Da se vratim na temu - Po mom mišljenju sam film je dosta razbacan, nejasan na neka mesta i nedosledan (a možda taj utisak sam dobila jer sam ga ja više puta "dogledavala"). Razlog za to može da bude i taj, što je dosta star, deo replika su po mom mišljenju banalne, humor isto je meni zvučao "čudno", neke od igre glumaca "izveštačeni", ali pretpostavljam sve to je zbog jaz generacije ili zbog manjka mog razumevanja od umetnost glume u crno belim lentama. Bilo kako bilo, svakako preporučujem da se ovaj film pogleda. Ne samo zbog njegove umetničke vrednosti, nego pre svega zbog osnovne poruke. Ovaj film u meni je pokrenuo lavinu pitanja i razmišljanja. Podeliću neka od njih:
1. Zašto je majka glavnog junaka priče morala se "odreći" svog sina? Do kraj filma se stiče utisak da od trenutka njegovog "isporučivanja" bankaru Thatcher-a pa do svoje smrti majka se nije uopšte setila svog sina i nije imala socijalni kontakt s njime. (Očigledno sin ni na majčinoj sahrani nije bio, jer se vidi da je godinama nakon njene smrti otišao u „potragu“ za njenim stvarima ). Da li je to moguće? Ako jeste, da li to znači da nije ga dovoljno volela? Ili možda upravo njena jaka majčinska ljubav ju je naterala da prekine svaku vezu sa njime jer je mislila da je za njegovo vlastito dobro?
Onda se ja kao majka pitam: Kako ja donosim odluke u vezi odgoja svoje dece - na osnovu moje ljubavi prema njima, na osnovu moje udobnosti, na osnovu mog razmišljanja šta bi za njih iz moje perspektive bilo najbolje ili stvarno se trudim da razumem njihove potrebe i želje? Kako mogu biti sigurna da pravim pravi izbor za njih? Da li ja uopšte treba da pravim izbor umesto/za njih? Da li moja uloga kao majka je pre da ih napravim "uspešni" ili je bitnije da budu "srećni" ovde i sada? Da li vizija za budući uspeh nadomešta/zamenjuje potrebu za trenutnu sreću?
2. Da li je glavni junak priče - Charles Foster Kane - pravi preduzetnik? Iz onoga što sam shvatila iz priče, biznis koji je on rukovodio - novinarski - je bio višegodišnje na zagubi. Novac koji je trošio je bio nasleđen, a kasnije upravljan od gospodina Thatcher-a, ne zarađen od glavnog lika. Prilikom donošenja poslovnih odluka se je isključivo vodio od svojih vlastitih ideja o izdavanju novina. Kao da se je "igrao" preduzetnika i izdavača. Ne znam da li je pohvalno ili zabrinjavajuće, ali njegove replike mi deluju veoma poznate: "Mislim da će biti zabavno da posedujem vlastite novine" (ja čitam: "vlastito preduzeće") ili "Ja uopšte nemam pojma kako se rukovode novine. (ja čitam: "kompanija") Isprobavam sve što mi padne na pamet", "Vi pričate sa dve osobe u isto vreme..." i ono legendarno: "Da, upravu ste. Zagubio sam 1 milion dolara prošle godine (priča o poslovanje novine). Mislim da ću i ove godine biti u minusu sa 1 milion, i sledeću godinu sigurno opet ću zagubiti još 1 milion...." i zapažanje gospodina Thatcher-a "Nikad nisi napravio ni jednu investiciju, uvek koristiš novac" i nadovezivanje Charles-a "Da bi kupovao stvari"... i odgovor za kraj na pitanje gospodina Thatcher-a: "A šta bi ti želeo da postaneš?" Charles kao malo dete odgovara: "Sve što mrziš"...
Opet pitam: Da li je Charles Kane stvarno bio preduzetnik? Da li je gospodin Thatcher izvršio ono za šta je bio plaćen svih prethodnih godina - da vaspita dečaka tako da jednog dana postane uspešan preduzetnik i da rukovodi porodično bogatstvo? Opet se vraćamo na ulogu majke - da li je vredela žrtva koja je napravila? Ko može najbolje da vaspita dete? Koja je garancija da ukoliko neko raste u veliko izobilje, bude učen od skupih učitelja će postati i "uspešna" osoba? Šta je potrebno za uspeh? Da li to što je glavni junak priče imao usamljeno detinjstvo bez ljubavi ga opravdava u njegovom ponašanju i bez odgovornošću?
E sada, postavljam sebi sledeća pitanja: Da li sam ja pravi preduzetnik ili samo se igram preduzetnika jer smatram da je to zabavno? Da li ja imam pojma kako se rukovodi kompanija ili jednostavno isprobavam sve što mi padne na pamet? Da li sam licemerna u svom poslu - jedna osoba u kompaniji (u zastupanja nekih vrednosti koje "propoveda" moja kompanija), a druga osoba u privatnom životu? Da li i ja ponekada nastavljam sa određenim granama mog poslovanja iz čistog hira iako mi svake godine donose samo minuse? Da li ja investiram ili samo kupujem stvari? Da li to što moje roditelje su dopustili neke greške u mom vaspitanju i nisu mi pružili dovoljno pažnju i ljubav u detinjstvo je dovoljni izgovor da ja danas "živim u inat" i radim stvari samo i jedino zato što bi oni to "mrzeli"?
3.Da li je Charles Kane pozitivan ili negativan lik? Hmm... Na prvi pročit, on se je borio za prava radničke klase i siromašnih, za slobodu slova i pravo građanina da bude informiran sa istinitim i detaljnijim podacima. Jeste, tačno, ali dolazi jedno veliko ALI - Koji su mu bili motivi? Šta je bilo to što ga je pokretalo za ove akcije? Altruizam? Ne bih rekla. Da li pozitivni rezultat (to što je stvarno pomagao tlačenjima) nadoknađuje njegove „zle“ motive da ih na taj način manipuliše i kontroliše? Šta znači ta njegova izreka: "Ukoliko se ja ne pobrinem za interes običnih ljudi, možda neko drugi će to učiniti. Možda neko ko nema niti novac, niti uticaj. A to ne sme se desiti." Zašto? - pitam ja. Ne razumem! Još brutalnija izjava: "Ljudi će misliti ono što im ja kažem da treba da misle". Kao da sve vreme je patio od neki hiper narcisizam pomešan sa niskom mišljenju o sebi i stalno imao potrebu da pre svega sam sebi, pa onda i ostalima nešto dokaže, pokaže, razjasni.
Šta znači izjava njegovog "najboljeg prijatelja": "Ne da je Charle bio nekad brutalan, jednostavno je činio brutalne stvari. Možda u stvari nismo bili prijatelji. Ali ako ja nisam bio njegov prijatelj, onda on nikad nije imao takav. Možda ja sam bio ono što danas nazivate marioneta." i njegovi ukori prema Kane: "Pričaš o ljudima tako kao da ih poseduješ. Kao da pripadaju tebi. Bože moj! Ako se dobro sećam, pričao si kako ćeš braniti njihova prava, kao da ćeš im pokloniti slobodu, kao nagradu za pružene usluge... Tebe nije briga za ništa drugo osim sebe samog. Navodiš ljude da misle da ih voliš toliko puno da su ti dužne da te vole". Očigledno i njegova druga supruga u potpunosti se slaže sa gore spomenute izjave jer ona upućuje slične kritike prema gospodin dobročinitelja Kane: "Ti jednostavno pokuša da me potkupiš da bi ti ja dala nešto u zamenu... Ti mene ne voliš. Ti želiš da ja tebe volim.".
Naravno okrećem se prema sebe i pitam se: Sva ona dobročinstva što vršim iz kog motiva su? Iz očajničke želje da budem voljena, prihvaćena, poštovana, primećivana ili stvarno me briga za druge? Da li i ja pokušavam da "kupim" malo ljubavi jer u dubini svoje duše sam malo ranjeno dete, odraslo bez roditeljske ljubavi i ceo život očajnički pokušavam nadoknaditi prazninu? Da li u svojim vezama stvarno volim svog partnera ili zapravo želim da on mene voli?
4. Još par pitanja, pre finalnog: Šta je zapravo ljubav? Da li je citat pesme iz filma tačan: "Ovo ne može biti ljubav. Jer ne postoji prava ljubav." Da li je moguće da budeš u dugogodišnju vezu sa osobom za koju tvrdiš da voliš i ona tebe, a pri tome da ta osoba tebe ni ne poznaje, ne razume, ne prihvata? Isto tako ni ti nju, nego projektuješ na nju svoje potrebe, želje i motive. (On tera svoju ženu da nastavi sa pevanjem jer "on ima još šta dokazati" iako ona više puta kaže da ne želi). Da li je moguće da budeš usamljen u braku? (prema njegovim rečima u vezi svog prvog braka). Da li je on sve vreme u svojim suprugama, ili bar drugoj supruzi tražio onu majčinsku ljubav koju nije dobio od svoje majke? (jer se upoznaje sa Susan-om upravo na putu da pregleda stvari odavna preminule majke). Da li stvarno je moguće da nikad nije ispričao svojoj ženi priču o najsrećnijih trenutka svog života - čuvene sanke Rosebud?
5. Za kraj - Gde se krije sreća, smisao, težnja života? U nebrojenim bogatstvima? U novcu? U slavi? U uticaju? Popularnosti? Zlata? Vezama? Da li poslednja reč pre smrti glavnog junaka "Rosebud" otkriva kakav je on bio čovek i postavlja početak, kraj ali i srž njegove priče?
Ono što sam ja iz celog filma zaključila je da ponekad sve što je nekome potrebno za sreću i ispunjeniji život je malo snega i stare, drvene sanke.
"Baš lepo!" reci će neko "Gde ja u Vojvodini da nađem breg za sankanje?!".
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar