Pravni fakultet sam upisala usled dugogodišnjeg iskustva u privredi i suocavanja sa konstantnog kršenja i zaobilaženja zakona u Srbiji kako kome odgovara od strane državnih organa, privrede, radnika i ne samo... Verovala sam da ako završim pravo i postanem advokat brani ću privrednici poput sebe koje očajno pokušavaju da se izbore sa korupcijom, aljkavim radom državnih službenika i "Balkanskim mentalitetom" traženje "rupa u zakonu kako bi se primene istog "galantno" izbegavao ili primenjivao samo kad i kako nekome odgovara....
6 godina svog života sam posvetila studiranju prava Srbije uz posao i život koji sledi u Srbiji. Kad sam položila zadnji ispit na fakultetu i dobila zvanja "diplomirani pravnik " nisam ni slutili da moje muke na putu ka prava nisu ni počele.... Naime, mesecima se suočavam sa činjenicom da se zakon ne primenjuje, već "izbegava" fino osmišljenom "procedurom" i "višedecenijske prakse" i jasno se daje do znanja budućim pravnicima da zakon se može fino rečeno ne primenjivati, ako to tako "neko" odluči (čitaj ako nije u korist jačeg)....
Zakon o advokaturi u članu 54, stav 1, tačka 9 jasno kaže da jedan od uslova za upis advokatskih pripravnika u imenik advokatskih pripravnika je postojanje ugovora o radu. UGOVOR O RADU!!! Ne ugovor o volontiranje, već o radu. Uslovi su kumulativno navedeni, što znači da se moraju ispuniti sve da bi se stekao uslov, ali praksa je druga. Ne pomaže ni to što zakon o volontiranje jasno kaže da se taj zakon ne primenjuje na stručno osposobljavanje.... Plaćanje na ruke (tamo gde uopšte postoji plaćanje) je uobičajena praksa, mimo zakona i prava... I kome da se žalim?! Oduvek je tako bilo i biće - pravo jačeg - "Take it or leave it"....
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar