O pravilnoj upotrebi našeg vremena

Od pravilnoj upotrebi našeg vremena zavisi nam uspjeh u sticanju znanja i mentalne kulture. Kultivacija razuma ne mora se omesti siromaštvom, skromnim poreklom ili nepogodnim okruženjem... 

Odlučna namera, istrajna marljivost i brižljivo ekonomisanje sa vremenom omogućiće ljudima da steknu znanje i mentalnu disciplinu koje će ih kvalifikovati za gotovo svako mjesto od uticaja i korisnosti. 

Rešite se da postanete onoliko korisni i delotvorni koliko vas Bog poziva da budete. Budite temeljiti i verni čega god se latite. Obezbedite sva preimućstva u svom domenu za jačanje intelekta. Neka izučavanje knjiga bude kombinovano sa korisnim fizičkim radom i vernim staranjem, budućnošću i motivacijom koja obezbeđuje mudrost koja je odozgo. To će vam dati sveobuhvatno obrazovanje. Tako ćete razviti karakter i zadobiti uticaj nad drugim umovima, što vam omogućava da ih vodite na stazu poštenja i svetosti.

Iz knjige "Um, karakter, ličnost" Ellen G. White

“O poluintelektualcu”

“Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u “čaršijskom” smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.

 “O poluintelektualcu” - deo iz knjige “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” Slobodana Jovanovića (1869-1958), pravnika, istoričara, književnika i političara Kraljevine Jugoslavije

Test moralnosti/ispravnosti

Postoji jedan izvanredan test kojem biste mogli redovno da se podvrgavate kako biste procenili da li je neko delovanje dobro ili loše, ispravno ili pogrešno. On je jednostavan i možete ga koristiti tokom celog života. Zasniva se na univerzalnoj maksimi nemačkog filozofa Imanuela Kanta, postavljenoj pre više od 200 godina. Prema njemu, „treba da živite tako kao da će se svako vaše delovanje pretvoriti u univerzalni zakon“. Drugim rečima, pre nego što donesete odluku ili preduzmete neko delovanje, zamislite da će svako drugi učiniti potpuno isto. Zamislite da vaša odluka postaje zakon za vas i za sve ostale. To je pravi test koji pokazuje da li je vaša odluka ispravna. To je lakmus-papir za svaku vrednost ili ponašanje. Kakvo bi bilo društvo kada bi svako živeo i ponašao se tačno kao vi? Mnogi problemi u našem društvu ne bi postojali kada bi se ovaj test redovno primenjivao u javnim debatama. Vlade bi mnogo pažljivije odobravale konkretne mere koje se tiču borbe protiv kriminala, obrazovanja, socijalne sfere i poslovanja, kada bi postojala verovatnoća da svi učestvuju u njima.

Brajan Trejsi u knjizi "Promenite svoje misli kako bi promenili svoj život" 

U potrazi za pravom....

 Pravni fakultet sam upisala usled dugogodišnjeg iskustva u privredi i suocavanja sa konstantnog kršenja i zaobilaženja zakona u Srbiji kako kome odgovara od strane državnih organa, privrede, radnika i ne samo... Verovala sam da ako završim pravo i postanem advokat brani ću privrednici poput sebe koje očajno pokušavaju da se izbore sa korupcijom, aljkavim radom državnih službenika i "Balkanskim mentalitetom" traženje "rupa u zakonu kako bi se primene istog "galantno" izbegavao ili primenjivao samo kad i kako nekome odgovara....

6 godina svog života sam posvetila studiranju prava Srbije uz posao i život koji sledi u Srbiji. Kad sam položila zadnji ispit na fakultetu i dobila zvanja "diplomirani pravnik " nisam ni slutili da moje muke na putu ka prava nisu ni počele.... Naime, mesecima se suočavam sa činjenicom da se zakon ne primenjuje, već "izbegava" fino osmišljenom "procedurom" i "višedecenijske prakse" i jasno se daje do znanja budućim pravnicima da zakon se može fino rečeno ne primenjivati, ako to tako "neko" odluči (čitaj ako nije u korist jačeg)....

Zakon o advokaturi u  članu 54, stav 1, tačka 9 jasno kaže da jedan od uslova za upis advokatskih pripravnika u imenik advokatskih pripravnika je postojanje ugovora o radu. UGOVOR O RADU!!! Ne ugovor o volontiranje, već o radu. Uslovi su kumulativno navedeni, što znači da se moraju ispuniti sve da bi se stekao uslov, ali praksa je druga. Ne pomaže ni to što zakon o volontiranje jasno kaže da se taj zakon ne primenjuje na stručno osposobljavanje.... Plaćanje na ruke (tamo gde uopšte postoji plaćanje) je uobičajena praksa, mimo zakona i prava... I kome da se žalim?! Oduvek je tako bilo i biće - pravo jačeg - "Take it or leave it"....