Tajna roditeljstva

Biti roditelj može biti nešto najlepše, a u isto vreme nešto naji zastrašavajuće. Razlog za tome je taj, što u stvari tvoje dete (ako je biološko naravno i nisu ga zamenili u porodilištu) je zapravo nasledilo gene od tebe - odnosno tvoje porodice i/ili gene tvog partnera i njegove porodice. To saznanje, koliko "divno" zvučalo toliko zna biti i "užasno". Jednog momenta u svoje dete vidiš dobro poznatog lika. Ako je pokupilo negative partnera ili rodbine, onda još nekako. Strašno postaje kada vidiš ona najgora verzija sebe u njega. Iz iskustva pričam da nema goreg stanja roditeljstva od toga da vidiš kako tvoje dete je pokupilo upravo sve one probleme sa kojima se još uvek boriš i za koje teprva tražiš "leka". Stojiš sa strane, gledaš i ne možeš ništa uraditi. Mada desi se da manifestuje i one probleme iz prošlosti, koje davno si rešio, ali gene zbog nekog razloga nisu sačuvale tu informaciju. Kažeš ti svom dragom nasledniku put po kog si prošao i kako tačno si rešio dati problem, ali đabe. Mezimac, nekim divnom čudom je nosilac i tvog gena "tvrdoglavosti". Mora sve sam isprobati i proći, pa makar udarao glavu u zid narednih 20 godina. Nikad ne znaš jesi li previše strog ili previše popuštaš, jesi li pre više zabrinut ili pre više nezainteresovan.... Gde je tu mera?

E sada, za sve vas, očajne, poput mene roditelje, podeli ću vam jednu tajnu.

U stvari, ispriča ću vam jednu priču. Ne znam da li je istinita, pre bih rekla da je u pitanju reklama za nekog mola (u bugarskoj se reč "mol" koristi za tržni centar na više sprata i dosta su popularne u svim većim gradovima). Nema veze da li je istinita ili smišljena, mislim da ćete shvatiti poentu.

Ovako ide priča - tog i tog datuma se rađaju 3 bebe u porodilištu. Sve tri bebe su dečaci. Ime jednog je Ivan, drugog Petar, trećeg Stefan. Tri skroz različita bračna druga dolaze po bebe, uzimaju ih i vode u tri skroz različite kuće. Prolaze tačno 30 godina od dan njihovog rođenja. 

Tog dana roditelji Ivana dolaze u njegovu advokatsku kantoru i svi srećni ulaze u fensi automobilu koji se upućuje prema najvećem molu u gradu. (U Bugarskoj molove uglavnom su na nekoliko sprata i obično poslednji sprat je sa luksuznim restoranima, baštama i kafićima, a pred zadnji sprat je sa dečjim igraonicama.) I tako Ivan i njegove roditeli se vozaju prema poslednjeg sprata na pokretnim stepenicama. Prolazeći kroz sprat sa dečijim igraonicama primećuju klovna - sa velikog osmeha kako zabavlja decu. Gledajući ga, u Ivanu nešto je puklo. Okrenuo se prema svojim roditeljima i im rekao: "Mama, tata, jel vidite ovog klovna? Ja se osećam upravo kao njega. Spolja vidite skupo odelo, fensi cipele i tašnu, skupoceni sat, ali unutra ja sam prazan. Celi moji život vi ste bili totalno ne zainteresovani za mene. Nije vas zanimalo niti da li sam jeo, da li spavao, da li sam išao u školu, da li sam živ uopšte. Sve što sam postigao sam postigao sam. Moj život nema smisla. Ja se osećam prazno."

Isto tog dana, roditelji Petra dolaze u njegovu privatnu ordinaciju. Strpljivo ga čekaju da završi sa svim pacijentima, i svi srećni ulaze u fensi automobilu koji se upućuje prema istom tom molu u istom gradu. Isto tako dok su se vozale na eskalatoru vide klovna. Petar ga dugo gledao i u njemu nešta se prelomilo. Okrenuo se prema svojim roditeljima i im rekao: "Mama, tata, jel vidite ovog klovna? Ja se osećam upravo kao njega. Spolja vidite lekarsko odelo, ljudi me ljubazno pozdravljaju i mi se raduju, ali unutra ja sam prazan. Celi moji život vi ste me toliko gušili svojom ljubavlju. Stalno ste bili uz mene, kontrolisali kada jedem, kada spavam, u koju školu idem, koju profesiju odabiram. Sve što sam postigao je zahvaljujući vama. Moj život nema smisla. Ja se osećam prazno."

Naravno, i Stefanovi roditelji su ga posetili tog dana na njegovo radno mesto. On ih je pozdravio iscrtanom osmehu, povukao sa strane i rekao: "Mama, tata, jel me vidite? Ja sam pravi klovan. Spolja nacrtani osmeh, ali unutra ja sam prazan. Ceo moji život vi ste bili sve vreme pored mene. Niti previše strogi, niti previše popustljivi. Uvek ste bili tu za mene i podržavali svaku moju odluku. Ništa nisam postigao u životu. Moj život nema smisla. Ja se osećam prazno."

Dragi roditelji, mislim da ste shvatili poentu - bilo kako bilo, kakve god da ste, nećete biti ono što treba, uvek će nešto faliti i deca će vas uvek držati odgovorni. U tome je tajna roditeljstva.

Draga deco, mislim da ste shvatili poentu - ono što vam fali od roditelja morate nadomestite sami i preuzeti ličnu odgovornost. U tome je tajna odrastanja.

Tajna sazrevanja je u tome da prihvatiš/preuzmeš odgovornost ne samo za sebe nego i za druge, a pri tome da ne zagubiš tačnu meru u tome.

P.S. A da, umalo da zaboravim: Spot se završava tako što svo troje odlaze na poseljednji sprat na zajedničkoj žurci povodom svog 30. rođen dana.