Umetnost cenkanja

Dva Jevreja se sreću po prvi put u restoranu na poslovni sastanak oko preuzimanja poslovanja.

Natan je trenutni vlasnik, Baruh je budući vlasnik.

Baruh otpočinje razgovor: „I Natane, koliko bi ti tražio za svoje poslovanje?“

Natan dugo čuti i razmišlja, pa onda kaže: „20 000€“

Sada Baruh čuti i razmišlja pa odgovara: „Ja mogu ti ponuditi 10 000“

Natan odgovara: „Daj mi 15 000 i dogovorili smo se!“

Rukuju se i posao je završen.

Nakon par dana, kada su sve papire sređene i Baruh je ponosni novi vlasnik, a Natan je sa znatno dubljim džepovima, opet se sastaju u istom restoranu da proslave uspešno obavljeni posao na obostrano zadovoljstvo.

U neposredni razgovor Natan pita: „Baruhe, hajde molim te reci mi koliko si bio spreman da platiš kad si došao na prvi sastanak?“

Baruh se nelagodno nasmejao i rekao:

Teorija u pripremi: Veza između odabir parfema i tip ličnosti

Ne znam koliko od vas su upućeni o parfemima i generalno o mirisima i koji je vaš stav o ovome, ali ja tokom godinama rada u parfimeriji (tačnije Biljne parfimerije), sam naišla na jedno meni lično fascinantno otkriće. Naime, primetila sam da žene koje ispoljavaju određeni arhetip ili stanje žena preferiraju određenu kategoriju mirisa. Prvi put o ovome sam krenula razmišljati i pažljivije opažati pre 3 godina (iako sa parfemima radim od pre 5 godina). Osmislila sam proces testiranja i s vremenom znatno sam pomakla u zapažanjima. Putem testova koje sam sprovela tokom ove godine (za sada oko 50 pismenih anonimnih testiranja) sam potvrdila da jeste moja teorija ide u dobrom pravcu. Naravno 50 žena je veoma mali broj i nije relevantan za ozbiljnu tvrdnju i teoriju, ali smatram da je neki početak. Isto tako, znam da bi trebalo se uključiti više muškarca, kako bi potvrdili ova zapažanja (opet na osnovu ovu teoriju o 4 arhetipa žene i muškaraca).

Usput sam ozbiljno počela čitati literaturu na tu temu, iako nisam naišla konkretno na ovakvo istraživanje koje obuhvata svih 13 mirisnih nota. Manje više ostala, slična naučna istraživanja podupiraju ovu teoriju (u stvari tako sam i došla na ideju da krenem u dublje istraživanje i povezivanje parfemskih nota i ličnost osobe).


Sve u svemu, teorija je još uvek u razvojnom etapu, ali s obzirom da za sada se ispostavila tačna,  deljim je sa vama jer možda nekome će biti od koristi i/ili čak se uključiti u istraživanje i proširiti zapažanja. Cilj ove teorije je da pomogne ženama i/ili muškarcima putem parfema da utiču na svoje vlastito ponašanje i/ili prihvatanje/odbijanje suprotnog pola jer prema stručnjacima parfemi mogu u mnogome pomoći u tom pravcu, a zašto da ne i da im pomogne u razvijanju novih ličnostnih osobina.

I tako, da podelim sa vama šta sam do sada uradila:

Test: Saznaj koji arhetip muškarca si

Izaberi jednu od četiri varijante koja je najviše odgovarajuća za tebe i zaokruži.

Teorija o četiri arhetipa mušakraca

Nastavak od prošlog posta.
Prema toj teoriji, kao što sam već u prethodnom postu rekla, postoje četiri arhetipa muškaraca.
Za razliku od žene, muškarci "dobijaju" (ili tačnije rečeno "razvijaju") samo jedan arhietip tokom svog života. Kod njih se može desiti promena jedino ukoliko naglo im se promeni sredina, dožive znatna životna promena (smrt blizkog člana porodice, preselenje, trauma i slično).

Muški arhetipovi su:

Test: Saznaj koja stanja žene si već razvila u sebi

Teorija o četiri strane ili stanja žene

U Bugarskoj (ma da mislim da je poreklo teorije iz ruske psihološke škole) postoji jedna veoma popularna i široko zastupljena teorija o 4 arhetipa žene i muškaraca. (Tvrdi se da je potekla od Junga, ali ja lično nisam uspela da pronađem ovu teoriju u meni poznatim delima Karla Junga). S obzirom da sam je lično isprobavala više puta (i u poslu i u privatnom životu) i kod mene uvek funkcioniše, imala sam potrebu da je podelim sa

Skrivena moć trenice

Ja sam bugarka. E, sada, da li ta činjenica utiče na to da naprosto obožavam sir (onaj pravi, bugarski) ili je neka nasumična slučajnost ću prepustiti antropolozima.
Mogla bih jesti sir uz supu, uz salatu, uz glavno jelo, pa neretko i odmah nakon kolača. Imam običaj da kažem mojim prijateljima da ako su bili u Bugarskoj, a nisu imale za svaki obrok neki oblik sira u kombinaciji sa jajima i kiselog mleka, najverovatnije

Kada pada kiša

Kiša i ja delimo jednu malu tajnu. Godinama smo saučesnice.
Upoznale smo se jako davno. Još nisam ni znala za sebe.
Kažu da tražimo društvo onih, sličnih nama. Tako smo se valjda i nas dve pronašle.
Oduvek smo uporedo plakale. Plačem ja, plače i ona.
Tokom godina sam shvatila da, dok tako nas dve zajednički lijemo suze, ni ja njoj ne mogu pomoći i smiriti je, niti ona mene. Pošto pametniji popušta, popustila sam ja.
Dobro, priznajem: Na početku smo se menjale. Plakale smo u intervalima - malo ja, pa malo ona.
Onda sam ja ipak skroz popustila i dozvolila da ona plače i za sebe i umesto mene.
Dok je ona plakala, ja sam je držala za ruku. Govorila joj da će sve proći i biti bolje.
Pričala sam njoj, a smirivala sebe.
S vremenom sam zavolela da budem pored nje dok plače. Sednem ja tako, ponekad čavrljam, ponekad samo ćutim. Uglavnom uživam.
Mislim da i kiša uživa. Samo što, iz stare navike plače.
A možda plače od sreće. Ko će ga znati?! Žena je to - Žena, poput mene.  

Tajna roditeljstva

Biti roditelj može biti nešto najlepše, a u isto vreme nešto naji zastrašavajuće. Razlog za tome je taj, što u stvari tvoje dete (ako je biološko naravno i nisu ga zamenili u porodilištu) je zapravo nasledilo gene od tebe - odnosno tvoje porodice i/ili gene tvog partnera i njegove porodice. To saznanje, koliko "divno" zvučalo toliko zna biti i "užasno". Jednog momenta u svoje dete vidiš dobro poznatog lika. Ako je pokupilo negative partnera ili rodbine, onda još nekako. Strašno postaje kada vidiš ona najgora verzija sebe u njega. Iz iskustva pričam da nema goreg stanja roditeljstva od toga da vidiš kako tvoje dete je pokupilo upravo sve one probleme sa kojima se još uvek boriš i za koje teprva tražiš "leka". Stojiš sa strane, gledaš i ne možeš ništa uraditi. Mada desi se da manifestuje i one probleme iz prošlosti, koje davno si rešio, ali gene zbog nekog razloga nisu sačuvale tu informaciju. Kažeš ti svom dragom nasledniku put po kog si prošao i kako tačno si rešio dati problem, ali đabe. Mezimac, nekim divnom čudom je nosilac i tvog gena "tvrdoglavosti". Mora sve sam isprobati i proći, pa makar udarao glavu u zid narednih 20 godina. Nikad ne znaš jesi li previše strog ili previše popuštaš, jesi li pre više zabrinut ili pre više nezainteresovan.... Gde je tu mera?

E sada, za sve vas, očajne, poput mene roditelje, podeli ću vam jednu tajnu.

On me ne/voli

Sinoć je naša petogodišnja ćerkica uletela u kancelariju mog supruga skakućući od sreće i pozivajući ga na sav glas: "Tata, tata, Serbijan me voli! Serbijan me voli!"

Jadan tata, samo što nije ispao sa stolice: "Štaaaaa?!"

"Serbian je rekao da me voli!"

Sa iskrivljenom facom tata je upita:

A gde je bolje?

Jedno od najčešćih pitanja koja dobijam čim neko sazna da sam bugarka je: "A gde je bolje - tamo ili ovamo?"
Ponekad odgovorim, ponekad zaćutim i promenim temu.
Moj pravi odgovor je komplikovan. Nije jednoznačan, ali se svodi na ovoga:

SVE U POLA CENE

Šetam Subotičkom korzoa i sve što vidim po izlozima radnja su ogromne natpise:

SVE U POLA CENE

TOTALNO SNIŽENJE

TOTALNA RASPRODAJA

AKCIJA

POPUST

SNIŽENJE

-50%, -70%

SALE

i neprevaziđenih:

POTREBNA RADNICA

IZDAJEM LOKAL

I ne, nisu privremeni, novogodišne i/ili Božične inicijative, nego permamentne nalepnice na izlogu koji stoje celogodišnje uz koju minimalnu izmenu. Ovde nisu u pitanju neke male, lokalne prodavničice (a i budimo realni - ko od malih preduzetnika može priuštiti sebi lokal na korzoa), ove natpise krase izlozima kao domaćih tako i međunarodnih velikih brendova. 

Jedino poreska uprava, koja je u sredini korzoa izostaje od lokalnog trenda (mada ne bih rekla da je samo lokalni) i još uvek nije nalepila sličnu reklamu tipa – TOTALNA NAPLATA ili SVE UPOLA ODRAĐENO/NAPLAĆENO, ali ajde, državna je to ustanova, zna se da sa svemu kasne, pa možda i sa ovim će stići kad tad…

Šta bi bilo kad bi bilo

Januar je mesec novog početka.
Januar je mesec maštanja, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja, očekivanja nemogućeg.
Januar je mesec kada dopuštamo sebi biti nerealno optimistični da će kao iz magije krenuti sve na bolje, lepše, optimističnije.

Ja lično ne verujem u gore navedenih tvrdnja. Po meni Januar je mesec poput bilo kog drugog meseca u godini jer za mene svaki dan je novi početak, svaki dan je maštanje, postavljanja nerealnih ciljeva, izricanja neostvarljivih želja. Znam, generalno sam nerealna, ali evo, pošto je Januar, nadam se da ćete me bar sada razumeti.

Dobro, slažem se, ipak Januar je malkice drugačiji od ostalih meseci u godini - pun je slobodnih dana, državnih i verskih praznika, putovanja i prejedanja, ali to je druga priča.

Pre nego što krenem iznositi moje maštarije i želje za novu godinu (ili tačnije za novi svetski poredak), moram ispričati doživljaj koji me je potakao na ovo razmišljanje:

Svirati treću violinu

Pre nekoliko nedelja sam dobila poziv od vođe jednog hora da se pridružim u novo sformiranog orkestra koji će pratiti tog hora u par pesama koji će se izvoditi povodom novogodišnjih praznika na humanitarnom koncertu u sinagogi.

Sa tom horovođom sam već sarađivala pre par godina, tako da se poznajemo. Sve što me je pitala je bilo: "Jel sviraš još?" Rekla sam: "Pa i ne baš redovno, ali mogla bih se ovih dana malo više posvetiti violini i izvežbati. Samo mi daj note da krenem što pre sa vežbama".

Nakon nekoliko dana opet smo se videli i mi je uručila par A4 papira išarani notama. Krenula je nešto da objašnjava kako ove godine će biti više violinista i nije znala kako da rasporedi glasove, a ja sam je prekinula i rekla: "Samo ti mene stavi da sviram drugu violinu" jer sam pretpostavljala da više njih želji da sviraju prvu. Ona se nasmejala i rekla: "Već sam te odredila. Ti sama ćeš svirati treću".

I šta ćemo sad?

Jel ste čuli za ovaj vic:

Zaustavlja saobraćajac crnog džipa, stranih tablica, zatamnjenih stakala. Pre nego što predstavnik zakona bilo šta stigne da kaže, prednje staklo se spušta tek toliko da proviri nakinđurena zlatnim lančićima i prstenje ruka koja drži novčanicu od 50€.

Pitanje

Sudbina li ovo be ili slučajnost?
Dal' neka tvoja igra ili stvarnost?
Moja ludost ili prava bizarnost?
Suprutnost ili komplementarnost?

Da ustanem i nešto kažem ili da sedim i da ćutim?
Da li vredi da se radujem ili valja da se ljutim?
Reci ti meni šta ja da radim -
Da li uopšte ima smisla da išta s tobom gradim?

Istina li je ovo sve ili neslana šala?
Prihvatiti posve ili "Neka, hvala!"?
Da verujem na to što kažeš ili da sumnjam?
Jel sada sanjam ili još samo kunjam?

Molim te da me naučiš -
Šta imaš da mi preporučiš?

I opet pitam: Sudbina li ovo be ili slučajnost?

I tako mogu u nedogled - iz krajnosti u krajnost.

Ja sam Vas zapamtila

Užurbana, pomalo čupava i prljava, u crno-plavoj haljini uz telo sa rukavima malo ispod lakta, crne helanke, naravno i crni pojas sa zlatnom srcastom kopčanjem. Popisujem kutije, zaokružujem na fakturi, prebacujem, ubacujem i ređam robu u putničkom automobilu parkiran uporedno na rampu za kamione na velikom međunarodnom skladišnoj bazi u Sofiji. Trapavo koristim improviziranu merdevinu od drvene palete. Iz prethodnih negativnih iskustva sam se poučila i ovog puta sam obula ravne čizme umesto uobičajenih štikla. Previše sam usredsređena na ceo proces plus ne stignem do vazduha od pentranja gore dole, pa nemam vremena ni da pogledam šta se dešava oko mene, a skladište je po običaju prepunjeno automobilima, kombijima, kamionima, klijentima i radnicima.

Iz mog radnog fitnes treninga me izvlači glasni pozdrav očigledno upućen meni: "Dobar dan". 

Stajem, pomalo iznenađena, okrećem se i ispred sebe vidim nasmejanu ženu srednjih godina, plavom kovrđavom kosom u društvo par drugih osoba, obučene u jednakoj radnoj uniformi. Bezuspešno pokušavam da povežem brend firme, lik žene, glas, miris, bilo šta sa bilo koje informacije iz moje prezasićene baze podataka u glavi.

Samopriznanje

Izvini. Žao mi je. Oprosti.

Za reči grube, neoprostive.

Za uvrede,  za glupost… i za sve

Rekoh ti da me ne zanimaš,

a u stvari dah moj oduzimaš.

Rekoh ti da te ne želim, da nestaneš,

a tako čeznem da moje sve postaneš...

Rekoh ti da ti ne verujem, da me lažeš,

a bez prigovor prihvatam šta god da kažeš.

Rekoh ti da to što pišeš mrzim,
a za svaku tvoju reč ja žudim...

Sve što sam rekla - laž je.

Lažem sebe. 

Usput, pokušah slagati i tebe…

Izvini. Žao mi je. Oprosti.

Za uvrede,  za glupost, laži…

Za to što opet kažem "Ne!"

Zao mi je. Oprosti mi... za sve.