Happy birthday to me

 

Najdraža moja ja u prošlosti, 

Srećan rođendan! Volim te! Ponosim se tobom! Hvala ti što si izdržala i preživela do sada. Hvala što nisi odustala od sebe i mene! Hvala što si stigla do ovde. 

Sve je uredu i baš onako kako treba da bude. 

Srećna sam. Volim i voljena sam. Pripadam. Moj život ima smisla. 

Život i dalje ne ide uvek u pravcu i tempom koji sam ja zamislila, već onako kako treba. I dalje plačem, i dalje histerišem, i dalje se osećam ponekad izgubljeno i bez smisla, ali i to je uredu i sastavni deo mog života. A moj život, kad se povuče crta, jeste lep, ispunjen i ima ga smisla živeti. 

Sve je ok, čak odlično. 

Tu sam, gde treba da budem. Ja sam ono što jesam i odlična sam u tome. 

Sve je potaman i baš kako valja biti, a kad nije, onda znam da će proći. Sve na kraju dođe i ode. Ostajemo ja - moja suština. 

A moja suština jeste mala razigrana i znatiželjna devojčica. 

Najdraža moja ja u prošlosti i ja u budućnosti - ostani uvek svoja. 

Volim te i sa tobom sam sve vreme. Tu sam ZA UVEK. Do samog kraja. 

Tvoja JA

O pravilnoj upotrebi našeg vremena

Od pravilnoj upotrebi našeg vremena zavisi nam uspjeh u sticanju znanja i mentalne kulture. Kultivacija razuma ne mora se omesti siromaštvom, skromnim poreklom ili nepogodnim okruženjem... 

Odlučna namera, istrajna marljivost i brižljivo ekonomisanje sa vremenom omogućiće ljudima da steknu znanje i mentalnu disciplinu koje će ih kvalifikovati za gotovo svako mjesto od uticaja i korisnosti. 

Rešite se da postanete onoliko korisni i delotvorni koliko vas Bog poziva da budete. Budite temeljiti i verni čega god se latite. Obezbedite sva preimućstva u svom domenu za jačanje intelekta. Neka izučavanje knjiga bude kombinovano sa korisnim fizičkim radom i vernim staranjem, budućnošću i motivacijom koja obezbeđuje mudrost koja je odozgo. To će vam dati sveobuhvatno obrazovanje. Tako ćete razviti karakter i zadobiti uticaj nad drugim umovima, što vam omogućava da ih vodite na stazu poštenja i svetosti.

Iz knjige "Um, karakter, ličnost" Ellen G. White

“O poluintelektualcu”

 “Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u “čaršijskom” smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.

 “O poluintelektualcu” - deo iz knjige “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” Slobodana Jovanovića (1869-1958), pravnika, istoričara, književnika i političara Kraljevine Jugoslavije

Test moralnosti/ispravnosti

Postoji jedan izvanredan test kojem biste mogli redovno da se podvrgavate kako biste procenili da li je neko delovanje dobro ili loše, ispravno ili pogrešno. On je jednostavan i možete ga koristiti tokom celog života. Zasniva se na univerzalnoj maksimi nemačkog filozofa Imanuela Kanta, postavljenoj pre više od 200 godina. Prema njemu, „treba da živite tako kao da će se svako vaše delovanje pretvoriti u univerzalni zakon“. Drugim rečima, pre nego što donesete odluku ili preduzmete neko delovanje, zamislite da će svako drugi učiniti potpuno isto. Zamislite da vaša odluka postaje zakon za vas i za sve ostale. To je pravi test koji pokazuje da li je vaša odluka ispravna. To je lakmus-papir za svaku vrednost ili ponašanje. Kakvo bi bilo društvo kada bi svako živeo i ponašao se tačno kao vi? Mnogi problemi u našem društvu ne bi postojali kada bi se ovaj test redovno primenjivao u javnim debatama. Vlade bi mnogo pažljivije odobravale konkretne mere koje se tiču borbe protiv kriminala, obrazovanja, socijalne sfere i poslovanja, kada bi postojala verovatnoća da svi učestvuju u njima.

Brajan Trejsi u knjizi "Promenite svoje misli kako bi promenili svoj život" 

U potrazi za pravom....

 Pravni fakultet sam upisala usled dugogodišnjeg iskustva u privredi i suocavanja sa konstantnog kršenja i zaobilaženja zakona u Srbiji kako kome odgovara od strane državnih organa, privrede, radnika i ne samo... Verovala sam da ako završim pravo i postanem advokat brani ću privrednici poput sebe koje očajno pokušavaju da se izbore sa korupcijom, aljkavim radom državnih službenika i "Balkanskim mentalitetom" traženje "rupa u zakonu kako bi se primene istog "galantno" izbegavao ili primenjivao samo kad i kako nekome odgovara....

6 godina svog života sam posvetila studiranju prava Srbije uz posao i život koji sledi u Srbiji. Kad sam položila zadnji ispit na fakultetu i dobila zvanja "diplomirani pravnik " nisam ni slutili da moje muke na putu ka prava nisu ni počele.... Naime, mesecima se suočavam sa činjenicom da se zakon ne primenjuje, već "izbegava" fino osmišljenom "procedurom" i "višedecenijske prakse" i jasno se daje do znanja budućim pravnicima da zakon se može fino rečeno ne primenjivati, ako to tako "neko" odluči (čitaj ako nije u korist jačeg)....

Zakon o advokaturi u  članu 54, stav 1, tačka 9 jasno kaže da jedan od uslova za upis advokatskih pripravnika u imenik advokatskih pripravnika je postojanje ugovora o radu. UGOVOR O RADU!!! Ne ugovor o volontiranje, već o radu. Uslovi su kumulativno navedeni, što znači da se moraju ispuniti sve da bi se stekao uslov, ali praksa je druga. Ne pomaže ni to što zakon o volontiranje jasno kaže da se taj zakon ne primenjuje na stručno osposobljavanje.... Plaćanje na ruke (tamo gde uopšte postoji plaćanje) je uobičajena praksa, mimo zakona i prava... I kome da se žalim?! Oduvek je tako bilo i biće - pravo jačeg - "Take it or leave it".... 

Zajedno

 Ne dobiju svi na početku kuću, automobil i sigurnost na računu.

To nije tragedija ili sramota i ne znači da vrediš manje.

Život nija trka u kojoj se broji ko je sa kakvim ulogom krenuo.

Život je

Veruj sebi i svom životu

 Mislim da deo odrastanja i put ka unutrašnjem miru je da shvatiš da u životu se trebaš suočiti i uraditi i ono što ti ne prija i ne sviđa ti se, a znaš da je ispravno. A ponekad i uprkos što znaš da nije možda po tvojim merilima i kosi se tvojim principima i uverenjima treba istrajati i sprovesti neprijatni nalog radi dugoročnog dobitka ili višeg cilja.... Uradi ono što moraš da bi radio ono što voliš..... Zrelost je upravo ovladavanje ovim zakonom i usklađivanje samog sebe i svojih emocija sa činjeničnom stanju uprkos svog unutrašnjeg nezadovoljstva i frustracije. Za duhovno isceljenje i lični rast i razvoj se zahteva "tolerancija prema frustraciji" i "otpuštanje kontrole", traži se prepuštanje životu - dopustiti da ti se život desi onako kako se zadesi, pa makar i ne sviđao ti se na prvi pročit. Dati svoje poverenje životi onakvom kakvom je. Progutaj najveću žabu! Završi već jednom s tim! Da bi mogao da ti krene život u onom pravcu u kom želiš da ideš - da živiš život onakav kakav želiš da živiš moraš proživeti/dopustiti deo života koji ne voliš/želiš da živiš... Koja kontradikcija!!!

Do ovog zaključka sam došla razmišljajući već  neko vreme o nekoj mojoj unutrašnjoj borbi, a kao neka potvrda sam danas naišla na sledeća dva citata: 

Samo forme radi.....

 

Upravo sam doživela što kažu mladi "mind-blowing" momenat.... Mozak mi se spržio.... Pet puta sam prepročitala pasus, čak zvala kolege da isto pročitaju jer možda pošto srpski mi nije maternji ja ne kapiram finese izražavanja.... 

Kada put do cilja nije onakav kako bi želela...

Ljubavi moja....znam koliko ti je bilo važno i koliko si se trudila. Iako rezultat nije onakav kakav si želela, u mojim očima ti si i dalje neverovatna 😍 hrabra, pametna i istrajna.

Dobili smo naređenje od Beograda

Danas sam dobila poziv od koleginice (nisam u firmi jer sam na godišnjem jer sam polagala ispit - tema drugog razgovora, ali sa istom konotacijom) da je neka žena iz poreske zvala našu centralu i rekla da je naša firma dužna 4 dinara (da, tačno ste razumeli - četiri dinara) i da ako ne uplatimo što pre biće nam prinudno naplaćeno..... 

Prvo sam pomislila da je neki nesporazum i pozvala knjigovodstvenu agenciju da proverim sa njima da li je moguće da su nas pozvali za dugovanje od 4 dinara (inače tačno dugovanje je 3.67 dinara, ali razumem, zaokružili su) s obzirom da po poreskim karticama za porez na dobit imamo trenutno ukupno pretplatu od preko 45 000 dinara... Potvrdili su da jeste jer navodno te službenice u poreskoj rade u različitim kancelarijama i da ne proveravaju ukupne kartice, već svaka gleda isključivo za svoj poziv na broj i ne zanima ih i da zovu i za 0,5 para.... 

Pa sam u besu i bespomoćnosti napisala sledeći mejl adresiran trojici iz poreske sa kojima sam do sada komunicala: 

Prezatrpanost - sredstvo za izbegavanje uspeha

 Upravo čitam 8 pravilo ispravnog življenja od Og Mandino-a i zaprepašćena sam...

Obična

 Jedva čekam da dođem po tebe...

Kada izađeš nasmejana lepa i bez šminke, sa sjajem u očima i suncem na obrazima. Mirišeš i bez parfema. Grliš bez dodira. Osvajaš me svaki put bez truda. Želiš da budeš obična.... a za mene si najposebnija ❤️

M

Pojavila si se u mom životu neočekivano...

Pojavila si se u mom životu neočekivano i postala sve što mi je trebalo baš tada kada nisam imao pojma šta tražim...

Tri poslovne (životne) istine

Postoje tri životno-poslovne istine koje je dobro da što pre razumeš, prihvatiš i prilagodiš kako bi lakše i bolje napredovala/o kroz posao/život: 

Kako se postaje kraljica

 

Pčele kriju neverovatnu tajnu.
Kada košnica izgubi svoju kraljicu – jedinu koja može da daje život koloniji i da održava red u savršeno organizovanom društvu – sve izgleda izgubljeno. Život u košnici usporava. Bez novih jaja, budućnost nestaje. Za samo nekoliko nedelja, kolonija rizikuje da nestane.

Ali pčele ne paniče. One čak ni ne čekaju spasenje spolja.
U demonstraciji kolektivne inteligencije i dubokog instinkta, one pokreću veličanstvenu hitnu proceduru, teško zamislivu u svetu kojim vladaju insekti.

◆ Transformacija počinje jednostavnim, ali važnim izborom.

Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu.... Ili kad radnik seče granu na koju sedi...

Obično narodne izreke i ideome na Balkanu se poklapaju između različitih naroda, ali izreka "Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi" je prisutna samo između ex-Yu zemalja, i to konkretnije u Srbiji.... Ja sam godinama svedok jednoj modifikovanoj verziji ove izreke koja glasi: "Ne možeš ti mene toliko malo platiti, koliko ja tebe mogu mnogo podkradati"....

Za mojih skoro 20 godina života u Srbiji srela sam se sa različitih načina "zakidanja" i "vraćanja" poslodavcu za minimalnu i/ili nedovoljnu platu koju daje radnicima. Skoro u svakoj firmi u koju sam radila sam "uhvatila" kolegu (češće kolege) kako kradu (po njihovim rečima "nadoknađuju sebi razliku u plati") od firme na jedan ili drugi način. Negde sam te pronevere prijavljivala vlasniku/direktoru, negde bi samo dala otkaz i otišla. Neću ulaziti u analizu ovog fenomena, već želim da se osvrnem na načine kako da poslodavac (viziram vlasnika/generalnog direktora) otkrije ove pronevere i po mogućnosti da ih spreči pre nego što se dese. Ova uputstva mogu i običnom radniku da pomognu da raskrinka proneveru svojih kolega na poslu i da mu to iskustvo da mogućnost za lični rast, napredak u firmi ili daj Bože veća primanja jer često poslodavac na kraj dana kad se sav cirkus završi (a sigurno će biti cirkusa i sam poslodavac će proći nekoliko faza, ali to je tema drugog razgovora), onaj ko je otkrio proneveru dobiće neke "bonuse", ali isto tako snosi će i određene negativne posledice jer kao sve u životu, pa i ovakvo otkrice ima svojih prednosti i mana....

No, krenemo od sam početak - nekoliko znaka da u firmi se dešava pronevera/krađa od strane radnika, direktora, zaposlenih: 

Kako olakšati sebi život sa prosopagnozijom

Danas u supermarketu me srela moja najbolja drugarica, koju neko vreme nisam videla uživo iako se skoro svaki dan dopisujemo porukama. Na trenutak nisam uspela povezati ni njen glas ni dete koje je stajalo pored nje, a samo sam rekla "Izvini nisam te prepoznala" i dalje još minut sam pokušavala povezati ko je ko dok sam se nervozno smeškala. Sva sreća i ona i moj muž su brzo odreagovali i uspela sam je "prepoznati", zagrlila sam je i srdačno pozdravili i poćaskale malo. Kasnije mi napisala poruku: "Uvek zaboravim da imaš prosopagnoziju i da me ne prepoznaješ odmah dok ne povežeš glas, energiju itd. Gledaš me u početku kao da me 1. put vidiš u životu 😘 Volim te ❤️" 

Prosopagnozija ili "slepilo za lica" je stanje 

Šta je carinska koncesija?

 Pošto nisam našla na srpskom jeziku tekst o carinskim koncesijama pišem sebi: 

Carinska koncesija ukida (mada u principu može i da samo smanji) carinsku stopu za određeno carinsko naimenovanje robe ili carinsku grupu naimenovanja za koje bi uvoznik inače bio u obavezi da plati određeni iznos carinske dažbine.

Najčešće država putem carinskih koncesija

Šta (ne) možeš da očekuješ nakon razvoda?

Razvod (obuhvatam period malo pre i nakon samog razvoda) je sam po sebi veoma stresan period života i donosi sa sobom velike promene bez obzira na to da li je nakon malo ili više godina bračnog života, bez obzira na to da li je sporazumni ili iniciran od jedne strane, ne vezano za to da li ste imali i delili neku zajedničku imovinu. Tokom razvoda smo primorani da se suočimo i izborimo ne samo sa svojih vlastitih strahova i predrasuda, već i sa okolinom, porodicom, decom. 

Ovo je spisak koji sam sama sebi napravila kako bi realnije i spremnije se suočila sa procesom razvoda.

Život i matematika

Matematiku sam zavolela u 6-7 razredu. U 6. razredu moja mama me prebacila u muzičku školu obližnjeg grada jer bilo joj je skupo da plaća meni i sestrama privatne časove klavira i violine. Mi smo živeli u selo pored grada i od 1 do 5 razred sam pohađala „seosku školu“. Kad sam došla u gradsku školu profesor i bugarskog jezika i matematike su mi rekli istu rečenicu: