No, dugo sam gledala taj papr i nikako nisam mogla
da "opustim" oči, pa da ih onda "ukrstim" kako me je upućivao. Pošto sam generalno vrlo takmičarski nastrojena i ambiciozna, nisam mogla sebi priznati da ja to ne mogu. Pogotovo što svi ukućani su to mogli videti, a ja ne. Zapitala sam se šta je to što me čini da sam potpuno slepa za svet 3D-a. Da li možda urođeni astigmatizam? ili možda lenjo levo oko? Da li ja tu išta mogu popraviti? Par minuta netremice sam posmatrala papir, ali ništa. Pokušala sam da skinem naočare, ali opet ništa. Približavala, udaljavala, okretala i vrtela papir u svim smerovima, ali uzaludno. Već sam bila spremna da odustanem i ubedim sebe da se primirim sa mog hendikepa, kada mi je suprug na papiru nacrtao dva kružića i dva trougla i rekao da vezbam tako da "naštimam" oci da vidim tri kruga i tri trougla. Kada sam to uspela - napokon!, tako što sam ustvari skinula naočare i pola sata bulila u taj papir bez da ga okrecem, pokušavajući maksimalno da opustim oči i da gledam "kroz papir", starija čerka mi je nacrtala kavez i pored njega ptičicu, pa je rekla da pokušam da "ubacim" ptičicu u kavez. Poslušno sam i to krenula da vežbam - doduši mnogo više vremena mi je trebalo, ali sam i to uspela! JEEE!Onda su mi pokazali ovu 3D sliku sa interneta i nisam mogla verovati šta sam sve videla! Bila sam toliko srećna i ushićena - skoro da sam zaplakala od sreće i uzbuđenja! Ispred mene se otvorio jedan potpuno novi i nepoznati svet 3D slika. Prošlo je skoro sat vremena, a ja samo listam 3D slike i oduševljavam se svojom sposobnošću vida i to bez naočara (napomenu - nosim naočare za daljinu, sa cilindrima i visoku dioptriju pa slabo vidim sve sto je udaljeno vise od metar).
Pitam se šta još u životu ne vidim i sakriveno je od mojih oči? Za šta još treba da skinem naočare da bih mogla progledati i upoznati čitav jedan novi, meni do tada nepoznati svet?
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar