Šta je dobro da znate ukoliko aktivno tražite posao u struci?

1. Određeni broj objavljenih konkursa za zapošljavanje pripravnika su usko vezani sa

Déjà vu - kada se istorija ponavlja

 

Čitam novinske članke i nekako mi se čini da sve ovo što se trenutno dešava na političkoj sceni već se jednom desilo, kao da sam već čitala o svemu ovome i manje više mogu pretpostaviti kako će se završiti, jer kada radiš iste stvari na isti način ne može da očekuješ drugačiji rezultat... ali očigledno narod nije savladao svoju lekciju iz istorije (ili nek okrivimo političare), pa moramo ponovo polagati (mislim da svi mi) isti ispit, jer prethodni nismo položili... 

Pre koju nedelju sam polagala Srpsku pravnu istoriju. S obzirom da nisam u gimnaziji u Bugarskoj išta učila o srpskoj istoriji (ili bar ništa što piše u srpskim udžbenicima), moram priznati da sam se dosta ponamučila da savladam gradivo. Na svu sreću na samom ispitu sam dobila „laka“ pitanja, pa prošla. Jedno od pitanja na koja sam trebala odgovarati je bilo:

Životna priča jedne obične ovce

PUTOVANJE JEDNE OVCE

1. DEO: ODLAZAK

 

I

Pre par godina, usred ljudskih naselja, u jednom velikom gradu, živela je jedna obična karakačanska ovčica iz soja pramenke po imenu Kaluša. Ono što je bilo neobično za tu ovčicu je to što je od malena odgajana kao da je čovek, uprkos činjenici da je samo jedno obično, maleno jagnje.

Kaluša je neko vreme i sama bila ubeđena da jeste čovek. Živela je sa ovim uverenjem sve dok se nije zbilo putovanje koje je promenilo preostali deo njenog života. Promena se možda desila, ili bar najavljivala da će se desiti i ranije, ali ju je ovčica osetila tek tog kobnog dana.

Taj dan je bio dan kada je

Sentence - Marko Tulije Ciceron

Cum tacent, clamant (In Catilinam I, 8, 21) - Kada ćute, viču. 

Kriv ili prav?

Čitam čuveni udžbenik "Uvod u pravo" prof. Radomira Lukića iz 1973. (str. 129) i NE VERUJEM:

"Ako smo rekli da stručni organi, sastavljeni iz specijalista za upravljanje,

Preduzetništvo u mladosti – U Srbiji?! Kako da ne

„Preduzetništvo kao poslednja opcija“- naslov članka sa portala Politike od 4.11.2018.

Podnaslov: „Građani i dalje nisu skloni pokretanju privatnog biznisa jer strahuju od neuspeha, nestabilnog tržišta, parafiskalnih nameta“.  

U svom članku novinarka Marija Brakočević upoznaje javnost sa trenutnim stanjem tržišta rada u Srbiji. Prema istraživanjima, mlade osobe u Srbiji pre svoje 30-te godine života teško se odlučuju na korak preduzetništva, za razliku od svojih vršnjaka u inostranstvu. Čak navodi da se mladi u Srbiji plaše da pokrenu nešto svoje.

Dalje spominje, kako Srbija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropi na listi globalnog indeksa preduzetništva. Ukoliko pogledamo tu listu, možemo da uočimo vezu između zemalja koje zauzimaju prva mesta i njihov ekonomski status i društveni položaj njihovih građana. Na prvim mestima su najrazvijenije zemlje, dok su na poslednjim zemlje trećeg sveta. Može se zaključiti da preduzetništvo i tek kako utiče na razvoj zemlje. Ili ipak, možda, upravo slabi razvoj zemlje, utiče na niski stepen preduzetništva?

Pitam se: šta je prvo? Kokoška ili jaje?

Rimsko pravo - rečnik pojmova

Mučim se već dva meseca sa latinskim terminima iz Rimskog prava. Na internetu ne pronalazim uvek adekvatna objašnjenja na srpskom, pa mi palo na pamet da nekome može  poslužiti moj improvizovani Rečnik latinskih pojmova iz Rimskog prava. Rečnik je sastavljen na osnovu udžbenika iz Rimskog Prava dr Antun Malenica i dr Valentina Cvetković-Đorđević, Pravni Fakultet Novi Sad, 2018.

Te strašne uvrede - trick or treat?

Da li ste možda iskusili strava i užasa od primanja uvredljivih komentara uživo (možda ređe) ili još gore na društvenim mrežama (češće)? Da li ste dobijali napada na vašu firmu/rad, na vaše ili firmine osobine/karakteristike/mane?

Ako jeste, onda treba da vas obradujem, jer stručnjaci kažu da samo one kompanije koje su dovoljno ozbiljne i velike dobijaju negativne komentare.

Jeste! Dobro ste pročitali!

Moram priznati da kada sam prvi put čula ovu izjavu ja sam bila

Test lojalnosti - za preduzetnike

Da li ste se ikada pitali kako da proverite koliko dobro poslujete, kako vas kupci vrednuju, koliko ste bitni svojim kupcima itd?

Ja jesam, više puta. Zato sam odlazila na razna predavanja, seminara, pohađala kurseve i testirala i sebe i svoje kupce, godinama. Tako sam došla do jedne zanimljive formule. Da budem tačnija, nisam ja došla do nje, dobila sam je od svojih mentora. Ja sam je samo testirala i ubedila se da uvek funkcioniše. Tokom godina sam krenula da je koristim kako bi došla do sigurnog novca (kad sam bila u frci sa parama) jer uvek je bezotkazno radila. Formula je sledeća:

Evolucija brendiranja

Već par godina detaljno proučavam "evoluciju brendiranja" i primetila sam da na srpskom jeziku malo postoji pisano (viziram navođenja realnih primera - studija slučaja) o novom trendu brendiranja kompanija, proizvoda i usluga - a to je brendiranje na osnovu ličnosti pojedinca.

No, da se vratim malo unazad, a naime od sam početak.

Brendiranje postoji oduvek, samo što tokom godina se primećuje pomeranje fokusa na "nosioca ličnosti brenda". Šta to znači?

Ovako, pokušaću, najprostijim rečima da iznesem svoja zapažanja.

Postoje nekoliko načina da se brendira jedna kompanija/proizvod/usluga, a to su:

Idemo u looov... na medveda velikog...

Da li ste možda išli skoro u lov na velikog medveda?

Ja jesam. Više puta. Upravo i sada, već mesec i tačno

"Društveni ugovor" Žan Žak Ruso

Hoću da razmotrim da li, u građanskom društvu, može da postoji kakava osnova za legitimnu i sigurnu vladavinu, kad se uzmu ljudi takvi kakvi su, a zakoni onakvi kakvi mogu da budu. Gledaću, u tom razmatranju, da uvek sjedinim ono što pravo dopušta s onim što interes propisuje, kakao pravda i korisnost ne bi išle u raskorak... 
Da sam vladalac ili zakonodavac, ne bih gubio vreme govoreći šta treba da se radi;

Societal issues I care about

The societal issues I am passionate about are mainly equal Human rights.

My position is that each human is first of all a

U debri asocijativnog marketinga

Pogledajte ovaj video:

Koje su vam prve asocijacije? Kakav utisak ste stekli? Kako se osecate?

Evo i pozadinska prica videa:

Ideje: Igre za deči kamp ili team building

Jedan moji prijatelj organizuje svake godine u ovo vreme hrišćanski kamp za decu (omladinu, tinejdžere ili kako vec) 15-16 godina i spomenuo je da nezna koje igre da osmisli (vec su se potrošili). Ponudila sam mu sledeće ideje za igre. (On mi je unapred dao teme kampa, pa prema njima sam i nudila igre). Sve igre su iz nekih radionica, knjiga, kampova ili seminara na kojima sam ja bila, tako da nisam ih ja smislila, ali ih stavljam ovde jer možda nekome će dobro doći sistematizirane ideje za igre za kampove/team building i slično.
Evo i moj predlog:

Ideja: Društveni eksperiment "Mujo i Haso"

Pre neko vreme sam upala u razgovor sa jednom drugaricom, i gde u šalji, gde ozbiljno, rekla sam da mogu smisliti "idealni intelektualni" reality show-a za Bosanca.
Pitala sam je koje su trenutne "bolne" teme društva i ona je rekla da je velika polemika u medijama da li će se odvojiti Bosna od Hercegova. Drugi "problem" su sve veći uticaj arabo-muslimana sa strane koje prisilno menjaju "bosanske" muslimane. Treći naravno je odnos prema žena i tako to.
Pitala sam je koje su jake strane Bosno-hercegovačkom narodu, ona iz prve je rekla - osećaj za humor i pripadnost zajednici, zajedništvo. Na osnovu ovih informacija mi je sinula "genijalna" ideja za bosanski društveni eksperiment ili takozvani "reality show-a"
Evo i same ideje:

Moj koncept reality show-a za žene

Ko od vas prati srpsku farmu?

Ja lično ne znam da li sam svega 2 epizode pogledala i odustala (mada je moguće da nisam referentna osoba jer generalno slabo gledam TV). Sa druge strane bugarsku farmu sam odgledala od-do (Ne pitajte kako jer na početku je bilo zabranjeno online emitovanje u inostranstvo).

Razlika u doživljaju je od neba do zemlje. U čemu?

Šašavo-ambiciozna ideja: MEĐUNARODNA MANIFESTACIJA na više lokacija na Balkanu

Veliki deo moje generacije (iz Bugarske) su negde po svetu. Odlikuje ih to što putuju non-stop i paralelno žive na više mesta po malo. U razgovoru sa prijateljima i poznanicima smo stigli do tužnog zaključka, da retko koji brend nastupa sa nekom akcijom/idejom na više tržišta odjednom.

Po mom nekom zapažanju manje više mladi ljudi se suočavaju sa istim izazovima, slušaju sličnu muziku i/ili kupuju slične brendove bez obzira na to gde su rođeni (pričam o Balkanskim zemljama). Jedna od odlika mladih ljudi je to što vole da putuju i upoznaju nova mesta, kulture i ljudi. U Srbiji sam srela manji broj njih koji putuju po Evropi na po par dana - rekreativno (verovatno zbog pasoša ili manje novca), ali i to se menja i verujem za koju godinu će postati norma.

Bugarska država je inače godinama investirala ogromnu svotu novca u promovisanje i „teranje“ bugarskih državljana da bolje upoznaju svoju zemlju i više putuju. S tim u vezi još dok sam ja bila dete (a možda i od ranije) postoje 100 znamenitosti Bugarske koje svaki Bugarin „mora da obiđe“. Inače akcija je bila nešta poput da kupiš „pasoš“ u koji dobiješ pečat od svakog mesta koje posetiš i valjda si dobio neku nagradu ili šta već na kraju, ne sećam se jer sam bila mala.

Uglavnom, s tim u vezi mi je došla ideja: Šta bi bilo kad bi se

Umetnost cenkanja

Dva Jevreja se sreću po prvi put u restoranu na poslovni sastanak oko preuzimanja poslovanja.

Natan je trenutni vlasnik, Baruh je budući vlasnik.

Baruh otpočinje razgovor: „I Natane, koliko bi ti tražio za svoje poslovanje?“

Natan dugo čuti i razmišlja, pa onda kaže: „20 000€“

Sada Baruh čuti i razmišlja pa odgovara: „Ja mogu ti ponuditi 10 000“

Natan odgovara: „Daj mi 15 000 i dogovorili smo se!“

Rukuju se i posao je završen.

Nakon par dana, kada su sve papire sređene i Baruh je ponosni novi vlasnik, a Natan je sa znatno dubljim džepovima, opet se sastaju u istom restoranu da proslave uspešno obavljeni posao na obostrano zadovoljstvo.

U neposredni razgovor Natan pita: „Baruhe, hajde molim te reci mi koliko si bio spreman da platiš kad si došao na prvi sastanak?“

Baruh se nelagodno nasmejao i rekao:

Teorija u pripremi: Veza između odabir parfema i tip ličnosti

Ne znam koliko od vas su upućeni o parfemima i generalno o mirisima i koji je vaš stav o ovome, ali ja tokom godinama rada u parfimeriji (tačnije Biljne parfimerije), sam naišla na jedno meni lično fascinantno otkriće. Naime, primetila sam da žene koje ispoljavaju određeni arhetip ili stanje žena preferiraju određenu kategoriju mirisa. Prvi put o ovome sam krenula razmišljati i pažljivije opažati pre 3 godina (iako sa parfemima radim od pre 5 godina). Osmislila sam proces testiranja i s vremenom znatno sam pomakla u zapažanjima. Putem testova koje sam sprovela tokom ove godine (za sada oko 50 pismenih anonimnih testiranja) sam potvrdila da jeste moja teorija ide u dobrom pravcu. Naravno 50 žena je veoma mali broj i nije relevantan za ozbiljnu tvrdnju i teoriju, ali smatram da je neki početak. Isto tako, znam da bi trebalo se uključiti više muškarca, kako bi potvrdili ova zapažanja (opet na osnovu ovu teoriju o 4 arhetipa žene i muškaraca).

Usput sam ozbiljno počela čitati literaturu na tu temu, iako nisam naišla konkretno na ovakvo istraživanje koje obuhvata svih 13 mirisnih nota. Manje više ostala, slična naučna istraživanja podupiraju ovu teoriju (u stvari tako sam i došla na ideju da krenem u dublje istraživanje i povezivanje parfemskih nota i ličnost osobe).


Sve u svemu, teorija je još uvek u razvojnom etapu, ali s obzirom da za sada se ispostavila tačna,  deljim je sa vama jer možda nekome će biti od koristi i/ili čak se uključiti u istraživanje i proširiti zapažanja. Cilj ove teorije je da pomogne ženama i/ili muškarcima putem parfema da utiču na svoje vlastito ponašanje i/ili prihvatanje/odbijanje suprotnog pola jer prema stručnjacima parfemi mogu u mnogome pomoći u tom pravcu, a zašto da ne i da im pomogne u razvijanju novih ličnostnih osobina.

I tako, da podelim sa vama šta sam do sada uradila: