Pre tačno dva meseca sam podnela papire za sporazumni razvod braka u sudu i nakon 18 godina braka i zajedničkog života u stranu zemlju iselila se iz kuće u iznajmljenom stanu u Subotici. Od par stvari koje sam ponela sa sobom je bio i ovaj kaktus. Zanimljivo je to što taj kaktus kad sam ga donela u tavanskog stana u koji sad živim je poprilično ličio na mene u tom trenutku - sav omotana u hansaplastu jer je dugo vremena bio skroz iskrivljen, nesrazmerno razvijen i pomalo isušen (žao mi je što nemam sliku iz tog perioda jer teško može da se zamisli na šta je tada ličio). Tako u tom stanju je bio skoro godinu dana, pa sam ga nekako pokušavala negovati i spasti uz hansaplast i vode i dohranu. Kad sam došla u novi stan odlučila sam da ću skinuti hansaplast jer valjda se dovoljno učvršćio i pustiti ga pa šta bude (Imam poprilično neslavnu istoriju odgajanja biljaka jer zbog nekog razloga mi retko koja opstane duže od godinu-dve)... I ostavim ja njega na prozoru (iako jedna drugarica koja se razume od Feng sui mi rekla da nikako kaktus se ne sme stavljati na prozor jer donosi nesreću) i usred svih mojih tada problema i briga skroz sam zaboravila na njega. Sad valjda i shvatate zašto mi biljke ne uspevaju i umiru - jer ili ih iz dosade svaki čas zalivam kad nemam šta pametnije da radim pa im korenja skroz istruli ili potpuno ih zaboravim nedeljama, da ne kažem mesecima pa se jadne osuše. No, da se vratim na mog kaktusa, zaboravim ja njega, i nakon nekog vremena, ne znam ni ja kako i kada (mislim da mi je neko bio u goste i ukazao na to) videla sam da je kaktus procvetao - bila sam fascinirana - nežno roze cvetići, blagog prijatnog mirisa su krasili do malo pre jadnu i skoro otpisanu biljćicu. Odmah sam slikala i stavila na Instagram da mi ostane uspomena jer taj događaj je za mene bio i pomalo simboličan - poistovetili sam se sa ovim jadnim, utučenim kaktusom jer i ja nakon preseljenja sam iznenada procvetala....
Danas gledam isti taj kaktus oko tri nedelje kasnije - svi cvetići su precvetali, osušili se i nestali i na mesto gde su bili predivni cvetovi sada nema ništa - pa čak ni bodlje... I pomalo se plašim - da li će kaktus biti dobro - šta će se desiti sa tim mestima na koja je bilo cvetići - da li će izrasti novi cvet ili bodlja ili će ostati zauvek prazno? Takođe sam primetila da se opet pomalo krivi, pa sam mu stavila daskicu koja da ga pridržava i ispravlja....
Nekako u sebi verujem i nadam da će biti dobro i opet će procvetati jer je već jednom to uradio - i video da nije strašno, čak naprotiv - nešto najlepše što mu se u životu desilo... I tako se nadam - i za njega i za sebe....
Jer nada poslednja umire, a uz veru i ljubav - živi ZAUVEK!
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar