Uglavnom imam majstora kod koga uvek nosim auto i retko ga menjam. Zato i kad se preselim imam velika poteškoća da pronađem novog, meni pouzdanog. Neretko mi se dešavalo da prolazim otkačenih 200 km u jednom pravcu samo da bih odnela auto kod određenog majstora.
Majstor kod koga sam danas bila, pronašla sam po preporuku. Prvi put sarađujemo. Kada sam išla da preuzmem auto, zamolila sam ga da upiše šta je sve radio u servisnu knižicu. Pomalo začuđeno, pomalo ironično je zapitao: "Ovaj auto ima svoju servisnu knjižicu?!"
Jeste auto je punoletan. Znam, moram da ga menjam. Plaćam za njega većeg poreza jer je star. Nema klimu. Daleko je od luksuznog vozila, ali meni se ne da menjati ga. On mi je prvi auto koji sam sama sebi kupila i emotivno sam vezana za njega. Toliko toga lepog i ružnog sam doživela sa njime. Svih ovih godina je bio tu za mene i mi je vršio posao. Verno mi je služio i retko mi je pravio problema, posebno od kako sam krenula redovno da ga nosim na profilaktični servis. Naravno da kad sam ga kupila nije imao servisnu knjižicu, zato sam mu ja otvorila. Redovno unosim sve što se na njemu radi i pratim kada opet treba da ga odvedem kod "lekara". U većini slučajeva tu knjižicu skoro da niko drugi ni ne gleda osim ja. Majstore sa kojima sam sarađivala dosada nikad nisu se začuđivali, ili bar nisu pokazivali - možda diskretno su čutali u vezi ovog "fenomena" - da neko vodi servisnu knjižicu za starog automobila. Možda razlog za to je taj što sam ja žensko, a mi žene volimo da sve komplikujemo...
Ovaj majstor nije izgleda bio pripremljen za to čudo - da vidi servisnu knjižicu za auto koji samo što nije ušao u old timer kategoriju. Promrmljao je nešto tipa - "Ko još vodi servisnu knjižicu takvom autom? Pa to niko ne radi! Šta će ti? Upiši sama.". Ja sam ignorisala njegove prigovore, nasmejala se i rekla - "Samo Vi upišite šta ste radili i stavite potpis i pečat da znam ko je to radio". Nekako se oraspoložio ili shvatio da ne vredi se samnom raspravljati. Uzeo knjižicu i krenuo prema kancelariji da upiše promene.
Dok je popunjavao razmišljala sam - Šta će mi stvarno ta servisna knjiživa? Jel stvarno niko ne vodi? Ma, meni treba. Hmm... možda meni stvarno bi trebalo, ne auto. Mislim servisna knjižica mog života - koliko sam prešla, šta je sve na mene rađeno, ko je to radio....
Svašta, od mene! To tek niko ne radi!
Нема коментара:
Постави коментар
konstruktivni komentar