Šta je strašnije – saznati istinu o sebi ili živeti u zabludi?

U nedelju smo održali Mensino testiranje u Subotici.

Tokom kampanije, ono što je na mene ostavilo najveći utisak su reakcije ljudi – posebno onih starijih od četrdeset godina.
Zahvaljujući medijskoj podršci i sponzorstvu sale, imali smo priliku da podelimo nekoliko besplatnih testiranja našim sponzorima. Iskreno, očekivala sam veliko interesovanje. Umesto toga, imala sam ozbiljan problem da ubedim ljude da ih iskoriste.
Najčešći odgovori bili su: „Ne želim da se razočaram.“, „Ne želim da se izblamiram.“, „Bolje da ne znam.“
Posebno me je zaintrigirala rečenica: „Ne želim da se razočaram svojim IQ-om.“
To me je navelo na razmišljanje.
Zašto nas, kako starimo, sve više plaši da saznamo nešto novo o sebi? Zašto nam je lakše da živimo sa pretpostavkom nego sa činjenicom?
Kako čovek može da se razočara nečim što je oduvek bilo isto?
To mi je isto kao da kažem da ne želim da izmerim svoju visinu da se ne bih razočarala rezultatom. Moja visina je ista bez obzira na to da li je znam ili ne. Isto važi i za naše kognitivne sposobnosti. Menja se jedino naše razumevanje sebe.
Ako bolje poznajem svoje mogućnosti i ograničenja, lakše procenjujem kada mogu sama, a kada je pametnije da zatražim pomoć ili promenim pristup.
To za mene nije poraz. To je samospoznaja. To je sloboda. Ne određuje me broj na testu, određuje me ono što radim sa onim što imam.
Neko će reći da tako razmišljam zato što sam već član Mense, pa mi je lako komentarisati.
Možda.
Ali postoje mnoge oblasti života u kojima nisam naročito talentovana. Dobro znam kako izgleda suočiti se sa sopstvenim ograničenjima.
Na jednom od prvih ispita na Pravnom fakultetu, u mojih 34 godina života, profesorka me oborila i rekla: „Koleginice, kako ste zamislili da završite pravni fakultet kada ne znate da se izražavate?“
Bilo je bolno za moji ego da to čujem, ali bilo je i tačno. Naravno, to nije promenilo moju odluku da završim fakultet. Pa čak ni moju sluku o sebi. Naprotiv, pokazalo mi je na čemu moram da radim.
Zato i danas verujem da je bolje znati nego nagađati. Istina nekad zaboli, ali nam daje smer. Iluzija nam daje samo privid sigurnosti i lažno samopouzdanje.

Zanima me vaše mišljenje.
Da li biste radije saznali istinu o sebi, čak i ako vam se možda ne bi dopala, ili biste ipak izabrali da ne znate? Da li biste uradili test inteligencije kada biste imali priliku? Ako ne biste – šta mislite da bi bio pravi razlog?