Kako da znam da je vreme da izađem iz partnerskog odnosa koji više mi ne služi?

Sastavila sam sebi pet bazičnih tačaka koje meni ukazuju da je krajnje vreme za promenu: 

Šta ti je ovo trebalo u životu?!

 

Da li ste se ikada pitali zašto bi neko radio nešto što očigledno mu nanosi bol/patnju i to bez da ga iko tera - poput trčanje na maratonu, ili učešće na trijatlonu, ili  pešačenje/trčanje/vožnja biciklom kroz planinu i tome slično? Pogotovo kad to njihovo učešće u tim poduhvatima ništa im ne donosi - ni neko mesto, ni neko priznanje, pa čak ni nekad ni onu medalju/diplomu za učešće - ništa! Ili bar ništa korisno i vidljivo nama posmatračima. Sve što mi sa strane vidimo je to da se ta osoba muči, jedva stiže do daha, ali nastavlja - neznajno zašto... 

Povremeno sebe "uhvatim" da radim takve "besmislene" i sulude stvari. Evo upravo

Videti lisicu noću - 5 duhovna značenja i simbolika

 

21.04.2023, malo nakon 23 sata, sedim u Novom Sadu na obali Dunava, na početku šume iza fakulteta. Gledam vodu i uživam. Razmišljam o svom životu, analiziram svoje ciljeve, strahove i ambicije. Iznenada, pored mene nonšalantno prolazi prava pravcata lisica. Skroz se trznem i pažljivo posmatram životinju - i da, to je lisica - ne pas - LISICA! Dugačak, pufnasti rep, sa belom flekom na vrhu repa. Dugačko mršavo telo, dugačka njuškica i specifične špicaste uši, svetla kozina sa unutrašnje strane vrata i stomaka. Šeta elegantno, graciozno i kao da ja ne postojim... Bila sam potpuno fascinirana! Čak pomalo sam se prepala - da li je stvarna, otkud sada tu usred grada?! Da li je plod moje neke imaginacije?! S obzirom da sam bila potpuno sama, nisam imala s kim da proverim da li me oči varaju. A realno, nije ni bitno. Ja sam videla to što sam videla. Vratila sam se u apartman i prepuna neke sreće i ushićenosti otišla na spavanje. Ujutro kada sam se probudila, najmlađa sestra me je pozvala da mi čestita rođendan i ja sam joj ispričala svoje iskustvo od prethodne noći. Odmah me je upitala da li sam išla na internet da proverim značenje te pojave. Nasmejala sam se i rekla: "Ali ja nisam sanjala! Ja sam videla lisicu UŽIVO!".

Naravno nakon našeg razgovora ukucala sam "seeing a fox at night" i evo šta je izašlo*:

Zašto on, a ne ja?!

Pre tačno mesec dana - petak 13. januar je premino jedan moji kolega na poslu (treći kolega koji je preminuo u proteklih godinu ipo dana). Nisam sujeverna (mada bugari se smatraju za dosta sujeverni narod jer imamo gomilu praksa i običaja koji nemaju neko logično objašnjenje osim prvično praznoverje i sujeverje... No tema drugog razgovora).

Da budem preciznija - kolega nije preminuo "na" poslu, već je preminuo kada se vratio kući jer mu je bilo jako loše - mislili smo da je gripa. Dobio je srčani udar i u roku od sat-dva za njega više nije bilo spasa. 

Nisam bila bliska s njim i nismo mnogo komunicirali osim vezano za posao i nešto osnovno. Znam da je bio par godina stariji od mene, srećno oženjen, imao četvoro dece - najstarije dete mislim da nema još ni 10 godina, a najmlađe nema godinu dana. Takođe znam da su renovirali krov (da, usred zime) i da majstori nešto su odugovlačili. Držao slike svoje porodice na svom monitoru i poslovnom nalogu i rado je pričao o njima. Na poslu je bio uvek ljubazan, izlazio u susret svima, savesno obavljao svoji posao, a često i tuđi kada bi neko od nas zakazao. Imao je prijatan karakter, nasmejan, znao je da se našalji i da stvori pozitivno okruženje oko sebe. To je sve što znam o njemu. 

Tog petka, možda sat-dva nakon što sam došla kući, dobila sam poruku od

Koliko se sviđam samoj sebi?

 

Uvek sam se pitala zašto neko bira nešto manje, nego sto mu je želja da postigne. 

Imam dve drugarice koje (usled neke moje motivacije, a i ne samo) su upisale fakultet, ali umesto da upišu smer/fakultet koji žele od uvek, one upišu nešto skroz levo. Jedna, oduvek je želela da postane stomatolog (ima završenu medicinsku školu i radi godinama kao medicinska sestra kod zubara), ali umesto da upiše stomatologiju, ona upiše 

Moje iskustvo na Kamp Tara 2022 kod Srđana Zirojevića

*

Namerno sam odložila pisanje ovog posta za mesec dana nakon što sam se vratila sa kampa Tara kod Srđana Zirojevića, jer nisam htela da ovo bude "hate post". Emocija i dalje je snažna, a što kažu psiholozi, ako ima jaka emocija, to više nema veze sa tom drugom osobom (u mom slučaju brendom), već sa mnom. Tako da, jeste, ovo je vrlo subjektivno mišljenje i doživljaj koji ima više veze sa mnom, ali opet, javno delim jer možda nekome posluži (do sada nisam pronašla subjektivno iskustvo sa ovih kampova od osobe koja je van javno objavljenih reklamnih poruka brenda). Evo moje iskustvo, možda će nekome poslužiti:

Nadriposličarenje

Alergična sam na amatere! 

Ovde reč "amater" nije tačno upotrebljena, jer po definiciji amater je osoba koja se bavi nečim iz ljubavi, ne profesionalno, tojest finansijski ne egzistira od tog svog amaterizma. A reč koju želim da upotrebim je za osobe koje žive od svog amaterizma, tojest zarađuju od svoje nestručnosti. Znam da ne postoji reč "nadriposličarenje", ali evo koristiću tu svoju kovanicu jer može mi se - književni amaterizam u pokušaju. 

Naime, sve češće i u privatnom i u poslovnom životu se susrećem sa ljudima koji

Kako se rešiti košmara koji se ponavljaju

 

Koliko ja znam svako ljudsko biće sanja. Neko kaže da ne sanja, mada mislim da pre će biti da se ne seća da sanja, ali svako bar jednom u životu je sanjao nešto - bilo to lepo ili ružno. Neko sanja više, neko manje. Neko sanja uglavnom lepe stvari ako uopšte sanja, a drugi (poput ja u prošlosti) sanja uglavnom košmare. I najgore postaje kada košmare krenu da se ponavljaju i ponavljaju. A kada ih ne razrešimo, onda košmare kreću da razvijaju svoje alternativne strašnije verzije, pa onda jedan košmar se podeli u više košmara, i svaki pojedinačni košmar ima svojih više verzija i dođete (ili bar ja sam došla) u trenutku kada se bojite da legnete da spavate, kako ne bi sanjali, a onda i kada ipak se onesvestite od umora i otsanjate to što sanjate se probudite umorniji i iscrpljeniji nego što ste bili dan pre toga. I to tako se ponavlja u nedogled - danima, nedeljama, mesecima, pa neki uporniji (kao što sam ja) godinama. Pa onda krenete da rešavate simptome, koje razviju svoje podsimptome i završite ili na drogama (i legalnih i ne legalnih, u hospitalizovanom stanju ili kućnoj varijanti) i/ili jednostavno završite sa životom. Zato, da ne bi se to desilo (a ako se već desilo, da izađete iz toga), postoje isprobane tehnike koje vam pomažu da se rešite na sam početak onih manjih "košmarića" - onaj prvi put kada ga otsanjate ali i onih ozbiljnijih košmara koji se ponavljaju godinama. 

Postoje više tehnike, ali ja ću ispričati o tehnici koja je meni najviše pomogla i koja preporučujem mojim drugaricama i koje se takođe slažu da ova tehnika uvek radi i uvek rešava problem iz korena. Inače ovaj tekst je inspirisan od jedne drugarice kojoj sam pomogla da "protumači" svoj košmar od pre koji dan i bila je toliko srećna i zahvalna pa čak mi nabacila ideju da bih mogla time da se bavim kao posao i hobi (što mi ne pada na pamet, jer generalno sam tip osoba koja ne voli da se bavi tuđim problemima, plus toga još uvek imam sasvim dobro plaćen posao, ali biću toliko dobre volje da podelim tehniku, pa neka svako radi sa njome šta hoće). 

No, evo i 5 koraka kako da se otarasite košmara:

Skini naočare da bi video

 

Pre koji sat suprug mi je doneo otštampani list papira na koji su printirani random reči bez nekog naročitog smisla. Pitala sam ga šta je to, a on je rekao 3D tajna poruka (sprema rođendansku žurku za decu na temu "Zakopano blago" sa gomilom zadataka koja deca treba da odagatnu kako bi došli do rođendanske torte - nešto u stilu koncepta Escape room-a, ali na otvorenom). 

No, dugo sam gledala taj papr i nikako nisam mogla

Nameravam da istrajem sve dok ne uspem...

 

Volim da čitam "self help" knjige - tipa popularne psihologije i iz zabave i da nešto novo naučim, a često se trudim i da primenjim u svoj svakodnevni život ono što pročitam čak i onda kada smatram da je potpuna budalaština čisto iz radoznalosti - onako da probam šta će se desiti. Uglavnom se ništa i ne desi, ili bar ništa značajno što bih ja primetila i povezala sa konkretnom aktivnošću inspirisanu od knjige, mada kod mene se stalno nešto dešava pa se nikad ni ne zna šta je šta i odakle je krenulo. No, da se vratim na temu

Referednum - odraz suvereniteta

 

Ustav Republike Srbije (Još uvek na snazi!)

Nosioci suverinosti

Član 2.

"Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. 

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana."

"... Prilikom odlučivanja o tome da li će i kako glasati na referendumu građani treba da imaju na umu još dve činjenice. Treba da znaju da je neizlazak na referendum isto što i glasanje za ustavne promene jer će vladajuće stranke svoje glasače organizovati put referenduma. Ne sme se prenebregnuti ni da je naš ustavni referendum - poput bilo kojeg, bilo gde - suštinski izjašnjavanje o poverenju vladi. U tom smislu, ako bi pobedio odgovor „ne“, Vlada bi, kao predlagač i promoter ustavnih promena, automatski izgubila legitimitet (podršku građana) i morala da se povuče." prof. Slobodan Orlovic

Šta je dobro da znate ukoliko aktivno tražite posao u struci?

1. Određeni broj objavljenih konkursa za zapošljavanje pripravnika su usko vezani sa

Déjà vu - kada se istorija ponavlja

 

Čitam novinske članke i nekako mi se čini da sve ovo što se trenutno dešava na političkoj sceni već se jednom desilo, kao da sam već čitala o svemu ovome i manje više mogu pretpostaviti kako će se završiti, jer kada radiš iste stvari na isti način ne može da očekuješ drugačiji rezultat... ali očigledno narod nije savladao svoju lekciju iz istorije (ili nek okrivimo političare), pa moramo ponovo polagati (mislim da svi mi) isti ispit, jer prethodni nismo položili... 

Pre koju nedelju sam polagala Srpsku pravnu istoriju. S obzirom da nisam u gimnaziji u Bugarskoj išta učila o srpskoj istoriji (ili bar ništa što piše u srpskim udžbenicima), moram priznati da sam se dosta ponamučila da savladam gradivo. Na svu sreću na samom ispitu sam dobila „laka“ pitanja, pa prošla. Jedno od pitanja na koja sam trebala odgovarati je bilo:

Životna priča jedne obične ovce

PUTOVANJE JEDNE OVCE

1. DEO: ODLAZAK

 

I

Pre par godina, usred ljudskih naselja, u jednom velikom gradu, živela je jedna obična karakačanska ovčica iz soja pramenke po imenu Kaluša. Ono što je bilo neobično za tu ovčicu je to što je od malena odgajana kao da je čovek, uprkos činjenici da je samo jedno obično, maleno jagnje.

Kaluša je neko vreme i sama bila ubeđena da jeste čovek. Živela je sa ovim uverenjem sve dok se nije zbilo putovanje koje je promenilo preostali deo njenog života. Promena se možda desila, ili bar najavljivala da će se desiti i ranije, ali ju je ovčica osetila tek tog kobnog dana.

Taj dan je bio dan kada je

Sentence - Marko Tulije Ciceron

Cum tacent, clamant (In Catilinam I, 8, 21) - Kada ćute, viču. 

Kriv ili prav?

Čitam čuveni udžbenik "Uvod u pravo" prof. Radomira Lukića iz 1973. (str. 129) i NE VERUJEM:

"Ako smo rekli da stručni organi, sastavljeni iz specijalista za upravljanje,

Preduzetništvo u mladosti – U Srbiji?! Kako da ne

„Preduzetništvo kao poslednja opcija“- naslov članka sa portala Politike od 4.11.2018.

Podnaslov: „Građani i dalje nisu skloni pokretanju privatnog biznisa jer strahuju od neuspeha, nestabilnog tržišta, parafiskalnih nameta“.  

U svom članku novinarka Marija Brakočević upoznaje javnost sa trenutnim stanjem tržišta rada u Srbiji. Prema istraživanjima, mlade osobe u Srbiji pre svoje 30-te godine života teško se odlučuju na korak preduzetništva, za razliku od svojih vršnjaka u inostranstvu. Čak navodi da se mladi u Srbiji plaše da pokrenu nešto svoje.

Dalje spominje, kako Srbija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropi na listi globalnog indeksa preduzetništva. Ukoliko pogledamo tu listu, možemo da uočimo vezu između zemalja koje zauzimaju prva mesta i njihov ekonomski status i društveni položaj njihovih građana. Na prvim mestima su najrazvijenije zemlje, dok su na poslednjim zemlje trećeg sveta. Može se zaključiti da preduzetništvo i tek kako utiče na razvoj zemlje. Ili ipak, možda, upravo slabi razvoj zemlje, utiče na niski stepen preduzetništva?

Pitam se: šta je prvo? Kokoška ili jaje?

Rimsko pravo - rečnik pojmova

Mučim se već dva meseca sa latinskim terminima iz Rimskog prava. Na internetu ne pronalazim uvek adekvatna objašnjenja na srpskom, pa mi palo na pamet da nekome može  poslužiti moj improvizovani Rečnik latinskih pojmova iz Rimskog prava. Rečnik je sastavljen na osnovu udžbenika iz Rimskog Prava dr Antun Malenica i dr Valentina Cvetković-Đorđević, Pravni Fakultet Novi Sad, 2018.

Te strašne uvrede - trick or treat?

Da li ste možda iskusili strava i užasa od primanja uvredljivih komentara uživo (možda ređe) ili još gore na društvenim mrežama (češće)? Da li ste dobijali napada na vašu firmu/rad, na vaše ili firmine osobine/karakteristike/mane?

Ako jeste, onda treba da vas obradujem, jer stručnjaci kažu da samo one kompanije koje su dovoljno ozbiljne i velike dobijaju negativne komentare.

Jeste! Dobro ste pročitali!

Moram priznati da kada sam prvi put čula ovu izjavu ja sam bila

Test lojalnosti - za preduzetnike

Da li ste se ikada pitali kako da proverite koliko dobro poslujete, kako vas kupci vrednuju, koliko ste bitni svojim kupcima itd?

Ja jesam, više puta. Zato sam odlazila na razna predavanja, seminara, pohađala kurseve i testirala i sebe i svoje kupce, godinama. Tako sam došla do jedne zanimljive formule. Da budem tačnija, nisam ja došla do nje, dobila sam je od svojih mentora. Ja sam je samo testirala i ubedila se da uvek funkcioniše. Tokom godina sam krenula da je koristim kako bi došla do sigurnog novca (kad sam bila u frci sa parama) jer uvek je bezotkazno radila. Formula je sledeća: