O pravilnoj upotrebi našeg vremena

Od pravilnoj upotrebi našeg vremena zavisi nam uspjeh u sticanju znanja i mentalne kulture. Kultivacija razuma ne mora se omesti siromaštvom, skromnim poreklom ili nepogodnim okruženjem... 

Odlučna namera, istrajna marljivost i brižljivo ekonomisanje sa vremenom omogućiće ljudima da steknu znanje i mentalnu disciplinu koje će ih kvalifikovati za gotovo svako mjesto od uticaja i korisnosti. 

Rešite se da postanete onoliko korisni i delotvorni koliko vas Bog poziva da budete. Budite temeljiti i verni čega god se latite. Obezbedite sva preimućstva u svom domenu za jačanje intelekta. Neka izučavanje knjiga bude kombinovano sa korisnim fizičkim radom i vernim staranjem, budućnošću i motivacijom koja obezbeđuje mudrost koja je odozgo. To će vam dati sveobuhvatno obrazovanje. Tako ćete razviti karakter i zadobiti uticaj nad drugim umovima, što vam omogućava da ih vodite na stazu poštenja i svetosti.

Iz knjige "Um, karakter, ličnost" Ellen G. White

“O poluintelektualcu”

“Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u “čaršijskom” smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.

 “O poluintelektualcu” - deo iz knjige “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” Slobodana Jovanovića (1869-1958), pravnika, istoričara, književnika i političara Kraljevine Jugoslavije