Societal issues I care about

The societal issues I am passionate about are mainly equal Human rights.

My position is that each human is first of all a

U debri asocijativnog marketinga

Pogledajte ovaj video:

Koje su vam prve asocijacije? Kakav utisak ste stekli? Kako se osecate?

Evo i pozadinska prica videa:

Ideje: Igre za deči kamp ili team building

Jedan moji prijatelj organizuje svake godine u ovo vreme hrišćanski kamp za decu (omladinu, tinejdžere ili kako vec) 15-16 godina i spomenuo je da nezna koje igre da osmisli (vec su se potrošili). Ponudila sam mu sledeće ideje za igre. (On mi je unapred dao teme kampa, pa prema njima sam i nudila igre). Sve igre su iz nekih radionica, knjiga, kampova ili seminara na kojima sam ja bila, tako da nisam ih ja smislila, ali ih stavljam ovde jer možda nekome će dobro doći sistematizirane ideje za igre za kampove/team building i slično.
Evo i moj predlog:

Ideja: Društveni eksperiment "Mujo i Haso"

Pre neko vreme sam upala u razgovor sa jednom drugaricom, i gde u šalji, gde ozbiljno, rekla sam da mogu smisliti "idealni intelektualni" reality show-a za Bosanca.
Pitala sam je koje su trenutne "bolne" teme društva i ona je rekla da je velika polemika u medijama da li će se odvojiti Bosna od Hercegova. Drugi "problem" su sve veći uticaj arabo-muslimana sa strane koje prisilno menjaju "bosanske" muslimane. Treći naravno je odnos prema žena i tako to.
Pitala sam je koje su jake strane Bosno-hercegovačkom narodu, ona iz prve je rekla - osećaj za humor i pripadnost zajednici, zajedništvo. Na osnovu ovih informacija mi je sinula "genijalna" ideja za bosanski društveni eksperiment ili takozvani "reality show-a"
Evo i same ideje:

Moj koncept reality show-a za žene

Ko od vas prati srpsku farmu?

Ja lično ne znam da li sam svega 2 epizode pogledala i odustala (mada je moguće da nisam referentna osoba jer generalno slabo gledam TV). Sa druge strane bugarsku farmu sam odgledala od-do (Ne pitajte kako jer na početku je bilo zabranjeno online emitovanje u inostranstvo).

Razlika u doživljaju je od neba do zemlje. U čemu?

Šašavo-ambiciozna ideja: MEĐUNARODNA MANIFESTACIJA na više lokacija na Balkanu

Veliki deo moje generacije (iz Bugarske) su negde po svetu. Odlikuje ih to što putuju non-stop i paralelno žive na više mesta po malo. U razgovoru sa prijateljima i poznanicima smo stigli do tužnog zaključka, da retko koji brend nastupa sa nekom akcijom/idejom na više tržišta odjednom.

Po mom nekom zapažanju manje više mladi ljudi se suočavaju sa istim izazovima, slušaju sličnu muziku i/ili kupuju slične brendove bez obzira na to gde su rođeni (pričam o Balkanskim zemljama). Jedna od odlika mladih ljudi je to što vole da putuju i upoznaju nova mesta, kulture i ljudi. U Srbiji sam srela manji broj njih koji putuju po Evropi na po par dana - rekreativno (verovatno zbog pasoša ili manje novca), ali i to se menja i verujem za koju godinu će postati norma.

Bugarska država je inače godinama investirala ogromnu svotu novca u promovisanje i „teranje“ bugarskih državljana da bolje upoznaju svoju zemlju i više putuju. S tim u vezi još dok sam ja bila dete (a možda i od ranije) postoje 100 znamenitosti Bugarske koje svaki Bugarin „mora da obiđe“. Inače akcija je bila nešta poput da kupiš „pasoš“ u koji dobiješ pečat od svakog mesta koje posetiš i valjda si dobio neku nagradu ili šta već na kraju, ne sećam se jer sam bila mala.

Uglavnom, s tim u vezi mi je došla ideja: Šta bi bilo kad bi se

Umetnost cenkanja

Dva Jevreja se sreću po prvi put u restoranu na poslovni sastanak oko preuzimanja poslovanja.

Natan je trenutni vlasnik, Baruh je budući vlasnik.

Baruh otpočinje razgovor: „I Natane, koliko bi ti tražio za svoje poslovanje?“

Natan dugo čuti i razmišlja, pa onda kaže: „20 000€“

Sada Baruh čuti i razmišlja pa odgovara: „Ja mogu ti ponuditi 10 000“

Natan odgovara: „Daj mi 15 000 i dogovorili smo se!“

Rukuju se i posao je završen.

Nakon par dana, kada su sve papire sređene i Baruh je ponosni novi vlasnik, a Natan je sa znatno dubljim džepovima, opet se sastaju u istom restoranu da proslave uspešno obavljeni posao na obostrano zadovoljstvo.

U neposredni razgovor Natan pita: „Baruhe, hajde molim te reci mi koliko si bio spreman da platiš kad si došao na prvi sastanak?“

Baruh se nelagodno nasmejao i rekao:

Teorija u pripremi: Veza između odabir parfema i tip ličnosti

Ne znam koliko od vas su upućeni o parfemima i generalno o mirisima i koji je vaš stav o ovome, ali ja tokom godinama rada u parfimeriji (tačnije Biljne parfimerije), sam naišla na jedno meni lično fascinantno otkriće. Naime, primetila sam da žene koje ispoljavaju određeni arhetip ili stanje žena preferiraju određenu kategoriju mirisa. Prvi put o ovome sam krenula razmišljati i pažljivije opažati pre 3 godina (iako sa parfemima radim od pre 5 godina). Osmislila sam proces testiranja i s vremenom znatno sam pomakla u zapažanjima. Putem testova koje sam sprovela tokom ove godine (za sada oko 50 pismenih anonimnih testiranja) sam potvrdila da jeste moja teorija ide u dobrom pravcu. Naravno 50 žena je veoma mali broj i nije relevantan za ozbiljnu tvrdnju i teoriju, ali smatram da je neki početak. Isto tako, znam da bi trebalo se uključiti više muškarca, kako bi potvrdili ova zapažanja (opet na osnovu ovu teoriju o 4 arhetipa žene i muškaraca).

Usput sam ozbiljno počela čitati literaturu na tu temu, iako nisam naišla konkretno na ovakvo istraživanje koje obuhvata svih 13 mirisnih nota. Manje više ostala, slična naučna istraživanja podupiraju ovu teoriju (u stvari tako sam i došla na ideju da krenem u dublje istraživanje i povezivanje parfemskih nota i ličnost osobe).


Sve u svemu, teorija je još uvek u razvojnom etapu, ali s obzirom da za sada se ispostavila tačna,  deljim je sa vama jer možda nekome će biti od koristi i/ili čak se uključiti u istraživanje i proširiti zapažanja. Cilj ove teorije je da pomogne ženama i/ili muškarcima putem parfema da utiču na svoje vlastito ponašanje i/ili prihvatanje/odbijanje suprotnog pola jer prema stručnjacima parfemi mogu u mnogome pomoći u tom pravcu, a zašto da ne i da im pomogne u razvijanju novih ličnostnih osobina.

I tako, da podelim sa vama šta sam do sada uradila:

Test: Saznaj koji arhetip muškarca si

Izaberi jednu od četiri varijante koja je najviše odgovarajuća za tebe i zaokruži.

Teorija o četiri arhetipa mušakraca

Nastavak od prošlog posta.
Prema toj teoriji, kao što sam već u prethodnom postu rekla, postoje četiri arhetipa muškaraca.
Za razliku od žene, muškarci "dobijaju" (ili tačnije rečeno "razvijaju") samo jedan arhietip tokom svog života. Kod njih se može desiti promena jedino ukoliko naglo im se promeni sredina, dožive znatna životna promena (smrt blizkog člana porodice, preselenje, trauma i slično).

Muški arhetipovi su:

Test: Saznaj koja stanja žene si već razvila u sebi

Teorija o četiri strane ili stanja žene

U Bugarskoj (ma da mislim da je poreklo teorije iz ruske psihološke škole) postoji jedna veoma popularna i široko zastupljena teorija o 4 arhetipa žene i muškaraca. (Tvrdi se da je potekla od Junga, ali ja lično nisam uspela da pronađem ovu teoriju u meni poznatim delima Karla Junga). S obzirom da sam je lično isprobavala više puta (i u poslu i u privatnom životu) i kod mene uvek funkcioniše, imala sam potrebu da je podelim sa

Skrivena moć trenice

Ja sam bugarka. E, sada, da li ta činjenica utiče na to da naprosto obožavam sir (onaj pravi, bugarski) ili je neka nasumična slučajnost ću prepustiti antropolozima.
Mogla bih jesti sir uz supu, uz salatu, uz glavno jelo, pa neretko i odmah nakon kolača. Imam običaj da kažem mojim prijateljima da ako su bili u Bugarskoj, a nisu imale za svaki obrok neki oblik sira u kombinaciji sa jajima i kiselog mleka, najverovatnije

Kada pada kiša

Kiša i ja delimo jednu malu tajnu. Godinama smo saučesnice.
Upoznale smo se jako davno. Još nisam ni znala za sebe.
Kažu da tražimo društvo onih, sličnih nama. Tako smo se valjda i nas dve pronašle.
Oduvek smo uporedo plakale. Plačem ja, plače i ona.
Tokom godina sam shvatila da, dok tako nas dve zajednički lijemo suze, ni ja njoj ne mogu pomoći i smiriti je, niti ona mene. Pošto pametniji popušta, popustila sam ja.
Dobro, priznajem: Na početku smo se menjale. Plakale smo u intervalima - malo ja, pa malo ona.
Onda sam ja ipak skroz popustila i dozvolila da ona plače i za sebe i umesto mene.
Dok je ona plakala, ja sam je držala za ruku. Govorila joj da će sve proći i biti bolje.
Pričala sam njoj, a smirivala sebe.
S vremenom sam zavolela da budem pored nje dok plače. Sednem ja tako, ponekad čavrljam, ponekad samo ćutim. Uglavnom uživam.
Mislim da i kiša uživa. Samo što, iz stare navike plače.
A možda plače od sreće. Ko će ga znati?! Žena je to - Žena, poput mene.  

Tajna roditeljstva

Biti roditelj može biti nešto najlepše, a u isto vreme nešto naji zastrašavajuće. Razlog za tome je taj, što u stvari tvoje dete (ako je biološko naravno i nisu ga zamenili u porodilištu) je zapravo nasledilo gene od tebe - odnosno tvoje porodice i/ili gene tvog partnera i njegove porodice. To saznanje, koliko "divno" zvučalo toliko zna biti i "užasno". Jednog momenta u svoje dete vidiš dobro poznatog lika. Ako je pokupilo negative partnera ili rodbine, onda još nekako. Strašno postaje kada vidiš ona najgora verzija sebe u njega. Iz iskustva pričam da nema goreg stanja roditeljstva od toga da vidiš kako tvoje dete je pokupilo upravo sve one probleme sa kojima se još uvek boriš i za koje teprva tražiš "leka". Stojiš sa strane, gledaš i ne možeš ništa uraditi. Mada desi se da manifestuje i one probleme iz prošlosti, koje davno si rešio, ali gene zbog nekog razloga nisu sačuvale tu informaciju. Kažeš ti svom dragom nasledniku put po kog si prošao i kako tačno si rešio dati problem, ali đabe. Mezimac, nekim divnom čudom je nosilac i tvog gena "tvrdoglavosti". Mora sve sam isprobati i proći, pa makar udarao glavu u zid narednih 20 godina. Nikad ne znaš jesi li previše strog ili previše popuštaš, jesi li pre više zabrinut ili pre više nezainteresovan.... Gde je tu mera?

E sada, za sve vas, očajne, poput mene roditelje, podeli ću vam jednu tajnu.

On me ne/voli

Sinoć je naša petogodišnja ćerkica uletela u kancelariju mog supruga skakućući od sreće i pozivajući ga na sav glas: "Tata, tata, Serbijan me voli! Serbijan me voli!"

Jadan tata, samo što nije ispao sa stolice: "Štaaaaa?!"

"Serbian je rekao da me voli!"

Sa iskrivljenom facom tata je upita:

A gde je bolje?

Jedno od najčešćih pitanja koja dobijam čim neko sazna da sam bugarka je: "A gde je bolje - tamo ili ovamo?"
Ponekad odgovorim, ponekad zaćutim i promenim temu.
Moj pravi odgovor je komplikovan. Nije jednoznačan, ali se svodi na ovoga:

SVE U POLA CENE

Šetam Subotičkom korzoa i sve što vidim po izlozima radnja su ogromne natpise:

SVE U POLA CENE

TOTALNO SNIŽENJE

TOTALNA RASPRODAJA

AKCIJA

POPUST

SNIŽENJE

-50%, -70%

SALE

i neprevaziđenih:

POTREBNA RADNICA

IZDAJEM LOKAL

I ne, nisu privremeni, novogodišne i/ili Božične inicijative, nego permamentne nalepnice na izlogu koji stoje celogodišnje uz koju minimalnu izmenu. Ovde nisu u pitanju neke male, lokalne prodavničice (a i budimo realni - ko od malih preduzetnika može priuštiti sebi lokal na korzoa), ove natpise krase izlozima kao domaćih tako i međunarodnih velikih brendova. 

Jedino poreska uprava, koja je u sredini korzoa izostaje od lokalnog trenda (mada ne bih rekla da je samo lokalni) i još uvek nije nalepila sličnu reklamu tipa – TOTALNA NAPLATA ili SVE UPOLA ODRAĐENO/NAPLAĆENO, ali ajde, državna je to ustanova, zna se da sa svemu kasne, pa možda i sa ovim će stići kad tad…

Šta bi bilo kad bi bilo

Januar je mesec novog početka.
Januar je mesec maštanja, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja, očekivanja nemogućeg.
Januar je mesec kada dopuštamo sebi biti nerealno optimistični da će kao iz magije krenuti sve na bolje, lepše, optimističnije.

Ja lično ne verujem u gore navedenih tvrdnja. Po meni Januar je mesec poput bilo kog drugog meseca u godini jer za mene svaki dan je novi početak, svaki dan je maštanje, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja. Znam, generalno sam nerealna, ali evo, pošto je Januar, nadam se da ćete me bar sada razumeti.

Dobro, slažem se, ipak Januar je malkice drugačiji od ostalih meseci u godini - pun je slobodnih dana, državnih i verskih praznika, putovanja i prejedanja, ali to je druga priča.

Pre nego što krenem iznositi moje maštarije i želje za novu godinu (ili tačnije za novi svetski poredak), moram ispričati doživljaj koji me je potakao na ovo razmišljanje:

Svirati treću violinu

Pre nekoliko nedelja sam dobila poziv od vođe jednog hora da se pridružim u novo sformiranog orkestra koji će pratiti tog hora u par pesama koji će se izvoditi povodom novogodišnjih praznika na humanitarnom koncertu u sinagogi.

Sa tom horovođom sam već sarađivala pre par godina, tako da se poznajemo. Sve što me je pitala je bilo: "Jel sviraš još?" Rekla sam: "Pa i ne baš redovno, ali mogla bih se ovih dana malo više posvetiti violini i izvežbati. Samo mi daj note da krenem što pre sa vežbama".

Nakon nekoliko dana opet smo se videli i mi je uručila par A4 papira išarani notama. Krenula je nešto da objašnjava kako ove godine će biti više violinista i nije znala kako da rasporedi glasove, a ja sam je prekinula i rekla: "Samo ti mene stavi da sviram drugu violinu" jer sam pretpostavljala da više njih želji da sviraju prvu. Ona se nasmejala i rekla: "Već sam te odredila. Ti sama ćeš svirati treću".