Stomačni virus

Jel bilo ko od vas preležao ovaj najnoviji stomačni virus koji hara Srbijom?
Opet hiperbola! To što sam ja i pola moja porodica preležali ovaj virus ne znači da "virus hara Srbijom". Medije ne izveštavaju o tome.

Šta sada izvodim?
Ništa. Samo delim svoj doživljaj.

Aušvic današnjice

Danas sam se vratila sa Pathfinder Master Guide Camp-a (Kamp za vođe izviđača) koji se provodi na svakih par godina u različitim zemalja širom Evrope. Ove godine kamp se proveo u Krakov, Poljska. Tačnije u šumi u blizini nekog zamka pored Krakov, nisam zapamtila ime, ali nije ni bitno. Bilo je nas oko 150 učesnika. Ne pitajte kako sam ja tamo završila, jer niti sam izviđač, još manje vođa izviđača, niti sam neki ljubitelj kampovanja, čak suprotno tome. Ako baš moram, onda bih se odlučila pre na glamping varijantu, ali ovo je tema drugog razgovora. Uglavnom, zbog poznatih i manje poznatih meni razloga išla sam u neku ruku u ulogu vozača, a u drugu kao "turista avanturista". Malo je ispalo kao onaj citat iz Kružni tok "pogrešno protumačeno prozvanje", ali u svakom slučaju BILO JE ZANIMLJIVO.

Kriza identiteta

"Odakle se vraćate?"

Granični prelaz. 7.12 sati ujutro. Jedva držim oči otvorene od umora. Gledam ispred sebe ženu carinika kako nešto priča. Ne razumem je šta me pita.

"Gospođo! Pitam vas: ODAKLE SE VRAĆATE?!"

Nesporazum

Tvoja sreća mojoj često prkosi.
Ti tražiš mir, a ja vetar u kosi.
Ja težim promeni, a ti lagodi.
Moja sloboda tvojoj zna da naškodi.

Drvo života ili drvo razdora

Upravo završavam prvi modul "Ličnost prodavca" mog obrazovnog programa za moje buduće radnice i stigla sam na pitanju o porodičnim odnosima (duga priča kako sam do toga stigla, tema drugog razgovora).

Razgovor

Ne zaboravljam te.
Ne javljaš se.
Ne pišem ti.
A sve bih dala:
Da ti pišem,
Da mi se javiš,
Da te zaboravim.

Walk of shame

Jučerašnji dan je otpočeo kao svaki drugi "normalni" dan. Probudila sam se malo pre 6 sati. Ustala sam iz kreveta što sam tiše mogla kako ne bih probudila ukućane. Otišla sam u dnevnu sobu i podigla roletne. Pogledala sam nebo, razvukla tihi osmeh i u sebi rekla: "Još jedan prelepi sunčan dan!"

Sve što sam od tog prizora zapamtila je deo plavog neba i nekoliko oblačića koji su bacali senku na sunčeve zrake. Dobro, bilo ih je više od "nekoliko", ali to sam shvatila tek kasnije.

Osoba od poverenja

Pojavila si se u mom životu iznenada
a promenila me iz osnova, bez nadoknada
U stvari, družili smo se vrlo kratko
a činilo mi se da nam sve ide glatko.

Otkrila sam pred tebe svoju dušu
iako sam često želela glumiti plavušu
Znala si da me isprva, kao knjigu čitaš
i tebi pričala sam sve, bez da pitaš.

Sa tobom ispočetka sve je bilo tako lako,
a zapravo, nestajala si u etapama, polako.
Pomislila sam da zameniti te može netko
a u suštini takve poput teb se sreću retko.

Verovala sam da od mene same, bolje me poznaješ
i možda baš zbog toga danas tako nedostaješ
Bez potrebno, u sebi prošlost davnu vučem, premotavam
i tako dane, koje nemam, uzaludno iskorištavam. 

Naravno, opet pokušavam da te vratim,
a dobro znam šta valja da uradim:
Da te pustim, da ideš, da nestaneš,
i nekoj drugoj "osoba od poverenja" ti postaneš.

Kad se kamen razbije

Danas sam sasvim slučajno upala u razgovor između novog komšije i komšinice. Komšija je nedavno otvorio radnju za prodaju kebaba, girosa, pljeskavica itd. Komšinica godinama drži butik za donji veš, pidžame i čarape. Ona je iskusni trgovac, a on novajlija. Ubacili su i mene u razgovor. Ja sam neki srednji nivo ‒ niti previše iskusna, niti tek početnik. U toku razgovora sam uglavnom ćutala i slušala.

Teorija o zaljubljivanju

Pre neki mesec sam pokrenula jednu od mnogih mojih ludih ideja. 

O čemu je reč?

Duže vremena sam u "potrazi" za idealnog radnika. Tokom svih ovih 5 godina promenila sam 8 radnica. 2 od njih za mene su bile "idealne". One su se jednostavno pojavile "spremne". Nije to bila moja zasluga. To je bilo čist dobitak od lutrije. Obe sam zagubila tako što jedna je ostala u grad od kog sam se ja preselila, a druga se sa mužem preselila u inostranstvo. Viša sila. Nema šta! Nije do tebe. Nije do mene. 

Nakon njih sam stalno tražila da mi se "pojavi" neka kao one dve.
Na žalosti, ili na sreću - nije. Kažem na sreću jer da jeste, nikad ne bih naučila nešto novo. Ne bih imala motivaciju, hrabrost i u isto vreme ludost da ja pokušam postati bolja, da izađem iz zone komfora. 

I bi proleće

Mesec April je moj omiljeni mesec, a proleće generalno omiljena doba. Ne zato što sam ja u njemu rođena, nego zato što tokom Aprila proleće kreće svoj obnavljajući proces vrlo vidljivo i skoro da se ne može posumnjati da će sve biti preokrenuto promenama. Novi početak.
Možda volim proleča još i zbog toga što je jako slično po osobinama meni.

Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe...

Koliko od vas prati dnevnik jednog direktora?

Ili možda lakše pitanje - koliko od vas su čuli/čitali još bolje prisustvovali na događaj, ili "skandal" koji je Jelena Karleuša priredila jednom mladiću iz te i te banke na Kopaoniku?

Ja sam za to sinoć saznala preko posta koji je direktor stavio sa pitanjem da li je uredu što je dečko dobio otkaz. Dugo sam razmišljala, ali ne o poslovnom smislu, nego u privatnom.

Da sam ja ta nesretna njegova žena, supruga, devojka ili šta god već on ima, šta bi ja uradila? Kako bih ja reagovala? Šta bi mu rekla? Da li bi ostala sa njim u vezi?

Nekako u glavi mi se odvijaju dva scenarija:

Pecati ili ne pecati

Pre neki dan sam bila na savetovanju u vezi vođenjja finansija u mojoj firmi. Prilikom analiziranja finansijskog rezultata od proteklih 5 godina mentor je primetio da jedna od poslovnih grana mi izvlači veliki deo novaca, truda i ulaganja, a da daje mali, da ne kažem nikakav povrat investicija. Pošto sam ja bila uporna da ta grana meni ipak treba zbog redica faktora, on je rekao: To bi ti bilo kao da ideš na pecanje, stavila si 5 različith štapa i vidiš da na 2 štapa se trza, ali ti kažeš: Ne, ja gledam ovaj 5." Razgovor se nastavio. Mentor je imao poentu sa finansijske tačke gledišta, ali....

Protivurečenje

Leto je napolje
U meni je zima
Ono najgore
Kada je dobro svima

Jesen odlazi
Proleće dolazi
Duša se leči
Bol će pobeći

Zima je napolje
U meni vrućina
To je najbolje
Kada je dosta svima

Kružni tok

Već sat i po se vrtim
Na kružnom toku u gradu
Nema potrebe da se ljutim

Izvešću auto u komadu
I onako sam sama
Nema više drama

Naravno da ću se snaći
Samo da se odlučim
Na koji izlaz izaći

Nakon svega mogu da zaključim
Da nije problem u mom neznanju
Nego u pogrešno protumačenom prizvanju.

Depresija

Kad rano jutro svane,
Počinje novi radni dan.
A sve što želim za ove dane
je da spavam većit san.

Mrzim što otvaram oči
Mrzim što uzimam dah
Mrzim da provodim noći
Igrajući s Životom šah.

Dosta mi je figurica 
Dosta mi je poraza
Makni mi se sa lica
Nemam više poteza!

Dilema

U meni žive dve strane
Volim da kažem da su to dve dame.
Prva, doduše, je prava dama
Druga, uglavnom ostane sama.

Jedna je društvena, nasmejana, ljubazna
nikad nije naporna, ne pristojna ili bezobrazna
Zna kad da ćuti i kad da zbori
Kažu da samo pametne stvari tvori.

Ona druga je čudnovata, namćor stari
ponekad bahata, pa sve stvari pokvari
Često zapadne u probleme
I stalno kroji neke šeme.

Njih dve retko pričaju
Zapravo jedna druga poricaju
A ja obe njih podjednako volim
Mada se uvek pitam: "Koju stranu sada da ispoljim?"