Osoba od poverenja

Pojavila si se u mom životu iznenada
a promenila me iz osnova, bez nadoknada
U stvari, družili smo se vrlo kratko
a činilo mi se da nam sve ide glatko.

Otkrila sam pred tebe svoju dušu
iako sam često želela glumiti plavušu
Znala si da me isprva, kao knjigu čitaš
i tebi pričala sam sve, bez da pitaš.

Sa tobom ispočetka sve je bilo tako lako,
a zapravo, nestajala si u etapama, polako.
Pomislila sam da zameniti te može netko
a u suštini takve poput teb se sreću retko.

Verovala sam da od mene same, bolje me poznaješ
i možda baš zbog toga danas tako nedostaješ
Bez potrebno, u sebi prošlost davnu vučem, premotavam
i tako dane, koje nemam, uzaludno iskorištavam. 

Naravno, opet pokušavam da te vratim,
a dobro znam šta valja da uradim:
Da te pustim, da ideš, da nestaneš,
i nekoj drugoj "osoba od poverenja" ti postaneš.

Kad se kamen razbije

Danas sam sasvim slučajno upala u razgovor između novog komšije i komšinice. Komšija je nedavno otvorio radnju za prodaju kebaba, girosa, pljeskavica itd. Komšinica godinama drži butik za donji veš, pidžame i čarape. Ona je iskusni trgovac, a on novajlija. Ubacili su i mene u razgovor. Ja sam neki srednji nivo ‒ niti previše iskusna, niti tek početnik. U toku razgovora sam uglavnom ćutala i slušala.

Teorija o zaljubljivanju

Pre neki mesec sam pokrenula jednu od mnogih mojih ludih ideja. 

O čemu je reč?

Duže vremena sam u "potrazi" za idealnog radnika. Tokom svih ovih 5 godina promenila sam 8 radnica. 2 od njih za mene su bile "idealne". One su se jednostavno pojavile "spremne". Nije to bila moja zasluga. To je bilo čist dobitak od lutrije. Obe sam zagubila tako što jedna je ostala u grad od kog sam se ja preselila, a druga se sa mužem preselila u inostranstvo. Viša sila. Nema šta! Nije do tebe. Nije do mene. 

Nakon njih sam stalno tražila da mi se "pojavi" neka kao one dve.
Na žalosti, ili na sreću - nije. Kažem na sreću jer da jeste, nikad ne bih naučila nešto novo. Ne bih imala motivaciju, hrabrost i u isto vreme ludost da ja pokušam postati bolja, da izađem iz zone komfora. 

I bi proleće

Mesec April je moj omiljeni mesec, a proleće generalno omiljena doba. Ne zato što sam ja u njemu rođena, nego zato što tokom Aprila proleće kreće svoj obnavljajući proces vrlo vidljivo i skoro da se ne može posumnjati da će sve biti preokrenuto promenama. Novi početak.
Možda volim proleča još i zbog toga što je jako slično po osobinama meni.

Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe...

Koliko od vas prati dnevnik jednog direktora?

Ili možda lakše pitanje - koliko od vas su čuli/čitali još bolje prisustvovali na događaj, ili "skandal" koji je Jelena Karleuša priredila jednom mladiću iz te i te banke na Kopaoniku?

Ja sam za to sinoć saznala preko posta koji je direktor stavio sa pitanjem da li je uredu što je dečko dobio otkaz. Dugo sam razmišljala, ali ne o poslovnom smislu, nego u privatnom.

Da sam ja ta nesretna njegova žena, supruga, devojka ili šta god već on ima, šta bi ja uradila? Kako bih ja reagovala? Šta bi mu rekla? Da li bi ostala sa njim u vezi?

Nekako u glavi mi se odvijaju dva scenarija:

Pecati ili ne pecati

Pre neki dan sam bila na savetovanju u vezi vođenjja finansija u mojoj firmi. Prilikom analiziranja finansijskog rezultata od proteklih 5 godina mentor je primetio da jedna od poslovnih grana mi izvlači veliki deo novaca, truda i ulaganja, a da daje mali, da ne kažem nikakav povrat investicija. Pošto sam ja bila uporna da ta grana meni ipak treba zbog redica faktora, on je rekao: To bi ti bilo kao da ideš na pecanje, stavila si 5 različith štapa i vidiš da na 2 štapa se trza, ali ti kažeš: Ne, ja gledam ovaj 5." Razgovor se nastavio. Mentor je imao poentu sa finansijske tačke gledišta, ali....

Protivurečenje

Leto je napolje
U meni je zima
Ono najgore
Kada je dobro svima

Jesen odlazi
Proleće dolazi
Duša se leči
Bol će pobeći

Zima je napolje
U meni vrućina
To je najbolje
Kada je dosta svima

Kružni tok

Već sat i po se vrtim
Na kružnom toku u gradu
Nema potrebe da se ljutim

Izvešću auto u komadu
I onako sam sama
Nema više drama

Naravno da ću se snaći
Samo da se odlučim
Na koji izlaz izaći

Nakon svega mogu da zaključim
Da nije problem u mom neznanju
Nego u pogrešno protumačenom prizvanju.

Depresija

Kad rano jutro svane,
Počinje novi radni dan.
A sve što želim za ove dane
je da spavam većit san.

Mrzim što otvaram oči
Mrzim što uzimam dah
Mrzim da provodim noći
Igrajući s Životom šah.

Dosta mi je figurica 
Dosta mi je poraza
Makni mi se sa lica
Nemam više poteza!

Dilema

U meni žive dve strane
Volim da kažem da su to dve dame.
Prva, doduše, je prava dama
Druga, uglavnom ostane sama.

Jedna je društvena, nasmejana, ljubazna
nikad nije naporna, ne pristojna ili bezobrazna
Zna kad da ćuti i kad da zbori
Kažu da samo pametne stvari tvori.

Ona druga je čudnovata, namćor stari
ponekad bahata, pa sve stvari pokvari
Često zapadne u probleme
I stalno kroji neke šeme.

Njih dve retko pričaju
Zapravo jedna druga poricaju
A ja obe njih podjednako volim
Mada se uvek pitam: "Koju stranu sada da ispoljim?"

Ogledalo

Suze kristalne
Slivaju se tiho
Gorke i jadne
Ne vidi ih iko

Bol ne prestaje
Tuga uvučena
Razum ne haje
Kažu da sam povučena

Misli odlaze
Negde u prošlost
Vuci dolaze
Ovde u sadašnjost

Logika odsutna
Žalost prisutna

Srce pocepano
Usne ispucane
Dete napušteno
U duši mi rane

Uzaludni dani
Dani nebrojani... 

Da mi je znati

Kad ću saznati
šta mi tačno fali?
Ustvari, već sada naslućujem,
mada je moguće i da izluđujem.
Jedna od stvari što mi fali
živi u mojoj glavi.
Zaprvo, u glavi,
mi fali gomila stvari.
Ma, batali!
Ovako, u stvari,
ništa mi ne fali.
Sve je to samo i jedino
u mojoj ludoj glavi.
Ovo je bilo u šali,
ali se desilo u javi. 

Teorija o puzli

Puzle se razlikuju, kako po veličini, tako i po tematici i po stilu sečenja, kvaliteta, korišćenih boja i naravno proizvođača. Ima puzle od 12 komada, ima puzle od 54, a postoje i puzle od 500, 1000 i čak 12000 komada.

Neka pretpostavimo da je svaki čovek jedna puzla. Kada se rodi svako od nas dobija jednu punu kesicu sa pomešanim delovima svog puzla. Neko dobija kesica sa 12 komada, drugi 10 000. Svako kreće „iz 0“ i svako ima približno jednako vreme života da poređa svoju puzlu.

Pretpostavljamo da čovek postaje „kompletna ličnost“ tek kada „poređa“ kocke svog puzla i dobije jasnu sliku. Oni koji imaju mali broj komadića poređaju svoju puzlu za relativno kratko vreme. Dok oni koji imaju 10 000 ili 12 000 komadića, potrebno im je više vremena dok slika ne zadobije neki prepoznatljivi oblik. Ali zato se većina ljudi više divi većim lepim pejzažima, umetničkim slikama koji su sastavljenje od hiljadu malih delova, nego malim dečijim puzlama sa 12 do 50 komadića.

Često se dešava, da dok neko ko ređa svoju puzlu od 50 komada ne može da nađe krajeve svog puzla, za to vreme neko drugi čija se puzla sastoji od 500 komada je pri samom kraju slaganja, a oboje su krenuli istovremeno da ređaju svoje puzle....

Ipak pravi problemi nastaju kada vlasnici dva nedovršena puzla odluče da „pomognu“ jedno drugome da slože svoj puzel, pa u toj „interakciji“ pomešaju svoje nesložene komadiće od oba puzla u jednu kesu i sve to dobro promešaju i krenu da "slažu zajednički"... Komplikovanost poređenja svakog puzla ponaosob se proporcionalno povećava sa brojem prethodno preostalih komadića pre samog završetka.

Ako pretpostavimo da dva prethodno pomešana, nedovršena puzla odluče da se razdvoje, nastaje haos prilikom podele koje parče kom puzlu pripada, posebno ako su oba puzla slične veličine, količine, boje, kvaliteta štampe i slično. Ali pravi haos tek dolazi kad jedan od njih odluči da svoje nesložene komadiće pomeša sa trećim nezavršenim puzelom, a možete pretpostavite šta se dešava ako i drugi „razdvojeni“ vlasnik nepoređanog puzla donese sličnu odluku pa uključi četvrti, peti i tako dalje vlasnik nedovršenih puzla...

Dešava se da u kombinaciji sa određenih delovima svojih pojedinačnih puzla se formira jedna manja zajednička puzla. Ta mala puzla prilikom „razdvajanja“ se mora rasklopiti, kako bi svako dobio svoj deo uloženih delova, da bi eventualno jednog dana zavrsio ređanje svog puzla. U većina slučajeva oni koji često ređaju puzle kažu da se bar jedan komadić zagubi u „selidbi“ i moguće je da slika ostane zauvek nedovršena.

 *Napomena: Ovu teoriju sam "sastavila" 11. februara 2011 u 23:20h. Ali mislim da je aktualna i danas

Timski rad i grupe

Dok sam razmišljala o grupama i timovima setila sam se sjajne primere iz prirode.

TIMSKI RAD KOD VUKOVA 

Za vukove se sigurno može reči da su tim. Kod njih su jasno određene uloge i doprinose u čoporu. Svaki član čopora snosi odgovornost ne samo za sebe nego i