Dok sam razmišljala o grupama i timovima setila sam se sjajne primere iz prirode.
TIMSKI RAD KOD VUKOVA
Za vukove se sigurno može reči da su tim. Kod njih su jasno određene uloge i doprinose u čoporu. Svaki član čopora snosi odgovornost ne samo za sebe nego i
za ostale članove. Koliko sam mogla da se upoznam sa njihovim životom, saznala sam da u čoporu samo jedan par ima pravo da ima potomstvo, obično alfa par. Svi ostali članovi čopora moraju da se brinu o majci i njenom potomstvu. Oni koriste timski rad kako bi namamili, ulovili i podelili svoj ulov. Svaki vuk u čoporu ima tačno određenu ulogu za vreme lova, jedni da namame i poplaše krdo, drugi za to vreme izdvajaju, okružavaju i napadaju najslabiju životinju u krdu.
Iako su predatori i obično, bar lično ja, ih doživljavam kao negativne, može puno toga dobrog da se nauči iz nihovog timskog rada.
PRIMER GRUPE ANTILOPA
Tipičan primer grupe može da budu krdo antilopа. Oni su zajedno jer imaju zajedničke ciljeve - da pronađu dobru hranu i da se sačuvaju od predatora. Oni se drže zajedno, ali kada predator napadne krdo i izdvoji slabiju antilopu niko se ne vraća da je spasava, nego svaki spasava sebe.
Razlike između "timskog" čopora vuka i "grupe" antilopa
Ono što je interesantno kod krda antilopa, a i ne samo kod njih nego i kod ostalih krda biljojeda je da se iz grupa može izlaziti i ulaziti kad god žele. Ako to uporedimo sa čoporom vukova, teško je da se neko izdvoji iz čopora ili da se vrati (obično kada se jednom izdvoje, više se ne vračaju) ili još teže da se novi vuk priključi već oformljenom čoporu.
Grupa antilopa je otvorena i za stapanje više grupa ukoliko dele zajednički cilj i mogu da egzistiraju zajedno, kao što su drugi biljojedi na putu za izvor hrane ili vode. Kod vukova i drugih timskih predatora primećuje se da se ne udružuju u veće grupe radi zajedničkih ciljeva.
U čoporu svaki zavisi od svakog i svaki pojedinačni član je bitan, dok kod grupe je više bitan broj individua nego sami pojedinci.
Majke antilope obično napuste grupu kako bi se porodile i za to vreme niko se ne brine za nju - krdo ide dalje. Ostale antilope se ne uključuju u odgajanje mladunca od drugih antilopa. Iako su u grupi, svaki pojedinačno odgaja svoje male, dok kod vukova članovi čopora preuzimaju odgovornost ne samo za sebe nego i za mladunčadi koja nisu nihova nego od alfa porodice.
Zaključci
Kakve zaključke možemo da napravimo iz ovih primera iz prirode?
Kao što je u čoporu vukova mnogo teže da se uđe i priključi jedna nova individua, isto tako smatram da kod već oformljenog i dobro funkcionišućeg tima je teško da se uklopi nova osoba.
Tim je više zatvorenog tipa i konzervativniji, ali i produktivniji nego jedna, otvorena za promene i liberalnija, grupa.
Kod grupe je bitna količina, a ne sama osoba kao individua, dok kod tima je bitniji kvalitet osobe. U grupi jedna osoba može da se lako zameni sa drugom, ali se to teško može desiti u timskom radu.
Ako grupa brojčano čak i više puta nadvišuje tim, ukoliko je on dobro organizovan, tim će sigurnije pobediti.
Timski rad je prigodniji za krizne situacije ili za situacije kada je vrlo bitan napredak, pomeranje zajednice, dok grupe više odgovaraju ako cilj je da se ostane na isto mesto i da nema pomeranja i razvića. Tim ne može da ostane pasivan, tim je aktivan, dok je grupa pasivna, ona samo odbranjuje svoje pozicije bez da osvaja nove.
Po meni kada se jedna grupa aktivira ona postaje tim.
*Razmisle iz 2011.
TIMSKI RAD KOD VUKOVA
Za vukove se sigurno može reči da su tim. Kod njih su jasno određene uloge i doprinose u čoporu. Svaki član čopora snosi odgovornost ne samo za sebe nego i
za ostale članove. Koliko sam mogla da se upoznam sa njihovim životom, saznala sam da u čoporu samo jedan par ima pravo da ima potomstvo, obično alfa par. Svi ostali članovi čopora moraju da se brinu o majci i njenom potomstvu. Oni koriste timski rad kako bi namamili, ulovili i podelili svoj ulov. Svaki vuk u čoporu ima tačno određenu ulogu za vreme lova, jedni da namame i poplaše krdo, drugi za to vreme izdvajaju, okružavaju i napadaju najslabiju životinju u krdu.
Iako su predatori i obično, bar lično ja, ih doživljavam kao negativne, može puno toga dobrog da se nauči iz nihovog timskog rada.
PRIMER GRUPE ANTILOPA
Tipičan primer grupe može da budu krdo antilopа. Oni su zajedno jer imaju zajedničke ciljeve - da pronađu dobru hranu i da se sačuvaju od predatora. Oni se drže zajedno, ali kada predator napadne krdo i izdvoji slabiju antilopu niko se ne vraća da je spasava, nego svaki spasava sebe.
Razlike između "timskog" čopora vuka i "grupe" antilopa
Ono što je interesantno kod krda antilopa, a i ne samo kod njih nego i kod ostalih krda biljojeda je da se iz grupa može izlaziti i ulaziti kad god žele. Ako to uporedimo sa čoporom vukova, teško je da se neko izdvoji iz čopora ili da se vrati (obično kada se jednom izdvoje, više se ne vračaju) ili još teže da se novi vuk priključi već oformljenom čoporu.
Grupa antilopa je otvorena i za stapanje više grupa ukoliko dele zajednički cilj i mogu da egzistiraju zajedno, kao što su drugi biljojedi na putu za izvor hrane ili vode. Kod vukova i drugih timskih predatora primećuje se da se ne udružuju u veće grupe radi zajedničkih ciljeva.
U čoporu svaki zavisi od svakog i svaki pojedinačni član je bitan, dok kod grupe je više bitan broj individua nego sami pojedinci.
Majke antilope obično napuste grupu kako bi se porodile i za to vreme niko se ne brine za nju - krdo ide dalje. Ostale antilope se ne uključuju u odgajanje mladunca od drugih antilopa. Iako su u grupi, svaki pojedinačno odgaja svoje male, dok kod vukova članovi čopora preuzimaju odgovornost ne samo za sebe nego i za mladunčadi koja nisu nihova nego od alfa porodice.
Zaključci
Kakve zaključke možemo da napravimo iz ovih primera iz prirode?
Kao što je u čoporu vukova mnogo teže da se uđe i priključi jedna nova individua, isto tako smatram da kod već oformljenog i dobro funkcionišućeg tima je teško da se uklopi nova osoba.
Tim je više zatvorenog tipa i konzervativniji, ali i produktivniji nego jedna, otvorena za promene i liberalnija, grupa.
Kod grupe je bitna količina, a ne sama osoba kao individua, dok kod tima je bitniji kvalitet osobe. U grupi jedna osoba može da se lako zameni sa drugom, ali se to teško može desiti u timskom radu.
Ako grupa brojčano čak i više puta nadvišuje tim, ukoliko je on dobro organizovan, tim će sigurnije pobediti.
Timski rad je prigodniji za krizne situacije ili za situacije kada je vrlo bitan napredak, pomeranje zajednice, dok grupe više odgovaraju ako cilj je da se ostane na isto mesto i da nema pomeranja i razvića. Tim ne može da ostane pasivan, tim je aktivan, dok je grupa pasivna, ona samo odbranjuje svoje pozicije bez da osvaja nove.
Po meni kada se jedna grupa aktivira ona postaje tim.
*Razmisle iz 2011.
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar