Ideje: Igre za deči kamp ili team building

Jedan moji prijatelj organizuje svake godine u ovo vreme hrišćanski kamp za decu (omladinu, tinejdžere ili kako vec) 15-16 godina i spomenuo je da nezna koje igre da osmisli (vec su se potrošili). Ponudila sam mu sledeće ideje za igre. (On mi je unapred dao teme kampa, pa prema njima sam i nudila igre). Sve igre su iz nekih radionica, knjiga, kampova ili seminara na kojima sam ja bila, tako da nisam ih ja smislila, ali ih stavljam ovde jer možda nekome će dobro doći sistematizirane ideje za igre za kampove/team building i slično.
Evo i moj predlog:

Igra za upoznavanje: odštampaj više različite slike (random) može i asocijativne kartice Dixit ili od one igre asocijacije sa slikama (Codename with pictures) i na sam početak neka svako dete izabere jednu od tih karta i kaže zašto je izabralo baš tu kartu i kako sebe povezuje sa njome i tako da se predstavi.

1. Otkrijte pravog sebe/Naučite da volite sebe

U psihologiji se kaže da najbolje (čak jedini način) da upoznaš sebe je preko komunikacije/interakcije sa drugima, tako zvana ogledalna projekcija sebe na druge. Zbog toga je veoma bitna naša okolina. Ukoliko želimo da saznamo ko smo treba da se okrenemo prema onima „s kime smo“.

1. Korak – Analiza trenutnog stanja: Igra: 5 prijatelja

Podeli deci tabelu u kojoj da popune: (Naštimaj pitanja prema ono što proceniš da je njima aktuelno)

5 BLISKIH OSOBA SA KOJIMA TOKOM DANA NAJVIŠE PROVODIM VREME I ČESTO KOMUNICIRAM (van kampa – u svakodnevnom životu):

Ime:	Aktivni period poznanstva: (mora biti više od 2 godine)	Društveni status/Popularnost/Broj prijatelja	Životni cilj:	Životne vrednosti:	Provodi svoje slobodno vreme tako što:	Stav prema školi/Prosek u školi/Stepen obrazovanja	Stav prema poslu/Želi da se zaposli kao:	Zadovoljstvo životom/Stav prema životu:	Porodično stanje:	Finansijska stabilnost:

Nakon što popune neka da povuku crtu i da izračunaju prosek za svaku kategoriju. Psihologija kaže da mi smo prosek između naših 5 najbližih osoba sa kojima tokom dana najviše provodimo vreme i najčešće komuniciramo.  Na osnovu našeg okruženja možemo upoznati i menjati sebe.

2. Korak – Odakle krenuti sa osvešćivanja „Ko sam ja“? Kako saznati?

Igra 2: Oni su

Podeli papire sa sledećim počecima rečenice, a deca da nastave rečenicu:

• ·         Ljudi su ___________
• ·         Svet je ____________
• ·         Odnosi među ljudima su ______________
• ·         Život je _______________
• ·         Ljudska priroda je ______________

Kada popune sve nek pročitaju. Kada svi pročitaju reci im da okrenu papir i onda da pre napišu dobijene rečenice tako što umesto „ljudi“ i „svet“ stave „JA“ a ostali tekst ostave nepromenjen.

• ·         Ja sam _________ (ono što su ranije već napisali)
• ·         Moj svet je _____________ (ono što su ranije već napisali)
• ·         Moje odnose sa ljudima su ____________ (ono što su ranije već napisali)
• ·         Moj život je _______________ (ono što su ranije već napisali)
• ·         Moja priroda je ______________ (ono što su ranije već napisali)

Igra 3: Oni su (druga varijacija)

Neka svako napiše 5 rečenica za 5 različita deca iz prostorije s time da krene tako što:

Ana je/nije/ima/nema/može/ne može ______________

Marija je/nije/ima/nema/može/ne može ______________

Mora biti za različite osobe. Može biti pozitivna ili negativna osobina (pazi da ti ne daješ ideje i sugestije, niti da utičeš na to da mora biti samo pozitivna zapažanja). 

Kada završe neka svako pročita. Kada svi pročitaju neka zamene ime te druge osobe sa „JA“ i tako pročitaju.

Psihologija kaže da sve ono što cenimo/primetimo/zapazimo/zamerimo/kažemo za drugu osobu u stvari mislimo (svesno ili podsvesno) za sebe. Ako želimo da saznamo šta naša podsvest „misli“ o nama, ko smo mi, toga možemo da saznamo tako što obratimo pažnju šta je to što ja pričam o drugima. Ako ne znam koje su moje slabe strane/mane i na šta ja treba da radim u svom karakteru dovoljno je samo da se okrenem oko sebe i posmatram druge i primetim šta je to što me jako nervira kod drugih osoba i uglavnom to je zapravo ono na šta ja moram obratiti pažnju kod sebe i na to raditi. Sa druge strane, ako želim da kod sebe razvijem neku dobru osobinu, vrlinu, veštinu, dovoljno je da pronađem osobu koja već to ispoljava i da je posmatram, kopiram, pohvalim, primetim na nju, provodim vreme sa njome itd., kako bi pokrenula svoju podsvest da krene da „skuplja“ informaciju da ja tu osobinu zapravo krećem da stičem i razvijam kod sebe. 

Zaključak: Ja sam ogledalo za druge i drugi su ogledalo za mene. S kim sam takav sam. Ukoliko želim da promenim sebe, moram promeniti svoje okruženje – da pronađem osobe na koje želim da ličim, čiji život želim da živim i sa njima da provodim vreme. Ako se naučim da volim i prihvatam druge, voleću i prihvataću sebe i obrnuto.

2. Kada tražite nekoga koga ćete voleti

Igra 1. (Može da bude uvodna pre teme): Podeli mali papirići sa imena popularnih parova „Brad Pit i Angelina Joli“, „Romeo i Julieta“, „Donald Tramp i Melanija“ itd. Pokušaj da staviš kombinacije od različite modele „porodice“. Neka prvo da „pronađu para“ pa onda svako dete da odabere jedan par i kaže zašto je izabralo baš taj par i šta kod tog para ga fascinira, šta mu se sviđa kao model i šta ne. 

Pre igre objašnjenja: Prema nekoj teoriji zaljubljujemo/vezujemo se (emotivno) u osobu koja kod nas primeti osobinu koja niko drugi do sada (pa možda čak ni mi sami) nismo pronašli/primetili u sebe, ukaže nam na tu osobinu i/ili nam pomogne da je unapredimo, razvijemo, poboljšamo (ili pogoršamo jer može biti i negativna osobina). Isto tako se zaljubljujemo u osobu u koju vidimo osobinu koju jako bi želeli da mi posedujemo i/ili nam jako smeta i iritira jer mi sami tu osobinu i posedujemo. Zato je veoma bitno da smo što je moguće više samo svesni kako ne bi se lako u svakog zaljubili jer svako ko se pojavi da nas poznaje malo bolje od nas same mi ćemo se zaljubiti u tu osobu. Primer: Ukoliko ja mislim o sebi da sam ružna, to prvi random muškarac koji se pojavi i mi kaže da sam lepa, ja ću imati sklonost da se zaljubim u njega bez obzira na to da li je ta osoba prava za mene. Sa druge strane, ako svi mi kažu da sam lepa, ali ja u sebi smatram da sam ružna, isto tako prva osoba koja se pojavi i mi kaže da jesam ružna, to ja ću upasti u zamku „zaljubljivanja“ (tako se desi da se neka zgodna i lepa devojka „zaljubi“ u neki lik koji nju maltretira i vređa). Ukoliko osoba dobro poznaje sebe teže i ređe se zaljubljuje i upada u emotivno nestabilne veze. 

Igra 2. Vidim ono što drugi ne

Neka svi devojčice sednu na stolicama u jednom redu, a dečaci da se poređaju u red ispravno preko puta njih – razdaljina tipa 60 cm. Onda svaki dečak da kaže nešto „neobično“ (da zapazi nešto što nije uobičajeno kod nje) toj devojčici koja je preko puta njega. Ona ne mora/treba ništa da odgovori ako se ne slaže, ako jeste može da kaže samo „hvala“. Ne sme da se objašnjava, pravda, raspravlja. Onda taj dečak da ide pored sledeće devojčice u nizu i isto tako kaže nešto potpuno drugo i specifično upravo za tu devojku i tako dalje u nizu. Svaka devojka treba da dobije kompliment ili „zapažanje“ od svakog dečaka. Kada se izređaju neka dečaci sednu u stolici i onda devojčice isto to da urade. Kada se završi igra neka sednu u krug i da podele osećaj koji su imali dok su davali komentar/kompliment i dok su primali. Primetiće da se zahteva napor da se „smisli“ kompliment, ali isto tako ponekad je potreban i „napor“ da se primi. Pričajte o značaju umeća primanja i davanja povratne informacije. 

3. Kako da izađete na kraj sa pritiskom vršnjaka

Psihologija kaže da kada neko viće na nas, vređa nas, ispoljava verbalna i/ili fizička agresija, to 99% od slučaja taj njegov/njen odnos nema nikakvu ili skoro nikakvu vezu sa nama kao sa ličnošću, već eventualno sa našom funkcijom, ali u najvećom stepenom sa ličnost osobe koja nas maltretira. Primer: Prema nekim istraživanjima deca koja su nasilna u školi su u stvari žrtve nasilja u svojim porodicama i/ili vršnjaka.

Igra 1. Pričaj šta hoćeš, ja znam svoje – (ovo je psihološka igra za građenje granica).

Neka svi zastanu u dva reda lice ka licem na razdaljini od 60 cm.

Igra kreće tako što svako iz leve strane „mora ubediti“ svog partnera iz desne sa jedna od sledećih tvrdnja, a druga strana mora odbraniti svoj stav odlučno. Dozvoljeno (Poželjno) je vikanje i pokrete glave, ruku, nogu (bez fizičkog obračuna naravno). Neka se ubeđivaju oko 1 min. Onda se okreće uloga – desna strana ubeđuje, a leva ražubeđuje. S time da za svaka nova fraza moraju da promene partnera. Dodaj slobodno rečenice koje misliš da su njima aktuelne.

Mogu!	Ne možeš!
Hoću!	Nećeš!
Želim!	Ne želim!
Smem!	Ne smeš!
Moraš!	Ne moram!
Valjam!	Ne valjaš!
Pomozi mi!	Pomozi sam sebi!
Daj mi!	Uzmi sam!
Vređaš me!	Ne zanimaš me!
….

Neka svako podeli doživljaj za vreme igre. Koja rečenica mu je ostavila najveći utisak. Koja rečenica je bila najteža za izgovoriti.

 Igra 2. Krug pripadnosti

Svi stoje u širem krugu. Postavljaju se pitanja. Onaj ko odgovara sa „ja/da“ pravi korak unutra kruga, a ko odgovara sa „Ja ne“ pravi korak van kruga. Prilagodi pitanja prema potrebi.

·         Ko čita knjige?

·         Ko izlazi u provod?

·         Ko ima momka/devojku?

·         Ko puši?

·         Ko koristi alkohol/droga?

·         Ko je dobar đak?

·         Ko voli da putuje?

·         Ko živi u srećnu porodicu?

·         Ko ima oba roditelja?

·         Ko nema ni jedan roditelj?

·         ….

Nakon svakog postavljenog pitanja pravi veću pauzu i ostavi svi učesnici da „dožive“ osećaj kako je to da si unutar kruga i kako da si van, kako je to da budeš jedini van ili jedini unutra kruga. Može da pitaš učesnika kako se osećaju. Nakon igre diskutirajte o tome. Kakav je osećaj kada svi drugi rade/imaju nešto što jedini ti nemaš? Kakav je osećaj kada prolaziš kroz nešto kroz šta niko drugi od tvojih vršnjaka ne prolazi? Istaći to da velike ljudi i velike pronalazači često su se nalazili van kruga pripadnosti i često su se osećali van ili kao da ne pripadaju nigde.

4. Kako da steknete lični integritet

(Trenutno čitam knjigu Unapredi lidera u sebi – Džon Maksuel. U toj knjizi ima čitavo poglavlje o integritetu. Knjiga je puna interesantnih priča, primera, vežba. Ako te zanima potraži je). 

Igra 1. Ne gledaj šta radim, slušaj šta pričam

Ova igra treba da bude nešta poput glume – mini scenski prikaz. Neka svaki učesnik smisli mini predstava na koju će demonstrirati putem pantomime neku radnju, a u isto vreme će „propovedati“ suprotnu ideologiju. Tipa – glumiće da puši cigaretu, a u isto vreme će ozbiljnim glasom imitirati odrasle osobe kako kaže: „Deco, pušenje ubija!“.  

Igra 2. Istina, Istina, Laž – Šta je šta?

Svaki učesnik treba da kaže 3 tvrdnje o sebi, s time da 2 su tačne, a 1 neistina. Ostali učesnici treba da pogode koje 2 tvrdnje su tačne, a koja je laž.

5. Hodanje sa Bogom

Igra 1. Poverenje

Svi se poređaju u dva reda s time da jeda red je sa licem prema drugog, a drugi je okrenut leđima. Red koji je okrenut leđima treba da se „baci“ u naručju prvog reda. Tako se gradi poverenje da čak i kada ne vidimo, Bog će se postarati za nas i uvek će nas „uhvatiti“.

Igra 2. Vodič u mraku

Napravite „opasnu“ traku za prolaz puna preprekama (stolice, kante, razne stvari po podu) i jedna grupa je sa vezanim očima, a druga grupa ih vodi rukom kroz „provalije“.

6. Upoznavanje Božje volje

Ovde mi dolazi ideja za jedna smišljena igra, ali možda bi trebalo zajedno da sednemo pa da prodiskutujemo:

Igra 1. Skriveno blago

Ideja je otprilike ovako – Treba da pronađu zakopano blago. Postoji samo jedna mapa, ali ta mapa je dosta nejasna. Na putu postoje različite osobe (svaki učesnik) koje imaju samo delić informacije od ukupne mape (neki deo mape – tipa papirna puzla, neki predmet koji je nacrtan na mapi ili tako nešto) i tek kada se svi sastanu i „sklope“ svu tu informaciju se dolazi do prave mape. Osobe koje imaju tu određenu informaciju ne smeju da pokažu taj predmet ili deo te puzle, nego moraju da prepričaju ili precrtaju ta uputstva. Sasvim je moguće da se desi da se mapa pogrešno „sklopi“ i da odvede do pogrešnog „blaga“ ili pravca. Šta misliš za tako nešto?