Ja još nisam završila svoj drugi fakultet (iako sam bila sve lepo ispalnirala da diplomiram u roku do oktobra ove godine, što možda jeste pomalo nerealno uzimajući sve okolnosti... tema drugog razgovora) već upala u neku blokadu. Ostaju mi još 8 ispita, pa sam sela i sebi sastavila ovu listu-potsetnik da bi sebe motivisala i ohrabrila da istrajam i što pre diplomiram (kako bi mogla upisati treći fakultet u oktobru - šaljim se naravano, mada se nikad ne zna).
Sada tačno se osećam poput ćelavog plastičnog hirurga koji reklamira prisađivanje kose ili bucmastijeg nutricionista ili fitnes trenera koji drži predavanja kako da smršaš... Moram ipak sebi pridati priznanje da sam protekle četiri godine (još uvek ne shvatam kada su pre prošle) poprilično dobro izvukla. Uz redovan i to ozbiljan posao na puno radno vreme, stanovanje u drugom gradu, dvoje dece i sve prateće obaveze, uz poteškoća koje imam sa srpskim jezikom i generalno usmenim izlaganjem pred salu punu studenata i profesora, čestim depresivnim stanjima i još koješta - postigla da ni jednom ne obnovim godinu, već skupim dovoljno ESP bodova i budem na budžetu. Tako da uzimajući u obzir kompletnu sliku moje situacije stići do ovde si je popriličan upseh sam po sebi....
Stoga ipak delim sa vama "tajnu mog upseha" jer možda nekome će biti od koristi:
1. Počni sa "Zašto?"
Ako nisi pročitao ovu knjigu - pročitaj što pre. Meni je ta knjiga otvorila svest i dala odgovor na mnogo pitanja o mene same. Ne tvrdim da sam 100% upoznala sebe i pronašla svoje "Zašto", ali definitivno sve što radim radim iz tačno određene motivacije i inspiracije. Uvek se trudim da sve što radim ima neki smisao, ako nema - ja mu pridam. Lično ne verujem u altruizmu i zastupam mišljenja da sve što radimo - bilo to dobro ili zlo - radimo iz nekog nama znanog (svesno ili potsvesno) "dobrog" ili bar nama korisnog motiva. Stoga, pre nego što upišeš bilo koji fakultet - postavi sebi pitanje "Zašto?" - i daj sebi pravi i iskreni odgovor - budi brutalno iskren sa sobom. Čak iako je odgovor totalno besmislen poput - "Jer mi je najbolja drugarica/drug upisao isti" ili "Jer mama i tata to su hteli" ili "Jer mi je momak/devojka to upisao" itd itd. Kada daš sebi iskreni odgovor, zapitaj se da li je ova odluka u skladu sa tobom - tojest - koja je tvoja korist od ove odluke. Nakon što jasno definišeš korist - preuzmi odgovornost za svoju odluku i živi sa time. Tek nakon što jasno izdefinišeš svoje "Zašto" ima smisla dalje nastavljati, jer bez toga teško da ćeš imati motivaciju da završiš nešto u šta ne veruješ i ne vidiš koja bi bila tvoja korist od toga. Samo tako možeš preuzeti odgovornost za sebe i postići željeni rezultat. Bez lične odgovornosti nema napretka, ili bar nema u toj meri u kojoj bi moglo biti.
Zašto je bitno da znaš svoje "Zašto"? Jer taj tvoj zašto će te držati za vreme studija i davati motivaciju i želju da nastaviš i istrajaš i onda kada ništa nema smisla i kada sve ide naglavački, kada dođu porodični i/ili finansijski i/ili zdravstveni i tako dalje problemi.
2. Definiši ko jesi i ko nisi i budi ok sa time
Ako imas 18 godina skoro sigurno je da još uvek ne znaš niti ko si, ni ko nisi, niti šta želiš odnosno šta ne želiš, pa ni šta možeš/ne možeš, na šta pristaješ i na šta nikako nećeš pristati, koje su tvoje granice, način funkcionisanja, način motivisanja itd itd. Što pre saznaš odgovor na sva ova pitanja to pre možeš da kreneš da gradiš sebe kao ličnost i svoju karijeru, porodicu, odnose sa prijateljima i rodbinom i generalno život. Ovaj proces je veoma dugačak i možda čak na trenutke mučan. Često ćeš biti prepušten sam sebi i osećaćeš se možda usamljen na ovo putovanje prema sebi. Pogotovo ukoliko nisi imao sreće da rasteš u funkcionalnoj i srećnoj porodici i/ili društvene sredine. Ono što po mom mišljenju može da ti pomogne da brzo dođeš do odgovor na sva ova pitanja je život u inostranstvo - u zemlji u kojoj ne znaš jezik, ne poznaješ skoro nikog i gde moraš da se snađeš. Život u insotranstvo te baca u duboku vodu i hteo ili ne moraćeš naučiti da plivaš u kratkom roku. Ovo je jedna veoma skupo plaćena škola života koja vredi preživeti (pa čak i samo par meseci, mada lično mislim da je potrebno minimum jedna do dve godine). Ako nikako ne možeš /želiš da ideš u inostranstvo - odlazak u drugi grad može da uradi takođe svoje. Ako ni to nije opcija, bar odlazak iz porodične kuće i osamostalivanje u odvojenom stanu/domu će biti bolje nego ništa. Možda malo sporiji, ali i bezbolniji metod bi takođe bio čitanje stručne psihološke literature ili čitanje knjige popularne psihologije na ovu temu i naravno primenivanje pročitanog se podrazumeva. Postoje bezbroj korisnih knjiga koji ti mogu pomoći da upoznaš sebe - svoje jake i slabe strane, svoje strahove, granice, mogućnosti. Duboka i iskrena prijateljstva (uglavnom sa starijom osobom) i/ili redovnog odlaska kod psihoterapeuta i uspostavljanja s njim odnos poverenja i poštovanja takođe mogu ti pomoći da bolje upoznaš sebe. Pa čak i neprijateljstva - tačnije osobe koje te jako nerviraju i idu ti na živce su sjajan alat da upoznaš sebe - jer preko njih saznaješ ko ne želiš da budeš i šta ne želiš u svom životu.
Zašto je bitno da znaš ko jesi i ko nisi da bi mogao da završiš stuije u roku? Zato što nećeš uzaludno trošiti energiju na nebitne i nevažne osobe i stvari u svom životu. Takođe neće te poremetiti ako neko od profesora uhvati zub na tebe i krene da te vređa/obara uzastopno. Neminovno je da u toku studija imaš sukobe/nesuglasice sa kolegama/profesorima/roditeljima/prijatelima i sve to može biti veoma iscrpljujuće i disbalansirajuće ako ne znaš ko si i šta želiš/možeš. Ukoliko imaš čvrst stav i jasno saznanje o sebi, mnogo teže će te spoljni uticaj poremetiti u postizanju tvog cilja da diplomiraš u roku. Ja lično na prvoj godini pravnog fakulteta sam imala jednu profesorku, koja u međuostalom mi je bila dodelena kao mentor, koja mi je rekla da ja nikad neću završiti državni pravni fakultet jer ... i nabrojala je gomilu činjenica i njena subjektivna mišljenja i zapažanja koje u jednom delu su bili tačni, ali u drugom i nisu. No, ja sam tačno znala ko jesam i ko nisam i to što konkretna profesorka me x puta oborila i nagovorila/navređala naj ružnije moguće stvari nije me moglo pre više uzdrmati i razmagnetisati u moju odluku da ja diplomiram. Jako je bitno da znaš da tvoja ličnost ne počinje i ne završava se tvojom nacionalnom pripadnost, porodično poreklo, finansijsko stanje, porodičnom ulogom/funkcijom, polom, karijerom, društvenim statusom itd itd. Ja jesam Bugarka, žena, supruga, majka, sestra, ćerka, snajka, komšinica, prijateljica, studentkinja, zaposlena, poslovna žena, visoko inteligentna, zgodna, harizmatična, ambiciozna, bipolarna, depresivna, impulsivna... (lista moze da ide u nedogled), ali ni jedna od ovih svih uloga/opisa/funkcija/osobina ni pojedinačno, pa čak ni zajedno ne određuju u potpunosti moju suštinu - ja sam više od svega toga. Moji život i moja ličnost niti počinje, niti se završava sa bilo koje uloge/funkcije/osobine sa gore izbrojene liste. Ukoliko mi se "oduzme" ili ugrozi jedna ili više od ovih uloga/funkcija/osobina, moja ličnost - moji karakter (misli i osećanja koji rezultiraju dela) ostaje. Zato je toliko bitno da unapred definišem i dobro upoznam sebe, svoje misli, osećanja kako bi znala ko jesam i ko nisam. Definitivno ako si stariji (prešao si 25. godinu života) i radio si na sebe i dobro si sebe upoznao, biće ti mnogo lakše da se izboriš i nosiš sa negativnim komentarima i fokusiraš na svoj cilj da završiš u roku nevezano za to ko šta ti priča i/ili misli o tebi.
3. Odaberi/Stvori svoje okruženje
Verujem da si čuo o teoriji koja kaže da smo mi matematički prosek od 5 osoba sa kojima provodimo najviše vremena tokom dana u periodu od minimum 2 godina (neki autori uzimaju i kraći ili duži period, mada ja lično mislim da dve godine je optimalni vremenski period da bi odnos bio relevantan). Ako ne veruješ proveri sam - upiši na list papira 5 osoba sa kojima si u zadnjih dve godine provodio najviše vremena u bilo kakvoj komunikaciji i/ili interakciji. Nije nužno da si prijatelj sa ovim osobama, niti da se volite/sviđate i dobrovoljno ostvarivali svakodnevnu komunikaciju. Isključivo je bitna svakodnevna interakcija. Ovde možeš upisati i ime osobe koja možda fizički nije provodila vreme sa tobom u prostoriji ali ste komunicirali svakodnevno putem interneta/telefona ili na drugi način. Neki autori tvrde da u ovu listu se mogu upisati i ličnosti koji nikad nismo upoznali, ali čiji život aktivno smo proučavali i svakodnevno indirektno sa njima "komunicirali" tako što smo čitali njihove knjige ili gledali intervjuu sa njima i tome slično. No, bitno je samo da ste komunicirali svakodnevno duži vremenski period. E sada, upiši u kolonu njihov porodični status, finansijsko stanje, zdravstveno stanje, socijalni položaj, stepen obrazovanja, prosek u školi ili bilo šta želiš da saznaš o sebi. Onda povući crtu i matematički izračunaj prosek - to je tvoj rezultat. Prvi put kada sam uradila ovu vežbu sam bila zaprepašćena i čak preplašena jer se ispostavila toliko tačna. Odmah sam se zapitala šta mogu da uradim da bi promenila stanje jer nisam bila zadovoljna sa rezultatom - odgovor je bio da pod hitnom prekinem svakodnevnu komunikaciju sa osobama koji mi kvare prosek. Ovo je veoma bolan i mučan proces jer neminovno preispituješ sebe da li si dobra osoba ako prekidaš odnos sa svojim prijateljima pa čak i roditeljima/rodbinom koji te vuku na dole. Da li je ovaj stav snobovski, pa često okruženje ne razume ovu tvoju odluku i svakojako pokušavaju da te vrate na stare modele i vrlo je neprijatno prekidati dugogodišnji odnos prijateljstva sa osobama koje svesno i intelektualno znaš da te vuku na dole i ne dozvoljavaju da napreduješ. Naravno postoje odnose koje ne možeš (a možda i ne treba) u potpunosti da prekineš, ali definitivno možeš da ograničiš i svedeš na minimum - ideja je da sa tim osobama ne komuniciraš svakodnevno, već možda jednom nedeljno/mesečno. Druga nezgodna stvar kod ove teorije (a i u praksi) jeste to što da bi se moji prosek podigao potrebno je vreme, tojest - ako danas presečem i prekinem odnose sa osobama koje me vuku na dole, a uspostavim odnose sa osobama koje imaju veći od mog trenutnog položaja u dadenu oblast - rezultat kod mene, tojest moji prosek će se podići tek za dve godine i to samo ako za taj period održim svakodnevnu komunikaciju sa novim 5 osoba (realno nikad ne možemo odjednom da promenimo svih pet osoba, već to bude uglavnom maksimum 3 nove osobe). Hoću reci - ovo je dugotrajan proces koji zahteva vreme i strpljenje. Ali dobro, studije na fakultetu svakako traju četiri godine - dovoljno vreme da u potpunosti zamenimo svoje okruženje i svojih 5 osoba sa kojima provodimo vreme u interakciji najviše tokom dana.
