Kako olakšati sebi život sa prosopagnozijom

Danas u supermarketu me srela moja najbolja drugarica, koju neko vreme nisam videla uživo iako se skoro svaki dan dopisujemo porukama. Na trenutak nisam uspela povezati ni njen glas ni dete koje je stajalo pored nje, a samo sam rekla "Izvini nisam te prepoznala" i dalje još minut sam pokušavala povezati ko je ko dok sam se nervozno smeškala. Sva sreća i ona i moj muž su brzo odreagovali i uspela sam je "prepoznati", zagrlila sam je i srdačno pozdravili i poćaskale malo. Kasnije mi napisala poruku: "Uvek zaboravim da imaš prosopagnoziju i da me ne prepoznaješ odmah dok ne povežeš glas, energiju itd. Gledaš me u početku kao da me 1. put vidiš u životu 😘 Volim te ❤️" 

Prosopagnozija ili "slepilo za lica" je stanje 

Šta je carinska koncesija?

 Pošto nisam našla na srpskom jeziku tekst o carinskim koncesijama pišem sebi: 

Carinska koncesija ukida (mada u principu može i da samo smanji) carinsku stopu za određeno carinsko naimenovanje robe ili carinsku grupu naimenovanja za koje bi uvoznik inače bio u obavezi da plati određeni iznos carinske dažbine.

Najčešće država putem carinskih koncesija

Šta (ne) možeš da očekuješ nakon razvoda?

Razvod (obuhvatam period malo pre i nakon samog razvoda) je sam po sebi veoma stresan period života i donosi sa sobom velike promene bez obzira na to da li je nakon malo ili više godina bračnog života, bez obzira na to da li je sporazumni ili iniciran od jedne strane, ne vezano za to da li ste imali i delili neku zajedničku imovinu. Tokom razvoda smo primorani da se suočimo i izborimo ne samo sa svojih vlastitih strahova i predrasuda, već i sa okolinom, porodicom, decom. 

Ovo je spisak koji sam sama sebi napravila kako bi realnije i spremnije se suočila sa procesom razvoda.

Život i matematika

Matematiku sam zavolela u 6-7 razredu. U 6. razredu moja mama me prebacila u muzičku školu obližnjeg grada jer bilo joj je skupo da plaća meni i sestrama privatne časove klavira i violine. Mi smo živeli u selo pored grada i od 1 do 5 razred sam pohađala „seosku školu“. Kad sam došla u gradsku školu profesor i bugarskog jezika i matematike su mi rekli istu rečenicu:

Koja je razlika između robe i proizvoda i zašto/da li je značajna?

Ovih dana spremam trgovinsko pravo (tačnije više od godinu dana, ali to je tema drugog razgovora) i primećujem da u udžbeniku nije napravljena jasna distinkcija između pojma "robe" i "proizvod". Možda pravno gledano i nije toliko bitno razlikovati proizvoda od robe, ali ekonomski ta razlika je značajna:

Znati gde ti je mesto....

 

Ovih dana razmišljam o iskazu mog šefa kako najveća glupost koju neko može sebi uvrnuti u glavi je to da ako je neko nešto postignuto, mogu i ja i kako najveća vrednost je mera i znati gde ti je mesto, tojest ako potičeš iz skromnijeg porekla nerealno i ne na mestu je sanjati velike snove i juriti nerealne ambicije....

Da li znaš to?!?

 Sa tobom želim dane da provodim zaključan u stanu. Sa porukom na vratima " Nismo kod kuće "

Da ne izlazimo iz kreveta, da se smejemo, golicamo,mazimo,vodimo ljubav, takmičimo se ko će kome više poljubaca da da....

Kako tražiti dvonedeljni godišnji odmor (u Srbiji)

 Javna tajna je da kad radiš kod privatnika (u Srbiji), manje više tvoj status je nešto bolji od status bolje stojećeg roba krajem 19. veka. Od radnika se očekuje da radi 24/7, a kad ne radi fizički u firmi da se javlja na telefon/viber/whatsapp, odgovara na mejlove/sms-e/poruke i upite i šefa i kolega i klijenata i poslovnih partnera u što kraćem roku. Otići na godišnji na par dana do nedelju dana je skoro pa uvek problem propraćen dramom, a za dve nedelje godišnjeg odmora da ne pričamo - naučna fantastika - nemoguća misija! Oni srećnici koji i uspeju da odu, kad se vrate ih sačeka gomila loše/ne/urađenog posla uz povremena podbacivanja šefu/kolega pa već dva dana nakon povratka sa odmora ti je muka što si uopšte išao na odmor....

Da ne mračim,  naravno nije svugde tako, ali opet, nažalost ovo je neka prosečna slika radnika u privatnom sektoru u Srbiji. Državni posao naravno je druga priča - oni i dok rade su maltene skoro cele godine na godišnjem kad se uzme u obzir njihovo ne/radno vreme - tema drugog razgovora. 

Ovih dana pričala sam sa jednom poznanicom koja je imala problem što nije znala kako tražiti da ide dve povezane nedelje na godišnji odmor. Sva je bila uznemirena i preplašena kako pristupiti i razgovarati sa šefom. Unazad 5 godina nije nikad bila na dvonedeljni godišnji - već joj se godišnji svodio (ako ga je uopšte i koristila) uglavnom na produženi vikend i konstantnog prekida usled histeričnih telefoniranja šefa da se mora vratiti da radi jer "...." x izmišljenih razloga. Dok smo pričale podelila sam sa njome par saveta koje smatram da su korisni za sve one koje skupljaju hrabrost da traže od svog šefa da izađu na godišnji odmor u trajanju od minimum 2 nedelje: 

In the right state of mind

Upravo sam pročitala intervju sa olimpijske šampionice Lindsey Vonn u BBC-eve poredice intervjua "Influential with Katty Kay". Rečenica koja mi je ostavila najveći utisak je: 

Smisao besmisla

 Smisao besmisla je prisutnost...

Kada kaktus procveta

Pre tačno dva meseca sam podnela papire za

Nije isto...

 Volim te", reče mali princ...

 „I ja tebe volim“, rekla je ruža.

  „Nije isto“ – odgovorio je..

 Ljubav je potpuno uverenje da ćeš,

Kako voleti tebe...

Ljubav je divna, ali ima izazova voleti nekoga ko je depresivan.

Uloga informacionih tehnologija i veštačke inteligencije u određivanju poreza na imovinu

--

Klasifikacije poreza

1. KLASIFIKACIJA POREZA VEZANA ZA PREDMET OPOREZIVANJA

Kako postati/ostati zombi

Život nas susreće sa određenim ljudima, a ponekad i životinja sa kojima izgradimo toliko blisko prijateljstvo, duboko emotivni odnos povezivanja i razumevanja koji nas promeni iz osnova. To su odnosi koji nas izgrade kao ličnost i neizlučni su deo nas i našeg bića. To su te neke prekretnice života, sa kojih nema povratka i više nikad nismo ono što smo bili... 

A onda

Lipicaner i ja

 

Dok su ga dovodili iz daljeka je zračio nekom svom aurom - kao da ga je neka posebna svetlost ili tačnije energija obasijala. Galantno, a u isto vreme snažno je koračao sa čvrstim

Ples kao terapija

 

Niti kao dete, ni u svojim mlađim danima nisam plesala niti odlazila po klubovima. Kao da mi je telo bilo potpuno blokirano za opustene pokrete uz ritam iako sam godinama išla u muzičku školu, a i dan danas sviram i redovno slušam muziku. Od neko vreme aktivno plešem kao vid telesne psihoterapije za otključavanje blokada u telu usled trauma iz detinjstva. I mogu reći da poprilično sam počela da uživam u plesu. Gledam svake (ili bar se trudim da bude svake) večeri pre spavanje da đuskam uz omiljenu muziku 10-15 min (naravno uz slušalice da ne ometam komšije i ukucani). Vikendom se trudim kad mi vreme dozvoljava da izađem u klub i da se maksimalno "isplešem". Često koristim priliku kad putujem negde za vikend da posetim neki za mene novi klub i pokušavam da naučim svoje telo da se maksimalno opusti uz ritam bilo koje muzike i uživa bez obzira na to da li ja privatno slušam tu muziku. 

Tako sinoć sam izašla u jedan klub u Sarajevo koji sam našla preko Instagrama i preko slika je delovalo obecavajuce. Muzika je bila predobra - DJ je puštao odlične mikseve strane muzike sa fenomenalnim ritmom i prelazima između pesama - i to baš pesme što ja slušam i što me lože za ples (šteta što taj DJ nema na internetu svoj kanal gde mogu redovno da ga pratim i slušam), ALI

Istina - distinkcija između činjenica i mišljenja

Pre koji dan sam čitala iz starih novina kolumn "Iz mog ugla" autora Drago Perović sa naslovom "Živeti sa istinom". U svom izlaganju autor kaže, citiram: 

Kako dobiti povišicu i raditi za platu iznad proseka u Srbiji?

 Pišem ovaj tekst jer sam već pomalo smorena od kolega i poznanika koji često mi "zavide", pa čak se i ljute na mene i/ili šefa jer po njihovim rečima ne vide šta je to što ja konkretno radim da bi tako brzo i "preko noći" dobijem sve što poželim od poslodavca - primer: veću od njihove plate, bolje uslove rada (tipa da ne radim u subotu kad svi ostali rade, da često sam otsutna sa posla zbog ispita ili drugih privatnih obaveza, da vozim poslovni auto iako moja pozicija nije vezana za aktivna poslovna putovanja ili imam telefon sa internetom i neograničenim minutima razgovora u Srbiji i minute u inostranstvo, česte pohvale na sastancima ili bonuse i priznanja). Godinama gde god da sam radila za "platu" i za "gazdu" uvek sam imala veću platu od prosećne u Srbiji (iako početna plata bi mi bila minimalac ili malo iznad minimalca, ali za par meseci do godinu dana bi radila za platu veću od prosečne u zemlji). Sa strane gledano deluje da "preko noći" bi dobila gomilu povlastica i povišica a pri tome svi vide da posedujem gomilu mana (primer: očajno pričam srpski jezik, dugo vreme nisam imala završeni fakultet, a većina kolega su imali ili bila sam najmlađa u kolektivu i najskorije zaposlena itd). Sada kada sam već "matora", imam iskustvo u privredi preko 10 godina i jedan završeni fakultet, a drugi pri karju, razlika ili moja "prednost" je "očigledna" ili bar kolege ne iskažu svoju "ljubomoru" toliko javno i glasno kao pre, ali opet se desi da načujem kako neko u firmi komentariše kako ne razume šta tačno ja toliko radim za firmu i šefu da bi dobila sve to što dobijem jer on/ona ni ne zna šta ja tačno radim i koje je moje radno mesto a vidite on/ona se ubija od posla i rinta za gazdu preko "n" godina a nije dobio ni pola od onoga što ja dobijam "na lepe oči" "preko noći". Uglavnom nikad ne komentarišem ovakva podbacivanja, već ili se sklonim i izađem iz razgovora ili suptilno promenim temu u drugom smeru jer ako kažem to što imam da kažem na tu temu, često se pogrešno protumači i sabesednik ne razume šta želim mu preneti. 

Pokušaću ovde da podelim "tajnu" mog uspeha za napredak "preko noći" u poslovnom svetu i konkretno kako udvostručiti svoju platu za manje od dve godine kod poslodavca u Srbiji. Da, moguće je, evo i kako: