Javna tajna je da kad radiš kod privatnika (u Srbiji), manje više tvoj status je nešto bolji od status bolje stojećeg roba krajem 19. veka. Od radnika se očekuje da radi 24/7, a kad ne radi fizički u firmi da se javlja na telefon/viber/whatsapp, odgovara na mejlove/sms-e/poruke i upite i šefa i kolega i klijenata i poslovnih partnera u što kraćem roku. Otići na godišnji na par dana do nedelju dana je skoro pa uvek problem propraćen dramom, a za dve nedelje godišnjeg odmora da ne pričamo - naučna fantastika - nemoguća misija! Oni srećnici koji i uspeju da odu, kad se vrate ih sačeka gomila loše/ne/urađenog posla uz povremena podbacivanja šefu/kolega pa već dva dana nakon povratka sa odmora ti je muka što si uopšte išao na odmor....
Da ne mračim, naravno nije svugde tako, ali opet, nažalost ovo je neka prosečna slika radnika u privatnom sektoru u Srbiji. Državni posao naravno je druga priča - oni i dok rade su maltene skoro cele godine na godišnjem kad se uzme u obzir njihovo ne/radno vreme - tema drugog razgovora.
Ovih dana pričala sam sa jednom poznanicom koja je imala problem što nije znala kako tražiti da ide dve povezane nedelje na godišnji odmor. Sva je bila uznemirena i preplašena kako pristupiti i razgovarati sa šefom. Unazad 5 godina nije nikad bila na dvonedeljni godišnji - već joj se godišnji svodio (ako ga je uopšte i koristila) uglavnom na produženi vikend i konstantnog prekida usled histeričnih telefoniranja šefa da se mora vratiti da radi jer "...." x izmišljenih razloga. Dok smo pričale podelila sam sa njome par saveta koje smatram da su korisni za sve one koje skupljaju hrabrost da traže od svog šefa da izađu na godišnji odmor u trajanju od minimum 2 nedelje:
1. Rešavaj više problema nego što stvaraš - Udubi sebi u glavi da ti svom šefu si problem - problem jer treba da ti plati platu, porez, da te pusti na godišnji/bolovanje i sve to plati, da toleriše tvoja raspoloženja/karakter/radne navike/manjak obrazovanja/poreklo itd. Kada ti ideš kod svog direktora i kažeš mu da tražiš godišnji odmor u trajanju od 2 uzastopne nedelje, u njegovoj glavi on vidi samo i jedino svoj problem - a to je da tvoj posao će ostati ne urađen ili u najboljem slučaju loše urađen a za svo to vreme on još treba i da te plati (Zamisli!), jer već svakako u firmi svaki radnik pokriva bar dva radna mesta (pričam isključivo za manja prosečna porodična preduzeća u Srbiji)
Stoga -
2. Prethodni dogovor sa kolegama - pre nego što ideš kod svog šefa da tražiš godišnji odmor - obezbedi se ko će raditi tvoj posao i na koji način. Da, znam! To nije tvoj posao da ti razmišljaš o tome jer to je posao tvog šefa da to obezbedi, ali budimo realni - u prosečnoj srpskoj maloj firmi to nije slučaj - šef je preopterećen svojim problemima i u njegovoj glavi to što primaš redovnu platu (pa bilo to i minimalca) je dovoljni razlog da on ne mora da o ništa više razmišlja jer za Boga! - on te za to plaća.... Stoga, kako bi izbegao neprijatne scene i drame pre nego što ideš kod svog šefa da tražiš godišnji - dogovori se sa svojim kolegama/pretpostavljenima ko - koji posao od tvojih obaveza može da preuzme. Naravno pobrini se da ti sam odradiš sve, ama BAŠ SVE što možeš da uradiš pre nego što odeš na odmor ili bar da pripremiš ono što možeš pripremiti i učini dostupnim kolegama ono što možeš kako bi oni što lakše i kvalitetnije mogli da obavljaju tvoj posao za vreme tvog odsustva. Ukoliko je potrebno obući ih ili im napiši kratka i jasna uputstva. Budi kreativan. Ukoliko uspeš u ovome, znatno ćeš smanjiti pozive i cimanja za vreme tvog godišnjeg, jer kolege će imati sve što im je potrebno da obave koliko toliko dobro tvoj posao i neće biti potrebe da te neko cima ili bar ćeš smanjiti količinu nepotrebnog cimanja.
Napomena: Prema zakonu o radu ti jeste imaš pravo na dve uzastopne nedelje godišnjeg odmora - i to je obaveza poslodavca da ti ih obezbedi i plati, ali to NIKAKO ne znači da te dve nedelje ti možeš odabrati tokom godine u bilo kom periodu, već isključivo u dogovoru sa poslodavcem u zavisnosti od obim posla u tom periodu.
Zato:
3. Budi obziran prema poslovanje firme i obim zaduženja tokom godine: Pre nego što rezervišeš odmor i platiš letovanje/zimovanje dobro razmisli kada u tvojoj firmi je najveći haos i sezona i pobrini se da taj period se ne poklopi sa planovima za tvog odlaska na zasluženi odmor u trajanju od dve uzastopne nedelje, jer neće biti zasluženi, i neće biti fer prema ostalim kolegama. Svaka firma ima svoj neki godišnji tok poslovanja i različite delatnosti imaju različite termine-periode na naporan rad i periodi na zatišje - kad obim posla je dosta/znatno smanjen. Zato kad planiraš svoj dvonedeljni odmor sam, bez iko da ti mora to reci, uzmi u obzir obim poslovanja u tvoju firmu i odaberi period kada opterećenje kolega nije toliko veliko.
4. Obavi preliminarni razgovori par meseci ranije: Moj lični savet je pre nego što rezervišeš-napraviš konačni plan i pre nego što odneseš/uputis svom šefu zahtev za godišnji da popričaš nezvanično sa kolegama i šefom vezano za planiranje godišnjih odmora po mogućnosti par meseci ranije. Zapamti: nezvanično i generalno - ne vezano za tebe konkretno nego se raspituješ generalno. U tim nezvaničnim razgovorima možeš "napipati puls" i direktora i nadređenih i kolega i bićeš pametniji šta i kako izvesti. Možda čak ovo treba da bude prvi korak - prva tačka ove liste....
5. Struktura samog razgovora sa šefom vezan za traženje godišnjeg odmora - Skoncentriši se da prilikom razgovora sa šefom ostaneš što smireniji i fokusiraniji na njega i njegove potrebe. Kada izlažeš svoj zahtev strukturiraj tok razgovora tako što kažeš da želiš da ideš tad i tad i da si svestan da to može da utiče i prouzrokuje opterećenje drugim kolegama u firmi i da si svestan da možda ovaj period nije najpogodniji za godišnji odmor, ali da tebi je to bitno zbog tog i tog razloga, a ti sa svoje strane si već pričao sa tom i tom kolegom i već ste se dogovorili da taj i taj će odraditi to i to, a to što ne može - će rešiti neko drugi, ili u najgorem slučaju to i to može sačekati da se ti vratiš zbog tog i tog razloga. Kada sve lepo i staloženo argumentuješ i prezentuješ - pažljivo slušaj koje argumente koristi tvoj šef (ako uopšte koristi) i pokušaj da za svaki njegov argument protiv - daš argument "za". Neko će reci: "Nemam šta ja njemu da se pravdam", naravno da se ne pravdaš - čak ja bi se postavila u položaju da ga ne pitam, već da mu kažem/saopštavam, ali to sam ja, i svako od nas ima svoj neki stil komunikacije na poslu, ali ipak zapamti da ti radiš taj posao jer želiš da ga radiš i niko tebi nije kriv što si odabrao tog poslodavca za svog poslodavca (čitaj: "robovlasnika"), stoga ipak tvoje jeste da postigneš s njim neki ljudski dogovor bez previše drama pa makar i to značilo da mu se na neki način povinjuješ/udvaraš. Vođenje ovakvog razgovora po mom mišljenju svakako će dovesti do boljeg krajnjeg rezultata jer će pokazati da uzimaš u obzir potrebe firme/šefu/kolega/klijenata i da ozbiljno shvataš svoj posao pre nego ako zauzmeš stav "Boli mene uvo ko šta će raditi kad ja odem na godišnjem - snađite se - ja odoh pa makar i dobio otkaz kad se vratim". Naravno da nećeš dobiti otkaz jer trenutno u Srbiji na skoro sve pozicije postoji deficit radnika, pa i sami poslodavci nemaju nekog prevelikog izbora, ali svakako tvoj položaj u firmenoj hijerarhiji se nepotrebno smanjuje samo zato što nisi uspeo da prodaš priču o svom godišnjem odmoru u trajanju od dve uzastopne nedelje koje svakako ti pripadaju po sili zakona....
Srećno!
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar