Dobili smo naređenje od Beograda

Danas sam dobila poziv od koleginice (nisam u firmi jer sam na godišnjem jer sam polagala ispit - tema drugog razgovora, ali sa istom konotacijom) da je neka žena iz poreske zvala našu centralu i rekla da je naša firma dužna 4 dinara (da, tačno ste razumeli - četiri dinara) i da ako ne uplatimo što pre biće nam prinudno naplaćeno..... 

Prvo sam pomislila da je neki nesporazum i pozvala knjigovodstvenu agenciju da proverim sa njima da li je moguće da su nas pozvali za dugovanje od 4 dinara (inače tačno dugovanje je 3.67 dinara, ali razumem, zaokružili su) s obzirom da po poreskim karticama za porez na dobit imamo trenutno ukupno pretplatu od preko 45 000 dinara... Potvrdili su da jeste jer navodno te službenice u poreskoj rade u različitim kancelarijama i da ne proveravaju ukupne kartice, već svaka gleda isključivo za svoj poziv na broj i ne zanima ih i da zovu i za 0,5 para.... 

Pa sam u besu i bespomoćnosti napisala sledeći mejl adresiran trojici iz poreske sa kojima sam do sada komunicala: 

Prezatrpanost - sredstvo za izbegavanje uspeha

 Upravo čitam 8 pravilo ispravnog življenja od Og Mandino-a i zaprepašćena sam...

Obična

 Jedva čekam da dođem po tebe...

Kada izađeš nasmejana lepa i bez šminke, sa sjajem u očima i suncem na obrazima. Mirišeš i bez parfema. Grliš bez dodira. Osvajaš me svaki put bez truda. Želiš da budeš obična.... a za mene si najposebnija ❤️

M

Pojavila si se u mom životu neočekivano...

Pojavila si se u mom životu neočekivano i postala sve što mi je trebalo baš tada kada nisam imao pojma šta tražim...

Tri poslovne (životne) istine

Postoje tri životno-poslovne istine koje je dobro da što pre razumeš, prihvatiš i prilagodiš kako bi lakše i bolje napredovala/o kroz posao/život: 

Kako se postaje kraljica

 

Pčele kriju neverovatnu tajnu.
Kada košnica izgubi svoju kraljicu – jedinu koja može da daje život koloniji i da održava red u savršeno organizovanom društvu – sve izgleda izgubljeno. Život u košnici usporava. Bez novih jaja, budućnost nestaje. Za samo nekoliko nedelja, kolonija rizikuje da nestane.

Ali pčele ne paniče. One čak ni ne čekaju spasenje spolja.
U demonstraciji kolektivne inteligencije i dubokog instinkta, one pokreću veličanstvenu hitnu proceduru, teško zamislivu u svetu kojim vladaju insekti.

◆ Transformacija počinje jednostavnim, ali važnim izborom.

Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu.... Ili kad radnik seče granu na koju sedi...

Obično narodne izreke i ideome na Balkanu se poklapaju između različitih naroda, ali izreka "Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi" je prisutna samo između ex-Yu zemalja, i to konkretnije u Srbiji.... Ja sam godinama svedok jednoj modifikovanoj verziji ove izreke koja glasi: "Ne možeš ti mene toliko malo platiti, koliko ja tebe mogu mnogo podkradati"....

Za mojih skoro 20 godina života u Srbiji srela sam se sa različitih načina "zakidanja" i "vraćanja" poslodavcu za minimalnu i/ili nedovoljnu platu koju daje radnicima. Skoro u svakoj firmi u koju sam radila sam "uhvatila" kolegu (češće kolege) kako kradu (po njihovim rečima "nadoknađuju sebi razliku u plati") od firme na jedan ili drugi način. Negde sam te pronevere prijavljivala vlasniku/direktoru, negde bi samo dala otkaz i otišla. Neću ulaziti u analizu ovog fenomena, već želim da se osvrnem na načine kako da poslodavac (viziram vlasnika/generalnog direktora) otkrije ove pronevere i po mogućnosti da ih spreči pre nego što se dese. Ova uputstva mogu i običnom radniku da pomognu da raskrinka proneveru svojih kolega na poslu i da mu to iskustvo da mogućnost za lični rast, napredak u firmi ili daj Bože veća primanja jer često poslodavac na kraj dana kad se sav cirkus završi (a sigurno će biti cirkusa i sam poslodavac će proći nekoliko faza, ali to je tema drugog razgovora), onaj ko je otkrio proneveru dobiće neke "bonuse", ali isto tako snosi će i određene negativne posledice jer kao sve u životu, pa i ovakvo otkrice ima svojih prednosti i mana....

No, krenemo od sam početak - nekoliko znaka da u firmi se dešava pronevera/krađa od strane radnika, direktora, zaposlenih: 

Kako olakšati sebi život sa prosopagnozijom

Danas u supermarketu me srela moja najbolja drugarica, koju neko vreme nisam videla uživo iako se skoro svaki dan dopisujemo porukama. Na trenutak nisam uspela povezati ni njen glas ni dete koje je stajalo pored nje, a samo sam rekla "Izvini nisam te prepoznala" i dalje još minut sam pokušavala povezati ko je ko dok sam se nervozno smeškala. Sva sreća i ona i moj muž su brzo odreagovali i uspela sam je "prepoznati", zagrlila sam je i srdačno pozdravili i poćaskale malo. Kasnije mi napisala poruku: "Uvek zaboravim da imaš prosopagnoziju i da me ne prepoznaješ odmah dok ne povežeš glas, energiju itd. Gledaš me u početku kao da me 1. put vidiš u životu 😘 Volim te ❤️" 

Prosopagnozija ili "slepilo za lica" je stanje 

Šta je carinska koncesija?

 Pošto nisam našla na srpskom jeziku tekst o carinskim koncesijama pišem sebi: 

Carinska koncesija ukida (mada u principu može i da samo smanji) carinsku stopu za određeno carinsko naimenovanje robe ili carinsku grupu naimenovanja za koje bi uvoznik inače bio u obavezi da plati određeni iznos carinske dažbine.

Najčešće država putem carinskih koncesija

Šta (ne) možeš da očekuješ nakon razvoda?

Razvod (obuhvatam period malo pre i nakon samog razvoda) je sam po sebi veoma stresan period života i donosi sa sobom velike promene bez obzira na to da li je nakon malo ili više godina bračnog života, bez obzira na to da li je sporazumni ili iniciran od jedne strane, ne vezano za to da li ste imali i delili neku zajedničku imovinu. Tokom razvoda smo primorani da se suočimo i izborimo ne samo sa svojih vlastitih strahova i predrasuda, već i sa okolinom, porodicom, decom. 

Ovo je spisak koji sam sama sebi napravila kako bi realnije i spremnije se suočila sa procesom razvoda.

Život i matematika

Matematiku sam zavolela u 6-7 razredu. U 6. razredu moja mama me prebacila u muzičku školu obližnjeg grada jer bilo joj je skupo da plaća meni i sestrama privatne časove klavira i violine. Mi smo živeli u selo pored grada i od 1 do 5 razred sam pohađala „seosku školu“. Kad sam došla u gradsku školu profesor i bugarskog jezika i matematike su mi rekli istu rečenicu:

Koja je razlika između robe i proizvoda i zašto/da li je značajna?

Ovih dana spremam trgovinsko pravo (tačnije više od godinu dana, ali to je tema drugog razgovora) i primećujem da u udžbeniku nije napravljena jasna distinkcija između pojma "robe" i "proizvod". Možda pravno gledano i nije toliko bitno razlikovati proizvoda od robe, ali ekonomski ta razlika je značajna:

Znati gde ti je mesto....

 

Ovih dana razmišljam o iskazu mog šefa kako najveća glupost koju neko može sebi uvrnuti u glavi je to da ako je neko nešto postignuto, mogu i ja i kako najveća vrednost je mera i znati gde ti je mesto, tojest ako potičeš iz skromnijeg porekla nerealno i ne na mestu je sanjati velike snove i juriti nerealne ambicije....

Da li znaš to?!?

 Sa tobom želim dane da provodim zaključan u stanu. Sa porukom na vratima " Nismo kod kuće "

Da ne izlazimo iz kreveta, da se smejemo, golicamo,mazimo,vodimo ljubav, takmičimo se ko će kome više poljubaca da da....

Kako tražiti dvonedeljni godišnji odmor (u Srbiji)

 Javna tajna je da kad radiš kod privatnika (u Srbiji), manje više tvoj status je nešto bolji od status bolje stojećeg roba krajem 19. veka. Od radnika se očekuje da radi 24/7, a kad ne radi fizički u firmi da se javlja na telefon/viber/whatsapp, odgovara na mejlove/sms-e/poruke i upite i šefa i kolega i klijenata i poslovnih partnera u što kraćem roku. Otići na godišnji na par dana do nedelju dana je skoro pa uvek problem propraćen dramom, a za dve nedelje godišnjeg odmora da ne pričamo - naučna fantastika - nemoguća misija! Oni srećnici koji i uspeju da odu, kad se vrate ih sačeka gomila loše/ne/urađenog posla uz povremena podbacivanja šefu/kolega pa već dva dana nakon povratka sa odmora ti je muka što si uopšte išao na odmor....

Da ne mračim,  naravno nije svugde tako, ali opet, nažalost ovo je neka prosečna slika radnika u privatnom sektoru u Srbiji. Državni posao naravno je druga priča - oni i dok rade su maltene skoro cele godine na godišnjem kad se uzme u obzir njihovo ne/radno vreme - tema drugog razgovora. 

Ovih dana pričala sam sa jednom poznanicom koja je imala problem što nije znala kako tražiti da ide dve povezane nedelje na godišnji odmor. Sva je bila uznemirena i preplašena kako pristupiti i razgovarati sa šefom. Unazad 5 godina nije nikad bila na dvonedeljni godišnji - već joj se godišnji svodio (ako ga je uopšte i koristila) uglavnom na produženi vikend i konstantnog prekida usled histeričnih telefoniranja šefa da se mora vratiti da radi jer "...." x izmišljenih razloga. Dok smo pričale podelila sam sa njome par saveta koje smatram da su korisni za sve one koje skupljaju hrabrost da traže od svog šefa da izađu na godišnji odmor u trajanju od minimum 2 nedelje: 

In the right state of mind

Upravo sam pročitala intervju sa olimpijske šampionice Lindsey Vonn u BBC-eve poredice intervjua "Influential with Katty Kay". Rečenica koja mi je ostavila najveći utisak je: 

Smisao besmisla

 Smisao besmisla je prisutnost...

Kada kaktus procveta

Pre tačno dva meseca sam podnela papire za

Nije isto...

 Volim te", reče mali princ...

 „I ja tebe volim“, rekla je ruža.

  „Nije isto“ – odgovorio je..

 Ljubav je potpuno uverenje da ćeš,

Kako voleti tebe...

Ljubav je divna, ali ima izazova voleti nekoga ko je depresivan.