Ja sam Vas zapamtila

Užurbana, pomalo čupava i prljava, u crno-plavoj haljini uz telo sa rukavima malo ispod lakta, crne helanke, naravno i crni pojas sa zlatnom srcastom kopčanjem. Popisujem kutije, zaokružujem na fakturi, prebacujem, ubacujem i ređam robu u putničkom automobilu parkiran uporedno na rampu za kamione na velikom međunarodnom skladišnoj bazi u Sofiji. Trapavo koristim improviziranu merdevinu od drvene palete. Iz prethodnih negativnih iskustva sam se poučila i ovog puta sam obula ravne čizme umesto uobičajenih štikla. Previše sam usredsređena na ceo proces plus ne stignem do vazduha od pentranja gore dole, pa nemam vremena ni da pogledam šta se dešava oko mene, a skladište je po običaju prepunjeno automobilima, kombijima, kamionima, klijentima i radnicima.

Iz mog radnog fitnes treninga me izvlači glasni pozdrav očigledno upućen meni: "Dobar dan". 

Stajem, pomalo iznenađena, okrećem se i ispred sebe vidim nasmejanu ženu srednjih godina, plavom kovrđavom kosom u društvo par drugih osoba, obučene u jednakoj radnoj uniformi. Bezuspešno pokušavam da povežem brend firme, lik žene, glas, miris, bilo šta sa bilo koje informacije iz moje prezasićene baze podataka u glavi.

Ona ubrzo shvata da nemam pojma ko je i odakle se poznajemo. U moju odbranu da kažem da jako, ali stvarno JAKO slabo pamtim likove osoba. Imena još nekako, ali lik - NIKAKO. Čak likove mojih najbližih rođaka i prijatelja ne umem zapamtiti niti u svoju svest mogu reprodukovati. Godinama sam vodila bitku sa ovim svojim hendikepom. Najluđe je što zapamtim "nepotrebne" informacije tipa - boje, kroj odeće, cipela, boje kože, kose i slično. Stvarno sam veoma vizuelni tip, ali zbog nekog razloga ne umem zapamtiti crte lica. S vremenom sam shvatila da ne vredi se truditi zapamtiti lik, bolje se potruditi i skoncentrisati da zapamtim boja glasa, miris, specifični pokrete ruku, hoda, mimika lica, tikove, specifične reči koje koristi ili bilo šta karakteristično za te osobe i na taj način je povezati sa konkretne ličnosti. Pošto meni sve likove osoba deluju veoma "poznato" i skoro uvek sam sigurna da sam tu osobu već srela ili da mi jako liči na neku drugu osobu, a realno nema blage veze, imam pomalo čudnu praksu da "razvrstavam" osobe u određene "kategorije" koje u mojoj glavi imaju smisla - tako da dve osobe koje za nekog uopšte nemaju ništa zajedničko, to u mom mozgu stoje u istoj kategoriji i ja ih po tome i prepoznajem...

No, da se vratim na priču. U ove konkretne situacije ništa mi se nije pojavilo kao veznica za osobu koju vidim ispred sebe. Ljubazno sam se nasmejala i rekla: "Dobar dan, Kako ste?"

Ona uopšte se nije zabunila, pa čak ni uvredila što je ne prepoznajem, pre je nekako meni tešući rekla: "Vi se mene ne sećate, ali ja sam Vas zapamtila.". Nasmejala sam se i u šalji rekla: "Pa, ja se dam lako zapamtiti" i nastavila svoj posao, a ona je nastavila svoj put sa kolegama koji još su se smejali mojoj šali.

Dok su odlazili čula sam kako im kaže: "Ovo je najjača dama koju sam u životu srela..."

Kad sam ovo čula prva pomisao mi je bila: "Jel se ne kaže: "jaka žena", a ne "jaka dama?!" i kako sam to sebi rekla, tako mi se pojavio podatak iz "baze informacija" za slučaj pre možda godinu dana, kada opet tu na ovo skladište sam pakovala robu. Skoro sam sve bila spakovala osim jedne jedine kutije. Kutija nije bila velika, ali nije ni bila dovoljno mala da bi uspela je strpati bilo gde u ionako pretrpanom automobilu. Sećam se da je padala kišica, isto tako sam bila u haljini, ne sećam se u kojoj, pretpostavljam opet sam izgledala ovako prljavo, čupavo, haotično. Onda mi je prišla jedna žena i uz dva pokreta rastavila kutiju na dva dela i pronašla svakom delu i pripadajućoj robi u tom delu odgovarajućeg mesta. Bila sam toliko neizmerno zahvalna i srećna i puno puta sam joj se zahvaljivala na pomoći i pametnom rešenju mom nerešivom problemu. Ono što sam od toga zapamtila je bilo njen odgovor: "Ja se uvek divim jakim ženama, a posebno Vama koja ste pri tome i dama". Tada mi je to bilo nekako nelogično i čudno, pa i zbog toga sam ga možda i zapamtila. Tako sam povezala da ovo je ta ista žena. U ovom trenutku sam sebe zapitala: "Otkud ona u mene vidi damu?! Koja sam ja dama kad sam sva prljava, čupava, haotična? Da ja stojim sa strane i vidim sebe poslednja etiketa koja sebi nalepila bi bila "dama". Pre bi moji misli išle u toku: "Vidi ovu jadnicu, rano ujutro krenula da nešta piše, prepakuje, mudruje. Nije stigla ni da se očešlja kako treba. Bitno da je u haljini, samo štikle joj fale, vidi joj samo ovaj smešni pojas sa srcem - romantika od klase. Umesto da stoji kući, kuva, rađa i čuva decu ona došla da glumi vozača kamiona. Jel stvarno nema ko drugi da ovo radi, nego ona?! i tako dalje i tako dalje.."

Koja razlika?! Da li je moguće da ono što vidim u drugoga u stvari je odraz onoga što ja osećam u vezi sebe i svojih ličnih unutrašnjih doživljaja?!

Svima je poznat fenomen "trudnica u gradu" - naime kada sam ja ili neko od mojih bliskih osoba trudan i/ili želi zatrudneti sve što vidim u gradu su trudnice i mame koje guraju beba u kolicama... Primećujem, pamtim isključivo ono na šta sam ja skoncentrisana i fokusirana trenutno u svom životu. Kako je ova žena mogla primetiti upravo mene usred stotina, da ne kažem hiljadu drugih ljudi koji su u prolazu na skladištu? Posebno, ako ona radi ovde godinama svakodnevno sreće na hiljadu osoba i kako od svih njih baš mene je zapazila i upravo meni prišla? Ne, nije ovde pitanje to što se ja "dam lako zapamtiti" nego to što ona očigledno je sama "jaka žena/dama" i u meni je videla ono što realno ona poseduje - snalažljivost, istrajnost, upornost uprkos poteškoća i ženstvenost.

Da li onda znači da ako ja imam sklonost da stavljam negativne etikete drugima poput - "Vidi je što je smotana/ružna/nesposobna" i slično, u stvari sve to pričam u vezi sebe jer to je na što je i moj trenutni fokus? Mislim da postoji neka veza...

Koga/Šta primećujem/pamtim ovih dana? 

A vi?