Pod ovom tačkom kod okruženje treba napomenuti pored osoba sa kojima ćeš provoditi svakodnevno svoje vreme, treba da obratiš i pažnju na fizički prostor gde boraviš veći deo tokom dana. Ovde će ti biti od koristi da uzmeš u obzir tačku 2 i prema svojim ličnim osobinama i to ko jesi i ko nisi odabereš i stvoriš sebi fizički prostor gde ćeš provoditi veći deo svog vremena i gde ćeš učiti i spremati ispite. Da li češ učiti u čitaonici u tišini ili kući u stanu ili šetati u šumi dok slušaš predavanja je totalno ne bitno - sve dok to kod tebe radi i daje rezultate. Samo je bitno da upoznaš sebe, šta ti prija i stvoriš podržavajuće okruženje koje će ti pomoći u ostvarenje svog krajnjeg cilja - diplomirati u roku.
4. Isplaniraj/Biraj svoje bitke - fokus na prioritete
Svi znamo da ne može "i jare i pare" i "vuk sit i ovce na broju" i tako dalje. Ali opet nekako naivno optimistički verujemo da baš kod nas će to uspeti. Pogotovo oni od nas koji pate od perfekcionizma. Bila sam svedok studenata koji poništavaju 9. i tako vuku godinu za godinu iz bolne ambicije (svoje ili od svojih roditelja) da diplomiraju sa prosekom od 10.00. Ovakav stav po meni nije produktivan. Nerealno je očekivati od sebe da ćeš baš od svakog predmeta dobiti 10.00. Pa ljudi moji, ni Ajnštajn nije bio skroz odličan u školi, zašto sebi stavljati teret "savršenstva" koji realno ničemo ne služi?! Pod punom odgovornošću tvrdim da nikada niko u životu na poslu vam neće gledati prosek (osim ako nije u pitanju neka pozicija koja zahteva visok prosek - profesor na fakultetu ili tome slično). Poslodavcu je jedino i samo bitno da li možeš da mu rešiš više problema nego što mu stvoriš. On te zapošljava na određeno radno mesto da pronalaziš i izvršavaš rešenja na konkretne izazove. Ako znaš i umeš da to obaviš - poslodavca ne zanima koji ti je bio prosek na fakultetu, pa često čak ni da li si završio isti. Prosek, tojest ocena može biti od značaja za upis na master, za dobijanje stipendije, za neku specijalizaciju u konkretnu oblast (Tako na primer meni lično je bilo veoma važno da dobijem 10.00 iz Rimskog i Poreskog prava). Sa druge strane, prosek u prvoj godini je značajniji jer veliki deo profesora gledaju prosek od drugih predmeta, i ukoliko prve godine imaš prosek iznad 9. Svake sledeće godine ćeš lakše dobijati veće ocene. Mada kolege koje imaju veći prosek su mi se žalili da određeni profesori imaju veća očekivanja od njih i lakše ih obaraju ukoliko primete da imaju manjak znanja od njihovog predmeta. Stoga, jurenje konkretnog proseka možda ima smisao u tačno određenoj situaciji, ali nikako iz čistog dečijeg hira da ima s čime da se hvališ kod rodbine. No, sedni i jasno sam sa sobom se dogovori koje "bitke" su bitne i šta je tvoj fokus. Budi realan i spreman na pregovore sam sa sobom. Da li ti je bitnije da što pre završiš pa makar i sa manjeg proseka ili je ipak zbog nekog tebi znanog razloga ipak bolje malo odužiti studije, ali zato dobiti veće ocene iz tebe bitnih predmeta? Ovde je veoma bitno da se vratiš na pitanje koje je tvoje "Zašto". Zašto si upisao fakultet? Zašto je bitno da diplomiraš u roku? Zašto ti je bitna visoka ocena? I šta od svega toga je prioritet i tvoj fokus? Jednom kada doneseš odluku - drži se te odluke i budi spreman da platiš odgovarajuću cenu - jer svaka odluka ima svoju cenu, na nama je samo da budemo spremni da je platimo i da se naučimo da živimo i sa negativnim i sa pozitivnim posledicama, jer svaka odluka ih ima. Stoga nema dobrih i loših odluka. Postoji samo fokus i prioriteti i u zavisnosti od njih dobijen rezultat od konkretne odluke.
5. Uči pametno - tehnike učenja
Postoje hiljadu tehnika i teorije učenja i pamćenja. Koja je tvoja koja ti služi - samo ti možeš da kažeš. Jako je bitno da isprobaš što je moguće više tehnika učenja/pamćenja i kada pronađeš onu koju radi da je koristiš maksimalno. Obrati pažnju da ne može da koristiš (mislim možeš, ali je nerealno očekivati pozitivni rezultat) istu tehniku za različite predmete i materije. Svako od nas ima urođeni ili stečen afinitet prema konkretnu akademsku oblast, a isto tako i oblast koja najblaže rečeno mu ne ide. Nerealno je primenjivati istu tehniku učenja za sve predmete. Ovde dolazi pravilo iz tačke 4 da se fokusiraš na prioritete. Isto tako, tokom studija bićeš postavljen u različitim životnim situacijama koje će diktirati/menjati tvoj životni raspored, vreme koje možeš uložiti, način i mesto gde možeš da učiš i tome slično. Ukoliko želiš da postigneš svoji cilj - diplomirati u roku - moraš biti fleksibilan i kreativan u pronalaženju i snalaženju u pripremi ispita. Neki ispit ćeš spremati mesecima, detaljno i obimno, drugi ćeš spremiti za dan/dva (a možda i sat/dva) iz skripte. Ukoliko znaš da određeni predmet ti neće trebati za ono s čime želiš da se baviš u životu, moje lično mišljenje je da je potpuno suludo da odvajaš vreme i energiju na temeljno spremanje istog, već ja lično bih odabrala tehniku učenja koja će mi omogućiti kratkoročne ali instant rezultate pamćenja koje ći mi pomoći da prođem konkretni ispit. Sa druge strane, predmeti koji su mi od izuzetne važnosti za moji budući posao naravno ću spremiti temeljno i koristi ću tehnike učenja koje obezbeđuju dugoročno pamćenje i funkcionalno znanje koje ću moći koristiti u svom svakodnevnom radu. Postoje više tehnike i metode. Čak neki profesori i daju savete i drže obuke kako učiti. Ja lično sam išla na gomilu kurseva i pročitala brdo knjiga na tu temu i tokom studija sam isprobala da ne kažem stotinu, ali sigurno pedesetak tehnika i načina učenja i konkretnije spremanje ispita. Nešto što meni pomaže je - snimanje udžbenika u mp3 i slušanje tokom vožnje, rad po kući, šetanja, plivanja (kupila sam za 10tak dolara preko eBay vodootporni MP3 player i slušalice koje koristim godinama). Druga tehnika su kartice ili mape uma - njih koristim za detaljnije spremanje predmeta koji su mi bitni. A neki predmeti koji mi nisu toliko bitni sam učila isčitavanjem (naravno ako imam toliko vremena). Neki osnovni metod koji skoro uvek mi pomaže kada nemam bas mnogo vremena da učim detaljno je da učim po sadržaju knjige - tojest po celinama. Tako da za svaku celinu naučim po par rečenica i koje su njeni delovi. Na samom ispitu nije bitno koje pitanje dobijem, jer za svako pitanje unapred već imam spreman odgovor od par rečenica - iz koje glavne oblasti pripada, koja su podgrupe i neki generalni opis o čemu se radi i onda koristeći se svoje kognitivne inteligencije i moć asocijativnog razmišljanja sklopim još par rečenice i uglavnom bude dovoljno za prolaz. Druga taktika koja kod mene nažalost nisam mogla često primenjivati - je pohađanje tokom godine predavanja i vežbe i učenje/spremanje tokom godine za predavanja i aktivno učestvovanje u ista i onda samo par dana pre ispita preći osnovno gradivo i skoro uvek prođem bez previše pripreme pre samog ispita. Jedino što ovu taktiku sam mogla koristi za ograničen broj predmeta jer su predavanja i vežbe uglavnom pre podne, a ja u to vreme radim, ali za skoro sve predmeti koje su imala predavanja ili vežbe poslepodne sam se maksimalno trudila da pohađam tokom godine kako bi sebi ubrzala kasnije proces spremanja ispita i lakši i brzi prolaz istog. Još jedan meni veoma koristan metod učenja je grupno učenje - učenje u grupi - gde svako prepričava iz konkretnog pitanja šta je naučio i jedni drugi ipsravljamo-dopunjujemo. Nažalost ni ovu metodu nisam mogla aktivno koristiti zbog fizičke udaljenosti i slabe komunikacije sa kolegama (jedno zbog generacijske razlike jer sam dosta starija od njih, drugo zbog toga što ne pohađam redovno predavanja pa ni nemam neki blizak prijateljski odnos, a treće jer ne živim u Novom Sad, pri tome sve vreme tokom studija sam radila punog radnog vremena + dvoje dece i sve prateće porodične obaveze uz njih, pa stoga i da prevaziđem sve ostale izazove i dalje ostaje razdaljina i vreme kao glavni problem). Još nešto što mi je izuzetno puno pomoglo, s obzirom da srpski mi nije maternji jezik, je učenje iz različitih udžbenika. Svaki autor ima različiti fond reči, stil izražavanja i sposobnost objašnjavanja/prenošenja znanja. Takođe ovako stičeš širi pogled i razumevanje gradiva. Mana je što zahteva vreme. Druga mana može da bude ako naiđeš na sujetnog profesora koji primeti da kažeš nešto što ne piše u njegovom udžbeniku, vec u konkurentnom, pa krene da leći na tebe svoje komplekse. Naravno, ako si savladao tačku 2 i znaš ko si, nećeš se previše obazirati i stresirati zbog eventualne niže ocene. Još jedna, meni veoma korisna tehnika koja mi je pomogla da u kratkom roku spremim dva i više predmeta je grupisanje predmeta po sličnostima. Tako na primer sam spremala u isto vreme krivično procesno i prekršajno ili porodično, građansko i nasledno, ili socijalno i sindikalno pravo, ili međunarodno javno i međunarodno krivično, ili građansko procesno i međunarodno privatno ili poresko i upravno itd. Jako je bitno kada spremaš tako dva ili više predmeta da stalno praviš paralelu između šta je zajedničko/slično i šta se razlikuje između oba predmeta. Na taj način bolje pamtim, bolje i dubinski razumem distinkcije između pojedine grane prava, pravne institute, sredstva, rokove, a u isto vreme vremenski skraćujem vreme spremanja više ispita u isto vreme. U suštini i ne mora da budu dva predmeta, vec može biti paralelno učenje između dva poglavlja ili dva velika dela udžbenika. Tako na primer iz predmeta Ustavno pravo sam paralelno - u isto vreme učila i horizontalna i vertikalnu podelu i organizaciju vlasti u svetu i u Srbiji iako u udžbeniku su odvojeni ili isto tako sam paralelno učila i upoređivala upravni postupak sa upravnim sporom iako su u dve različite knjige iz upravnog prava ili paralelno sam učila porez na imovinu i porez na dohodak gradjana ili porez na dodatu vrednost i porez na dobit pravnih lica i akciza itd. Na ovaj način tačno mogu uočiti razlike između redovnih i vanrednih pravnih sredstava postupka i spora, razdvojiti rokove istih ili kod poreza stope, osnovice, olakšice itd. U isto vreme sam skratila sebi vreme spremanja i eliminisala mogućnost mešanja i zbunjivanja kasnije šta je šta jer sam sve vreme jasno sebi uočavala šta je zajedničko i šta različito. Postoje još tehnike podvlačenja, stvaranja glosatorskih napomena pored pasusa itd itd koje olakšavaju proces preslušavanja i brzog prolaženja gradiva. No, isprobaj što više tehnike i pronađi one koje tebi pomažu. Ako vidiš da ti ne ide konkretni predmet i padneš ispit - promeni tehniku učenja obavezno. Znaš da je definicija ludosti raditi istu stvar i očekivati drugačiji rezultat, stoga nemoj to sebi raditi - budi kreativan i fleksibilan.
6. Održavaj ushićenost/radost/ponesenost dok učiš
Ova tačka ti se možda čini totalno luckasto i nerealno, ali verovao ili ne - radi. Stanje ushićenosti/radosti/ponesenosti dok učiš stvara hemiju u mozgu i određeni osećaj u telu koji ti pomažu da dosadnu i suvoparnu teoriju lakše zapamtiš i savladaš i generalna želja da stičeš nova saznanja. Naravno ovo stanje ne može prirodno da traje konstantno i u istom intenzitetu za sve predmete koje spremaš, ali zato možeš veštački da ga održavaš. Ja lično dovodim sebe u ovo stanje tako što u glavi stvorim neku životnu situaciju/priču - tipa zamislim da mi dolazi konkretna drugarica sa konkretnim problemom i kao ja treba da rešim taj problem (inače ja lično jako volim da rešavam probleme/izazove) pa se sa ushićenjem i motivacijom hvatam za udžbenike i krećem da "tražim" rešenje za njen problem. Isto tako ponekad sebe znam i mogu ubediti kako bas ta tema iz udžbenika me jaaako zanima i kao jedva sam čekala da pročitam i saznam neke nove stvari (ja sam inače tip koji voli stalno nešto novo da nauči, tako da kod mene ovo radi) i onda sa ushišćenjem prepričavam mužu/deci/drugaricama šta sam pročitala i naučila (iako njima sve to bude totalno suludo i nezanimljivo, meni je bar u glavi zabavno). Na ovaj način brzo i lako prolazim teško gradivo i lakše pamtim neke apstraktne pojmove i materiju koje ako bi čitala bez uzbudljive priče koje sam stvorila u svojoj glavi teško bih mogla sebe naterati da ikada pročitam/naučim. Motivacija (ona unutrašnja) me tera da čitam/učim još i još.
Druga tehnika je da pre/između/nakon čitanja skačem/trčim/plešem i/ili se tuširam hladnom vodom i/ili sviram na violini ili klaviru dok slušam predavanja na mp3. Ovako telo dobija bust hormona stresa/sreće i još koješta i lakše mozak pamti određene stvari koje u uobičajnom stanju tela i organizma teško bi zapamtilo. Isto pomaže šetnja u šumi ili negde gde postoji i doza straha/neizvesnosti (pogotovo subotička šuma koja je puna migranata) dok slušam u slušalici na MP3 udžbenik. Ili možda šetnja noću po gradu u mračnim uličicama i slično (napomena: vodim sa sobom velikog psa). Poenta je da se podigne veštački nivo stresa/neizvesnosti/sreće/ushićenosti u organizma, poveća pažnja i tako mozak zapamti više i bolje.
Treća tehnika za održavanje ovog stanja je, verovali ili ne - hrana (oni od vas koji su bik u horoskopu poput mene znate da hrana nam je više od "hrane" - hrana, ili tačnije proces hranjenje je bar za mene neki uzvišeni doživljaj pre nego pukog utoljavanja gladi.... Tema drugog razgovora). No, grickalice, čokoladica, semenke itd mogu da vas dovedu do stanja ushicenosti (ili bar mene mogu). Naravno ovo je vrlo nezdrav pristup koji vodi do naglog gojenja i poremećaj u zdravlju, ali pomaže da se bolje uči. Ja sam pokušala zameniti sve nezdrave grickalice sa zdravijim alternativama - sirova šargarepa, kupus, keleraba, kostunasto voće koje nije prženo itd. Po meni, ovaj metod podizanja ushićenosti za vreme učenja izbegavajte ako možete, ili bar koristite u krajnjim situacijama kad ništa drugo ne pomaže.
Stanje ushićenosti se trudim da održim i pre i za vreme samog ispita. Pozitivno razmišljanje i neki pozitivni motivacioni govor sebi uz neko ushićenje kako ću sada ispričati veoma bitnu temu i stećeno znanje će mi pomoći sutra da rešim neki veoma težak problem mom budućem klijentu mi pomažu da ostanem fokusirana i viosko motivisana. Isto tako kada padnem neki ispit, onda imam običaj sebe da ubedim da ustvari ovaj predmet mi je veoma veoma bitan i ovo je sjajna prilika i pomoć/znak sudbine da treba da se posvetim ovom predmetu još detaljnije jer sudbina/viša sila zna da će mi ovaj predmet biti od velike koristi za moji budući posao. Verovali ili ne - ovo kod mene radi. Tako sam krivično pravo padala tri puta (iako krivično mi je naj ne zanimljiviji predmet i sam skoro 100% sigurna da nikad neću se time dobrovoljno baviti), ja sam sebe ubedila i dovoljno motivisala da nastavim da spremam predmet i izlazim na ispite jer kao "moja buduća ja" i moje buduće klijente će mi biti veoma zahvalni. No, shvatili ste poentu - bitno je pa makar i svesno i veštački sebi podići duh i motivaciju kako bi savladali predmete koje pri zdrav razum ne biste mogli/hteli spremati.
7. Budi turista-upoznaj profesora
Ponekad studenti zaboravljaju da je profesor ljudsko biće poput svakog od nas - ima svojih žutih minuta, svojih strahova, kompleksa, problema i dilema i svakodnevne izazove koje ne uvek nužno imaju veze sa njegovim poslom i/ili konkretnog studenta. Svako ima loš dan na poslu, ili neke ustaljene navike, životne vrednosti i tome slično. Jedna od proverenih taktika za uspešno prolaženje ispita je da se upoznam sa navikama/vrednostima/životnim stilom/način komunikacije itd profesora. S obzirom da uglavnom nisam pohađala predavanja jer su bili pre podne dok ja radim, onda sam primenjivala taktiku da se raspitujem kod kolega o konkretnom profesoru - kakav je, šta voli/ ne voli, šta pita uglavnom i kako prolazi tok ispita kod njega. Takođe korisno je saznati kako se profesor oblači, šta mu je bitno i tome slično i isto to oponašati. Nije na ometu ako imate vremena da uđete i posmatrate ispit kod konkretnog profesora, pogotovo za predmet koji želite da dobijete veću ocenu. Taktika oponašanja neverbalne komunikacije i usklađivanje energija je veoma korisna (ako ne znaš o čemu pričam pročitaj neku od knjiga koja govori o neverbalnoj komunikacij i mirroring-a: NLP se bavi ovim dosta detaljno). Primer: Posmatraj telo profesora za vreme ispita i dok ispituje kolege pre tebe ti oponašaj njegove pokrete i položaj tela. Kada dođeš na redu - ne sedi direktno nasprem njega, ili ako baš moraš, onda postavi svoje telo blago ulevo ili udesno, jer direktan položaj tela nasprem profesorovog tela potsvesno stvara osećaj konfrontacije i neprijateljstva. Takođe prati dinamiku komunikacije profesora i uskladi svoju s njegovom: Neki profesori ne vole da previše (brzo/sporo)pričaš, ili vole da kada ispričaš to što ispričaš neko vreme ćutiš da bi oni mogli da razmisle. Drugi ovo ćutanje bi shvatili kao da ne znaš - jer oni očekuju da sve vreme pričaš bez prekida. Treći vole da oni pričaju. No, sve ovo su individalne osobine konkretnog profesora koje nema kako da znaš dok ga ne upoznaš direktno ili indirektno. Ja sam imala slučaj da sam umalo pala ispit jer sam ušla pre nego što sam dobila sms poruku, dok kod drugog profesora zato što nisam ušla pre nego što sam dobila istu tu sms poruku. Takođe neki profesori ne vole da pišeš koncept, već očekuju da odmah da kreneš da pričaš,dok drugi smatraju da ako kreneš da pričaš bez da si pre toga napisao koncept si nespreman i ne shvataš ozbiljno njihov predmet. Drugi vole da vide da nosiš njihov udžbenik na ispitu, a neki smatraju da ukoliko pre samog ispita se preslišavaš iz udžbenika znači da nisi dovoljno učio. Sve ovo nema kako da znaš ako ne posmatraš profesora i ne slušaš i gledaš pažljivo njegove reakcije na druge kolege. Izuzetno može da ti pomoći ako si išao na konsultacije tokom godine, pa makar i samo da bi pokazao profesoru da vrednuješ njega i njegov predmet (odlazak na predavanja i vežbe se podrazumeva). Naravno ova tačka je totalno nebitna ako si ti naučio dobro materiju i znaš svoja pitanja na ispitu - (skoro) sigurno prolaziš samo je pitanje sa kojom ocenom. Sve ovo što pričam u ovoj tački je za one koje želje da lakše prođu određeni ispit sa eventualno malo većom ocenom i boljim/lakšem doživljajem.
8. Nameravam da istrajam sve dok ne uspem.
Ovu rečenicu sebi ponavljam konstantno, svakodnevno, uzastopno - urezala sam je sebi toliko duboko u potsvesti da bi mi koristila i davala elana da nastavim čak i kada sve okolo i iznutra mene vrišti i nagovara me da odustanem, sve batalim jer nema smisla. Ja lično svakodnevno se borim dubokom depresijom, unutrašnjom nesigurnošću, traumama iz detinjstva i sadašnjosti i generalnog i stalno prisutnog osećaj besmisla. Sa spolja često nemam podršku i razumevanja porodice i okoline ili bar ne u onoj meri i obliku koji bi ja želela. Pogotovo padnem u bedak kada uzastopno sam pala nekoliko ispita, ili kada zaredom se svađam sa mužem ili njegove porodice i ne možemo postići dogovor oko nekih bazičnih stvari u vezi kuće i dece ili imam poteškoća i izazova na poslu sa šefom, klijentima i/ili kolegama. A često mi se desi da u isto vreme se borim sa više od gore izbrojenih izazova. Bude dane kada ne da mi se ne uči, već mi se ne živi. Ipak smognem snagu - uz sebeubeđivanja, pa čak i sebeobmanjivanja, da će sve biti dobro i ima nekog smisla. Molitva, čitanje psiholoških i motivacionih knjiga, gledanja ili čitanje biografičnih filmova i knjiga o osobe koje su se izborili sa poteškoćama i postigli nešto u životu mi daju neku nadu, smernice, hrabrost da istrajam. Takođe u ovim trenucima pičam/izlazim sa drugaricama koji me podržavaju, motivišu, inspirišu da nastavim (zato je bitna tačka 3 ove liste - da ste obezbedili sebi podržavajuće okruženje). Ili jednostavno sebi dam dozvolu da padnem, otspavam, isplaćem se ili šta god da mi je u tom trenutku potrebno, pa onda sebe uhvatim lepo za ruku, zagrljim i pružim sebi svu roditeljsku ljubav koju nikad od mojih roditelja nisam dobila i poput malom detetu objasnim sebi da je sada vremena da ustanem, umijem se, istuširam se, prošetam, jedem i onda lepo otvorim udžbenik i krenem da čitam. Sebi kažem da ne mora da mi se čita i sasvim je uredu da mi se ne uči, ali mogu bar da pokušam da pronađem deo ili bar deličak udžbenika koji će mi podići interesovanje i znatiželju. Tu se koristim taktikama iz tačke 6.
Takođe u ovu tačku moram napomenuti da uvek, ali stvarno UVEK (uz par izuzetaka) izađem na ispite i prijavljujem u svakom roku po tri ispita. Sasvim je ok da nisam sve spremila. Ok je i da padnem, ali nikako nije ok da ne pokušam i da ne izađem na ispitu. Znači živa-mrtva ja ću se nacrtati na ispitu pa makar i vratila pitanja ako baš nikako ne mogu ništa sklopiti za odgovor. Verovali ili ne tako sam položila bar 5 ispita (neki od kojih su mi pomogli da ostanem na budžetu sve vreme). Stoga, ureži sebi duboko u potsvesti da tvoje je da izađeš na ispit i pokušaš nevezano da li si spreman ili nisi (da budemo realni nikada niko nije nikad potpuno spreman). Tvoje je da u svakom trenutku daš svoj maksimum, a to da često tvoji maksimum u datom trenutku nije potreban minimum nije tvoje. Tvoje je da nakon poraza opet ustaneš i daš svoji maksimum i opet pokušaš, pa makar opet pao i tako u nedogled. Sve dok ne diplomiraš.
9. Živi svoj život danas
Ovu tačku pišem jer ja lično imam tendenciju da živim u prošlosti i/ili budućnosti. Tojest stalno preispitujem prošlost i/ili dizajniram/konstrušem budućnost, a da pri tome propuštam sadašnjost. Često sam znala sebi, a i drugima reci: Uradi ću to i to kad diplomiram. Ili: "Biću srećna kad prođe taj i taj ispit" i tome slično. S vremenom, naučila sam da to što ću izaći sa drugaricama, otputovati negde za vikend ili gledati crtač ili bojiti bojanku ili čitati bajku sa decom ni na koji način neće usporiti niti ometati moju ambiciju da diplomiram u roku. Naprotiv, ukoliko sve ove aktivnosti mudro ukombinujem i integrišem u svoji svakodnevni život će mi dati potrebnu dozu životne energije, sreće i ushićenosti i za učenje i za lični napredak i realizaciju. Zombi život studenta štrebera ne mislim da je nekoga u životu usrećila i donela nešto više od 10 na ispitu, naprotiv pretvorila je osobu u antisocijalnog akademskog građana koji često ne poseduje potrebne socijalne veštine za uspeh i realizaciju kasnije u životu (ako ste se ikad pitali zašto neko ko je imao sve desetke na fakultetu je i dalje bez posla - tu negde se krije odgovor). Stoga, izađi sa prijateljima na kafu/žurku/putovanju (naravno strogo poštovati pravilo iz tačke tri da to budu ličnosti koji su u nečemu bolji/uspešniji od tebe i u čijem društvu ćeš biti bolja verzija sebe). Ispiti su tu i čekaju te. Gradivo nigde neće pobeći - savladačeš ga kad tad. Život je taj koji prolazi - stoga ŽIVI DANAS!
10. Nagradi se i počasti - potapšaj se po rame
Kada sam bila dete roditelji nikad nisu nam kupovali slatkiše, sokove i grickalice jer to je bilo "nezdravo" i "bacanje para". Jedini izuzetak su bili koncerti na koje smo svirali (imam tri rođene sestre i sve četiri smo svirali na violini/violončelo i klavir i imali smo povremeno koncerti i/ili takmičenja) i to je bilo jedini izuzetak kada smo jeli sladoled preko leta ili neki slatkiš/kolač/torta preko zime/jeseni/proleće. Nije bilo bitno da li si dobio neku nagradu na takmičenju, niti da li si pogrešio na koncertu. Uvek bi bili nagrađeni i pohvaljeni za uloženi trud. To mi je ostalo kao lepa uspomena. Danas se trudim da održim ovu tradiciju i skoro uvek nakon ispita idem negde u restoran i naručim sebi neku lepu, omiljenu hranu ili isprobam neku novu. (Sada verovatno shvatate zašto sam toliko motivisana da uvek izađem na ispit nezavisno da li sam prošla ili pala). Ako bas sam položila ispit, pri tome sa nekom boljom ocenom, onda pored hrana u restoranu obično sebi kupim neku tašnicu, štikle ili haljinu (ponekad i sve tri zajedno). No, nagrađivajući sebi na ovaj način sebi dajem priznanje što sam istrajala sva poteškoća, što nisam odustala kad je bilo najteži i pružam sebi dovoljno ljubavi i pažnje da skupim snagu i motivaciju da spremim iduće ispite i istrajam do kraja.
+ 0/11. Prepusti se/Veruj Višoj sili i veruj da sve što ti se dešava je u tvom najboljem interesu
Ovo je možda prvi i osnovni savet/lekcija pre sve ostale, pa čak i pre "Zašto", a u isto vreme (bar meni) najteža.
"Bez molitve, gotovo se ništa ne može postići; sa njom, opet, sve postaje moguće" - Deseti zavet uspeha iz knjige Najveći trgovac na svetu II deo - Og Mandino
Ne mora da si vernik, da sebe deklarišeš kao pripadnika bilo koje denominaciji, niti da ideš u crkvu, ali definitivno je korisno verovati da postoji "Sila jača od nas samih". Na ovaj način se rasterećujemo od briga i problema na koje ne možemo da utičemo - sve što ne mogu promeniti/uticati prepuštam Bogu/Višoj Sili. Ja dam svoj maksimum, uradim sve što je u mojoj mogućnosti da na najbolji način spremim ispite i diplomiram u roku, a sve preko toga prepuštam Višoj Sili/Bogu/Sudbini. Dešavalo mi se da stvarno jako dobro spremim neki ispit (ili bar ja tako mislim) pa ipak padnem zaredom tri puta (Krivično ili Upravno). Ja tu ne mogu ništa - mogu da se smorim i sve batalim, ili mogu verovati (pa makar i smisliti - sebe obmanuti) da postoji Bog/Viša sila/Sudbina (a možda i Karma) koji žele da mi poruče neku meni podržavajuću i ohrabrujuću poruku poput toga da tačno ovaj predmet će mi trebati u mom budućem poslu. Ovakvo pozitivno verovanje u Boga i u Njegovoj najboljoj nameri za moji život mi daje mir, utehu, sigurnost, pa čak i pridodaje neki smisao mom postojanju i konkretno studiranju.
Naravno ista situacija - padanje ispita - mogu sebi protumačiti drugačije: reci sebi da je ovo "znak" da ne treba više se mučiti i da treba napustiti studije, ali zašto bi sebi to činila na štetu i sebi ograničavala?! (Zato nam je bitna dobro osmišljena i definisana tačka 1 -iz ove liste: Koje je moje "Zašto").
Molitva/Meditacija/Prepuštanje Bogu/Višoj Sili ima mnogostruki pozitivni uticaj ne samo na tok studija, već i na život generalno. Oslobađa nas štetnih i kompulsivnih razmišljanja i ponašanja, oslobađa nas pritiska, stresa, samokritike i sebeprebacivanja i gađenja, pokušaja kontrole drugih osoba ili situacija, briga za budućnosti. Imamo više ljubav, strpljenje i razumevanje prema sebe, a samim time i više energije i motivacije da istrajemo i dostignemo svoji cilj.
Meni lično vera u postojanju Boga koji me voli, koji me čuje, zainteresovan je o mene, mom životu i mojim problemima i izazovima mi pomaže da sve životne poteškoće, uključujući i tok studiranja lakše i brže prođem i savladam. Molitva za vreme učenja, ponavljanja, preslušavanja, pre, za vreme i nakon ispita čine da osećam Boga kao deo mog života, kao prijatelja kog nikad nisam imala, koji je uvek samnom, iza, pored i ispred mene i koji stavlja moji najbolji interes ispred sve ostalo. Ovakvo jedno uverenje (pa makar i da Bog ne postoji) meni lično je korisno i služi mi. Zašto ne bi i ti usvojio ili bar pokušao poverovati u nešto što bi ti služilo i koristilo?! (Ovo je jedna veoma kompleksna tema, koja često ima veze sa detinjstvom i konkretnije način vaspitanja naših roditelja. Dete poput mene koje je odraslo u disfunkcijonalnoj porodici, a pri tome da su se roditelji izjašnjavali kao veliki vernici, ima ozbiljna poteškoća da prihvati ideju da Bog postoji. Čak i ako i verujem da Bog postoji možda još teže je poverovati da Bog me voli, prihvata, razume i podržava i da uvek ima za mene najbolju nameru i uvek štiti moji najbolji interes. Ovo je veoma teško prihvatiti kada sve u mom detinjstvo govori da ni moje roditelji koji su me stvorili, proveli najviše vremena samnom, pa samim time bi trebalo da me i najviše vole, nikad nisu me voleli, prihvatali, imali za mene najbolje namere. Šta ostaje za Boga koga ne vidim?! .. Kao što rekoh veoma ozbiljna i teška tema i dug proces prenapisivanja dubokih uverenja koja utiču kompletno na moje pojmanje smisla života i postojanju Boga - možda jednog dana kad upišem studije teologije će mi se rasvetliti, do tada služim se onoga što mi je korisno i pomaže mi u svakodnevni život - a to je prihvatanje i održavanje žive veze preko molitve sa Bogom punom ljubavi - onako, kako ga ja razumem, pa makar i smišljenog).
Za kraj, evo listu knjige koje su mi pomogli u motivaciji/organizaciji/istrajavanja tokom studija i generalno u razumevanju sebe i svojih ambicija i ciljeva i koje na jedan ili drugi način sam koristila prilikom sastavljanja ove liste saveta.
- Najveći trgovac na svetu I i II deo - Og Mandino
- Počni sa zašto - Simon Sinek
- Kako pronaći smisao života - Viktor Frankl
- Ko će suze da briše kad te ne bude više? - Robin Šarma
-Mozak, tvoja superzvezda - Kaja Nurdengen
-Snaga tvoje potsvesti - Džouzef Mrfi
- Otkrij svoje jake strane - Marks Bukingam i Donald Kliftan
- Pazi kog vuka hraniš - Kenan Crkić
- Pojedi tu žabu - Brajan Trejsi
- Ciljevi - Brajan Trejsi
- Rasuti umovi - Gabor Mate
- Brzo čitanje - Toni Buzan
- Emocionalni vampiri na poslu - Albert Bernstein
- Pripadanje - Nensi i Ron Roki
- Udžbenik iz psihologije za drugi razred usmerenog obrazovanja - Nikola Rot i Slavoljub Radonić
- NLP u svakom uspehu mirođija - Slavica Squire
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar