predlog je bio da sastavimo marketinšku kampaniju koja će biti u dva etapa - Prvi bi bio promovisanje mogućnosti srpskog turizma srpskim građanima, i tek nakon uspešnog sprovođenja te kampanije da se pokrene kampanija koja će biti namenjena za privlačene stranih turista. Jer po mom mišljenju samo i jedino kada bukvalno svaki drugi građanin Srbije bude zavoleo svoju zemlju, rado i sa oduševljenjem pričao šta se sve može u Srbiji videti i doživeti će imati smisla dovoditi strane turiste. Onda neće biti potreban fensi vodić, niti otštampani priručnik, pa čak ni mapa jer svaki pojedinac će se uživiti uspešno u tu ulogu i dodati čar žive reči i lične priče.

Tako se i rodila ova ideja.

Evo i same ideje u sirovom izdanju. TA DA...

Napomena: Ovo su moje pisanice, koje mogu, ali i ne moraju da imaju vezu sa realnim životom, tačnosti turističkih naziva ili pojmova. Čitalac sam procenjuje šta od ovoga je korisno, a šta trice.  

Cilj projekta: Da poveća svest građana Srbije o mogućnostima turizma, da ih inspiriše i motiviše da upoznaju svoju zemlju i nadahne da budu dobrovoljni ambasador/turistički vodić strancima koji su došli u Srbiji da se upoznaju sa lepotama ove zemlje.

Faze projetka:

1. Pripremna faza - U ovoj fazi se sastaju stručnjaci i definišu koje tačno znamenitosti će uči u zvaničnu maršrutu. Ideja je da se maršruta tako osmisli da je moguće obići za godišni odmor - 22 radna dana. Isto tako ta maršruta da se podeli na 3 maršrute od po 10 dana, 5 maršrute od po 7 dana i 12 maršruta od po 3 dana - vikend putovanja. Skuplja se i sastavlja zvanični informacija o svakoj destinaciji. Osmišljava se jedina PR i Marketing kampanija.
2. Kampanija u Srbiji - Odabira se glumac i glumica koji će biti nosilci ovog projekta. Kontaktiraju se blogeri koje će propratiti projekat. Lansira se zvanična emisija koja će pratiti njihov obilazak. Promoviše se projekat putem društvenih mreža i svih lokalnih turističkih organizacija.
3. Kampanija u Inostranstvo - Preko ambasade i različitih udruđenja u deaspori se uspostavlja veza sa inostranim turističkim agencijama.

Vremenski razdobolj projekta po fazama:

1. Pripremna faza: 1 godina
• Sastavljane upravne komisije: 1 mesec
• Sastavljane timova po regijama: 1 mesec
• Prikupljane i sistematizirane informacija: 6 meseci 
• Finalni odabir destinacija i sastavljane maršruta obilaska: 1 mesec
• Priprema PR i Marketing kampanija: 3 meseci
2. Kampanija u Srbiji: 1 godina
3. Kampanija u Inostranstvo: 1 godina

Finansirane projeta:

Koje finansije?! Ma kakvo finansirane?! O čemu ja pričam?! Jel sam ja normalna?! Pa ovo je Srbija! Ovde finansije za takve budalaštine se ne odvajaju!

P. S. Da, da, Znam. Ceo ovaj projekat je nerealan, neostvarljiv, pomalo šašav, malo više naludničav, luckas, ali verujem uz puno rada, visoke motivacije i ogrmone želje OSTVARLJIV. Naravno pre toga moraju ga stručnjaci (turizma, marketinga i PR-a) pregledati, pretumbati, prenapisati i postaviti u realnom kolovozu profesionalnosti i ostvarljivosti.   

Ideja: Kako pozicionirati jednu malu državu kao zemlja visoko inteligentnih IT specijalista

Prva od mnogobrojnih mojih ideja koja ću objaviti je malo skandalozna ili bar diskutabilna.
Na nju sam došla pre koji mesec, tako što sam razmišljala koja bi mi bila tema završnog rada za fakultet. Odabrala sam predmet Brendiranje i pozicioniranje pa sam dugo razmišljala u tom pravcu.
U međuvremeno sam imala više ideja za rad, sve te ideje ću i ovde objaviti, ali ova mi se čini kao naji spektakularnija, a u isto vreme i naji osporavanija sto se tiče realnosti, realizaciji, naivnosti i još puno toga. No, sve u svemu, ideja je tu, takva kakva jeste. Ne mora se svideti svima, ali meni je omiljena jer je apstraktna, menja priču i smatram da može promeniti živote puno ljudi.

Evo i sama ideja u sirovom izdanju. TA DA....

PROJEKAT: Pozicioniranje i brendiranje Republike Kosovo kao zemlja IT specijalista

PEriod realizacije: 2018-2026.

Cilj projekta: Osnovni cilj ovog projekta je da pozicionira Republiku Kosovo kao nezavisnu državu, u kojoj žive i rade, visoko specijalizovani i inteligentni IT specijalisti i samim time preokrene trenutnu priču o nepriznatom statutu zemlje i njenoj spornoj nezavisnosti. 

Ciljna javnost projekta:  Na prvo mesto ovaj projekat ima za cilj da edukuje, podigne svest i samopouzdanje građana R. Kosova i da im da motivaciju da se usmere ka IT zanimanjima i samim time lakše pronađu zaposlenje u svojoj zemlji. Druga ciljna javnost su okolne države u regionu, i ne samo. Ostvarenje ovog projekta će stvoriti neprikosnoveni imiđ zemlje da samoinicijativno investira u visoke tehnologije i prva u regionu daje akcenat na visoko inteligentnih ljudi i stimuliše lični rast i razvoj svojih građana. Ovaj pristup će joj dati neosporavani autoritet i nezavisnost u pogledu priznanja njene samostalnosti u donošenja odluka za brigu o svoje stanovništvo. 

Osnovni etapi projekta

1. Detaljno planiranje svih aspekata projekta, mogućih prepreka i sputavanja i način razrešavanja eventualnih problema. Sastavljanje organizacionog tima i delegiranje odgovornosti.

2. Priprema javnosti za ostvarenje projekta i aktivno traženje sponzora i partnera projekta.

3. Registrovane na nevladinu organizaciju MENSA Kosovo i masovno testiranje svih punoletnih građana zemlje i učlanjene onih koji su položili test sa visokim rezultatima.

4. Nacionalna kampanja promovisanje visoko inteligentnih građana i rad same organizacije MENSA. Formiranje različitih sekcija prema različitim interesovanja članova.

5. Pregovor sa visokoškolskim ustanovama u regionu i realizacija otvaranja IT fakulteta, smera i poslovnih škola za edukaciju građana.

6. Aktiviranje nacionalne kompanije za upis studenata i kursisata na IT smerovima.

7. Pregovori i prezentacije pred međunarodnim IT kompanijama mogućnosti investiranja u Kosovo.

8. Otvaranje novih predstavništva međunarodnih IT kompanija na Kosovo i masovno zapošljavanje IT specijalista.

9. Poziv građana iz dijaspore da se vrate na Kosovo i doprinesu svojim radom za daljeg napretka zemlje.

10. Evaluacija projekta i planiranje naredne aktivnosti za poboljšanje imiđa R. Kosova sred zemljama u regionu. 

Odgovori na potencijalna pitanja

Zašto R. Kosovo je odabrana za realizaciju ovog projekta?

R. Kosovo je jedna od najmlađih država u svetu, koja još uvek nije priznata od svih država i često se suočava među etničkim sukobima i igre vlasti pojedinaca. Stoga, još uvek nema jasno definisana i formirana samosvest i samoopredeljenje. U potrazi za priznanje spolja, pa čak i iznutra, često se suočava sa krizu identiteta i generalno pozicioniranje na svetskoj političkoj, ekonomskoj i društvenoj sceni. Zemlja još uvek nema jasno izgrađenu organizacionu kulturu i zbog toga lako može se sformirati ili bar preusmeriti nova, konstruktivna i dugoročno samo održiva kultura. Upravo zbog toga je idealna za pokretanje i realiziranje jednog ovoliko ambicioznog projekta, jer državni organi, institucije, kompanije, pa i sami građani su spremni da ulože više napora u cilju sebe ostvarenja i pronalaženja svog mesta u svetu. 

Zašto je bitno da se u projekat uključi MENSA zajednica i zašto se potencira na visoki koeficijent inteligencije?

Organizacija MENSA je svetski priznata, nezavisna, ne politička, ne profitna organizacija koja se zasniva na prepoznavanje i stimulisanje korišćenja visokog koeficijenta kognitivne inteligencije pojedinaca za poboljšanje standarda života zajednice. Ona ima svoja predstavništva u otprilike 50 zemalja. Starosna doba njenih članova je prosečno od 20 do 60 godina. Njen rad je zasnovan na toleranciji, stimulisanja i isticanja različitih mišljenja, potenciranje na kreativni način razmišljanja, pronalažene rešenja na problemi zajednice. Članstvo jedne ovakve organizacije nosi sa sobom prestiž i samopouzdanje da pojedinac može se preboriti sa životnim poteškoćama. Čak i oni koji nisu sami uspeli da se učlane zbog niskog rezultata na testu osećaju ponos ukoliko neki njihov sugrađanin, komšija ili član uže ili dalje porodice je postigao visoki rezultat. Taj ponos i osećaj vrednosti, u isto vreme svest da si deo jedne međunarodne zajednice koja ne pravi razliku na osnovu nacionalne pripadnosti, obrazovanje ili neki drugi spoljni faktor, pruža mogućnost sebe ostvarenje pojedinca i fokus za dalji razvoj i napredak. Ukoliko vođe ovog projekta su sami članovi organizacije MENSA daće im dodatni kredibilitet i autoritet, kao u svoju zemlju, tako i u zemljama regiona, za sprovođenje jednog ovakvog ambicioznog projekta. 

Zašto je IT sektor definisan kao osnovni nosilac pozicioniranja i brendiranja R. Kosova?

Trenutno u svetu, IT industrija je jedna od najbrže rastućih i sa najvećeg potencijala za razvoj u zemljama koji su sa slabom ekonomskom napretku, bez nekih značajnih prirodnih resursa, ali poseduju školovani ljudski potencijal za brzo savladavanje potrebnih znanja. Razlog za ovog brzog napretka u slabo razvijenim zemljama je to što nisu potrebna velika ulaganja u mašinama, skupom opremom ili repromaterijala, povraćaj investicije su relativno brze, i naravno ne manje bitno jeftiniju radnu snagu. Sve što je potrebno je računar sa internet vezom i osoba koja zna na njemu raditi. Odličan primer za maksimizirane ovog potencijala je Bugarska. Zemlja je masovno ulagala u svoje stanovništvo proteklih 10 godina i trenutno njihovo IT tržište je prezasićeno. Stopa nezaposlenosti je veoma niska, a rast plata u IT industriji je u puta veća nego u drugim industrijama. Danas velike kompanije se suočavaju sa velikim poteškoćama da pronađu nove kadrove za svoje poslovanje i su spremni da ponude i veću platu i bolji uslovi svojim potencijalnim zaposlenima. Tako na primer u zadnjih par godina se dešava da su se velike bugarske HR kompanije okrenule prema srpsko govornog područja kako bi pronašli i doveli u Bugarskoj IT specijalisti i tako zadovoljili potrebe svojih IT klijenata, jer u Bugarskoj iste više se ne mogu pronaći. Narednih godina se očekuje sve veća potražnja, a sve manja ponuda stručnih kadrova osposobljenih za rad u IT sektoru. Sve ovo daje odličnu mogućnost vladi R. Kosova da preorijentiše svoje građane da se školuju i stručno usavršavaju u ovom smeru, kako bi za par do maksimalno 10 godina mogli da privuku velike IT kompanije da investiraju u R. Kosovo i otvore svoja predstavništva i zaposle veliki deo školovanih građana. 

Projekat u kratkim crtama

Ideja je da se Republika Kosovo brendira i pozicionira kao zemlja visoko inteligentnih specijalista za IT zanimanja poput programera, web developera i administratora. 

Ova zamisao može se postići tako što se na prvo mesto podigne samopouzdanje građana da su dovoljno inteligentni i sposobni da savladaju potrebna znanja za napredovanje u IT sektoru. Da bi se podigla svest i pronašla inspiracija i modeli oponašanja je potrebno da se u medijama stvori priča o bogatstvo zemlje u vidu ljudskog potencijala i ravnopravnosti bez obzira na nacionalnu pripadnost, uzrast, pol, obrazovanje, religiozna prinadležnost ili socijalni status. 

Teoretski, svaka država u svom sastavu sadrži bar 2% stanovništva koji ispoljavaju visoki koeficijent kognitivne inteligencije, što u slučaju Republike Kosova očekivani broj državljanina koji će položiti test sa visokim rezultatom je 42.000. Samim time ukoliko u medijama se planski krene promovisati običnog državljanina Republike Kosovo kao visoko inteligentan bez obzira na tome što je možda pripadnik marginalnih grupa kao što su: žene, starci, nepismeni, nedovoljno školovani, ili pripadnik neke manine. 

Usled višemesečnih emisija putem medija u svest naroda će se stvoriti optimizam i nada da obični građanin može se suočiti i uspešno savladati bilo koju poteškoću uz adekvatne obuke. Televizijske emisije poput reality show-a su uvek masovno gledane, a posebno ukoliko se bave aktuelnim, bolnim temama, pa samim time medije koje budu partneri ovog projekta će moći da prodaju reklamne minute različitim kompanijama i samim time finansirati emisiju i država neće morati da  potpomaže finansijski sam projekat. 

Organizacija MENSA, koja će biti osnovni pokretač masovnog testiranja i promovisanja inteligencije u zemlji, je svetski priznata, nezavisna, ne politička organizacija koja se zasniva na prepoznavanje i stimulisanje korišćenja visokog koeficijent inteligencije pojedinaca za poboljšanje standarda života zajednice. Nakon masovnog učlanjena svih građana koji su prošli test sa visokim rezultatima se mogu sformirati mini klubovi koji će biti zaduženi da okupljaju prema afirmaciji svojih članova visoko inteligentnih građana koji zajednički mogu da dođu do kreativna rešenja problema zajednice u kojoj se nalaze. 

Sama priča o tome kako jedna mala, još uvek nepriznata od svih država je pokrenula masovno promovisanje visoko inteligentnih građana će izaći u medijama kod okolnih zemalja. Pokrenuće se javne rasprave koje će pomeriti dosadašnji fokus da zemlja je još uvek nepriznata i da se suočava sa više problema na tome da R. Kosovo je prva zemlja u regionu koja je postavila sebi kao osnovni cilj promovisanje i unapređenje putem svojih resursa visoko inteligentnih ljudi. Taj period će biti idealno vreme da država uputi javni poziv školskim ustanovama u zemlji i regiona da usmere svoje programe za školovanje IT specijalista i aktivno se startiraju pregovori sa privatnim obrazovnim institucijama u susednim zemljama za otvaranje i pokretanje visokoškolskih institucija za edukaciju IT specijalista na teritoriji R. Kosova. Nakon odabir par tih institucija (po mogućnost bar po jedan priznati fakultet, poslovna škola i centar za edukaciju na principu sertifikata), država će zatražiti da svaka od tih ustanova omogući besplatno školovanje za građane koje su položili sa visokim rezultatom test MENSE i su članovi te organizacije, za uzvrat odabrane institucije će imati nacionalnu pokrivenost putem medija za svoje kampanje za upis studenata, kursisata i polaznika. 

Generalni sponzori ove kampanje bi bile firme koje se bave uvozom i distribucijom računara, kancelarijskog nameštaja internet provajdera i drugih poslovnih grana koji bi imali preku korist od ostvarenja ovog projekta. Država može uputiti poziv svim svojim državljanima u inostranstvo putem društvenih mreža i svetskih MENSA organizacija, da priziva svoje građane u dijaspori da mogu da se vrate u zemlji ukoliko žele besplatno da se školuju u oblasti IT-a. Sa ovom kampanjom je moguće da mladi iz dijaspore, koji imaju visoki koeficijent inteligencije se vrate da žive i studiraju na teritorije R. Kosova i samim time  u zemlji će se stvoriti pozitivan ambijent od mladih i inteligentnih ljudi koji će doprineti svojim idejama i aktivnostima za napretka zemlje. 

Do diplomiranja prve generacije studenata će proći najmanje 4 godina, do diplomiranja kursisata na poslovnim školama od 2 do 3 godine, a do sticanja sertifikata u raznim centrima do 1 godina. U to vreme država će održavati svest za potenciranje važnosti obrazovanja i doškolovanja putem raznih dodatnih projekata koji može da finansiraju različite međunarodne organizacije i fondove. Sformiraju će se nacionalne forume o tome gde IT specijalisti mogu da se zaposle kao freelanseri od svojih domova i kako putem interneta mogu da sebe sami edukuju o programskim jezicima i besplatno steknu potrebnih veština za IT industriju.  

Nakon isteka perioda od 4 godina država ponavlja masovne kampanje putem medija o polaznika tih IT škola, koliko njih je upisalo i koliko njih je i diplomiralo uspešno. Gde se realiziraju i kakve su mogućnosti napretka u karijeri. Upućuju se javni pozivi međunarodnim IT kompanijama da investiraju u Kosovo, tako što otvore svoja predstavništva, obuče za svoje potrebe i zaposle svih tih školovanih kadrova. 

Nakon uspešnog realizovanja stranih investicija, država upućuje poziv svojih građana iz dijaspore da se vrate u svoju zemlju i doprinesu o njenom razvitku. 

Poslednji korak je kompletna evaluacija projekta i osmišljavanje narednih aktivnosti koji će promovisati i pozicionirati R. Kosovo kao zemlju koja je napredna u svom razmišljanju, samostalna i proaktivna što potencira realizaciju svojih visoko inteligentnih građana. 

*Napomena: Sve ovo je moje subjektivno mišljenje, koje ne mora biti u skladu sa realnosti. Ja se ne mešam u politici niti imam relevantan stav prema određena politička pitanja. Ovde iznosim subjektivno mišljenje kako bi ja pozicionirala bilo koju malu zemlju koja se nalazi u nekom spornom političkom i/ili ekonomskom položaju, koja ima velike mežduetničke sukobe i nerešena pitanja. Po mom mišljenju jedan ovakav projekat bi dao zajedništvo i ravnopravnosti svim građanima bez obzira na nacionalnu ili političku pripadnost. Konkretizirala sam R. Kosovo jer je meni najbliži primer.