Šta (ne) možeš da očekuješ nakon razvoda?

Razvod (obuhvatam period malo pre i nakon samog razvoda) je sam po sebi veoma stresan period života i donosi sa sobom velike promene bez obzira na to da li je nakon malo ili više godina bračnog života, bez obzira na to da li je sporazumni ili iniciran od jedne strane, ne vezano za to da li ste imali i delili neku zajedničku imovinu. Tokom razvoda smo primorani da se suočimo i izborimo ne samo sa svojih vlastitih strahova i predrasuda, već i sa okolinom, porodicom, decom. 

Ovo je spisak koji sam sama sebi napravila kako bi realnije i spremnije se suočila sa procesom razvoda.

Na ovoj listi se nalazi groteskna generalizacija, koja naravno da ne mora da se i vama desi u realnosti u svojoj punoj manifestaciji, ali nije na štetu da se “spremite”, razumete i prihvatite sve ove predrasude/činjenice i idete dalje sa svojim životom jer život nakon razvoda ako ne lakši može biti bar osvešćeniji i mirniji. 

1. Dupli standard – Hteli mi to priznati ili ne, pogotovo ako živimo na Balkanu, neminovno ćemo se susreti sa činjenicom da žene i muškarci nisu jednako tretirani u društvu i nemaju isti društveni položaj. Pogotovo ne kad su u pitanju neka osetljivija područja kao što su posao i porodica. Tako da potpuno je normalno i razumljivo to što ćeš se neminovno na jedan ili drugi način susresti/suočiti sa duplog standarda – jedna su očekivanja i razumevanja prema muškarca koji se razvede, a sasvim druga prema ženi – kako se kaže u narodu “raspuštenice”... Tako na primer žena koja je inicirala razvod se smatra za nezahvalna, umišljena, ku...va/ka i red još neprijatnih prideva ukoliko je muž nije tukao za vreme braka, dok muškarac koji je inicirao razvod zbog istih tih razloga je čovek koji zna šta hoće i zaslužuje. Isto tako ako žena ubrzo nakon razvoda uđe u vezu sa drugim muškarcem je obavezno ku...va, dok ako muškarac uđe ubrzo nakon razvoda u vezi sa drugom ženom – to je sasvim prihvatljivo i razumljivo jer on prema shvatanju većine ne može sam da vodi domaćinstvo i potrebna mu je žena koja da mu kuva i sprema po kući. Takođe ako su se tokom razvoda sada bivši partneri dogovorili da dete/deca ostaju kod oca i on vrši roditeljska prava, obavezno u narodu mišljenje je da majka ne voli svoju decu i da ih je izostavila, dok sasvim normalno se prihvata, pa čak i podrazumeva da će deca nakon razvoda ostati kod majke jer ih otac ne može sam čuvati.

Sve ove predrasude su razumljive i obojeni generacijama vasipatavanih modela razmišljanja i morala. Lično ja smatram da ne treba se protiv njih boriti, objašnjavati, pravdati, već prihvatiti – kao činjenica na koju ne možemo da utičemo, ali isto tako i na činjenicu koja ne mora/dopuštamo na nas da utiče. Moje mišljenje za mene kao osoba se ne formira na bazi onoga šta drugi misle o meni, već na moja srž – autentičnost. Ne mogu da utičem na to kako/šta ljudi govore/misli o meni, ali mogu uticati na to da takve reči/priče ne utiču na moj unutrašnji duševni mir i sklad same sa sobom. Ja znam zašto sam donela odluke koje sam donela i to je dovoljno. Ljudsko razmišljanje na ovu temu mene se ne tiče. Ne kažem da je lako, ali moguće je. 

2. Ljudi oko vas će lakše prihvatiti-razumeti ako ti i tvoj bivši supružnik ne komunicirate i ne krećete se zajedno u javnosti nego ako imate koliko toliko skladan odnos i uspevate da se dogovorite oko osnovnih stvari vezani za decu, porodična okupljanja i/ili prijateljska druženja. I ovo uverenje je donekle razumljivo. Imajte strpljenje i razumevanje prema okolini jer ovakve slučajeve u praksi su retkost pre nego pravilo i ljudi nisu na takav odnos navikli. 

3. Porodični prijatelji za vreme braka i nakon braka nisu iste – neminovno se dešava da se porodični prijatelji “podele” i očekuje se i od bivših supružnika i od prijatelja da se pridržavaju ove “podele na dva tabora”. Tu je i povezanost sa tačkom 2. Sami prijatelji nekako intuitivno se podele i “zauzmu stranu” očekujući da i bivši supružnici poštuju tu podelu i ne mešaju/očekuju da se druže sa “protivnikovu stranu”. Ovo je meni najteže palo prilikom mog razvoda. Dugo me je bolelo to što osobe koje do juče su mi bili navodno prijatelji, često smo se družili, posećivali i provodili vreme, preko noći su postali daleki poznanici, da ne kažem neprijatelji. A možda još bolnije mi je palo to što bi me navodni prijatelji zvali telefonom ili tražili da izađemo negde i vidimo se pod pretekstom da se "ispričamo", kako bi mi opširno pričali kako ne podnose mog bivšeg supružnika i kako ne veruju kako je mogao da manje od godinu dana se veri za drugu ženu, kako je ta druga žena antipatična, antisocijalna itd, da bi u isto vreme lajkovali, stavljali srce i slali čestitke u komentarima na Facebook zidu mog bivšeg supruga ispod iste te objave za veridbu i reagovali sebe sa njihove zajedničke slike od druženja..... Trebalo mi je vremena da bi shvatila da oni su samo hteli da vide kako ja reagujem i šta bi imala prljavo ispričala da bi oni imali šta da prepričavaju našim zajedničkim prijateljima.... Na neki način me je ovaj fenomen dvoličnosti naterao da sebe duboko preispitam i da preuredim svoje vrednosti vezane za prijateljstva. Danas sam na neki način zahvalna razvodu jer je prirodnom selekcijom uklonio iz mog života osobe koje nikad nisu mi ni bili prijatelji. 

4. Očekivanje da se “sazna istina”. Zbog nekog razloga ljudima je veoma neophodno – bukvalno kao da im je životno važno da saznaju i razume ko u propalom braku je kriv i zašto je došlo do razvoda. I po nekom nepisanom pravilo to je isključivo jedan od supružnika. Razlog razvoda mora da bude što ubedljiviji, i taj ko je kriv, što kriviji da bi se u javnosti “odobrio” razvod. Ljudi u neposrednom okruženju očekuju da novopečeni razvedeni partner priča najgore o svom bivšem partneru jer ako ne dobiju dovoljno pikantne činjenice – tu nešto ne štima i nije uverljivo, a samim time i ne mogu da se adekvatno preraspodele tabore – tačka 2 i 3. Oko ovog problema moje jedino rešenje i odgovor je “IGNORIŠI”. Trudim se da se ne upecam i da se ne upetljam u ovim očekivanjima, već da diplomatski izbegnem i promenim/preusmerim razgovor. Ne uvek uspeva, ali vredi bar pokušati. 

5. Dinamika između sada bivših supružnika se naglo menja. Ne možeš da očekuješ da će tvoj bivši supružnik raditi nešto što je pre rado/redovno radio i podrazumevalo se. Ne možeš očekivati da ćeš dobiti nešto više mimo onoga što vam je sud dodelio kao međusobna prava i obaveze. Kod veliki broj bivših supružnika par meseci, pa možda i godinu dana nakon razvoda se očekuje da sada bivši supružnik radi stvari koji je pre radio za vreme braka – vozika po gradu da bi ti nešto doneo, pozajmljuje auto/novac, plaća račune i/ili vrši sitne popravke po kući, zove na rođendan, poziva na ručak i slično. U većini slučajeva sam bivši partner to će i samoinicijativno uraditi još neko vreme, pogotovo ako imate zajedničku decu, ali sve to je isključivo njegova dobra volja i donekle kućno vaspitanje – nikako njegova obaveza. Živi sa time. Zato si i tražio razvod – da se zauvek odvojite i da više nemate ništa zajedničko, ne?!