Zajedno

 Ne dobiju svi na početku kuću, automobil i sigurnost na računu.

To nije tragedija ili sramota i ne znači da vrediš manje.

Život nija trka u kojoj se broji ko je sa kakvim ulogom krenuo.

Život je

Veruj sebi i svom životu

 Mislim da deo odrastanja i put ka unutrašnjem miru je da shvatiš da u životu se trebaš suočiti i uraditi i ono što ti ne prija i ne sviđa ti se, a znaš da je ispravno. A ponekad i uprkos što znaš da nije možda po tvojim merilima i kosi se tvojim principima i uverenjima treba istrajati i sprovesti neprijatni nalog radi dugoročnog dobitka ili višeg cilja.... Uradi ono što moraš da bi radio ono što voliš..... Zrelost je upravo ovladavanje ovim zakonom i usklađivanje samog sebe i svojih emocija sa činjeničnom stanju uprkos svog unutrašnjeg nezadovoljstva i frustracije. Za duhovno isceljenje i lični rast i razvoj se zahteva "tolerancija prema frustraciji" i "otpuštanje kontrole", traži se prepuštanje životu - dopustiti da ti se život desi onako kako se zadesi, pa makar i ne sviđao ti se na prvi pročit. Dati svoje poverenje životi onakvom kakvom je. Progutaj najveću žabu! Završi već jednom s tim! Da bi mogao da ti krene život u onom pravcu u kom želiš da ideš - da živiš život onakav kakav želiš da živiš moraš proživeti/dopustiti deo života koji ne voliš/želiš da živiš... Koja kontradikcija!!!

Do ovog zaključka sam došla razmišljajući već  neko vreme o nekoj mojoj unutrašnjoj borbi, a kao neka potvrda sam danas naišla na sledeća dva citata: 

Samo forme radi.....

 

Upravo sam doživela što kažu mladi "mind-blowing" momenat.... Mozak mi se spržio.... Pet puta sam prepročitala pasus, čak zvala kolege da isto pročitaju jer možda pošto srpski mi nije maternji ja ne kapiram finese izražavanja.... 

Kada put do cilja nije onakav kako bi želela...

Ljubavi moja....znam koliko ti je bilo važno i koliko si se trudila. Iako rezultat nije onakav kakav si želela, u mojim očima ti si i dalje neverovatna 😍 hrabra, pametna i istrajna.

Dobili smo naređenje od Beograda

Danas sam dobila poziv od koleginice (nisam u firmi jer sam na godišnjem jer sam polagala ispit - tema drugog razgovora, ali sa istom konotacijom) da je neka žena iz poreske zvala našu centralu i rekla da je naša firma dužna 4 dinara (da, tačno ste razumeli - četiri dinara) i da ako ne uplatimo što pre biće nam prinudno naplaćeno..... 

Prvo sam pomislila da je neki nesporazum i pozvala knjigovodstvenu agenciju da proverim sa njima da li je moguće da su nas pozvali za dugovanje od 4 dinara (inače tačno dugovanje je 3.67 dinara, ali razumem, zaokružili su) s obzirom da po poreskim karticama za porez na dobit imamo trenutno ukupno pretplatu od preko 45 000 dinara... Potvrdili su da jeste jer navodno te službenice u poreskoj rade u različitim kancelarijama i da ne proveravaju ukupne kartice, već svaka gleda isključivo za svoj poziv na broj i ne zanima ih i da zovu i za 0,5 para.... 

Pa sam u besu i bespomoćnosti napisala sledeći mejl adresiran trojici iz poreske sa kojima sam do sada komunicala: 

Prezatrpanost - sredstvo za izbegavanje uspeha

 Upravo čitam 8 pravilo ispravnog življenja od Og Mandino-a i zaprepašćena sam...

Obična

 Jedva čekam da dođem po tebe...

Kada izađeš nasmejana lepa i bez šminke, sa sjajem u očima i suncem na obrazima. Mirišeš i bez parfema. Grliš bez dodira. Osvajaš me svaki put bez truda. Želiš da budeš obična.... a za mene si najposebnija ❤️

M

Pojavila si se u mom životu neočekivano...

Pojavila si se u mom životu neočekivano i postala sve što mi je trebalo baš tada kada nisam imao pojma šta tražim...

Tri poslovne (životne) istine

Postoje tri životno-poslovne istine koje je dobro da što pre razumeš, prihvatiš i prilagodiš kako bi lakše i bolje napredovala/o kroz posao/život: 

Kako se postaje kraljica

 

Pčele kriju neverovatnu tajnu.
Kada košnica izgubi svoju kraljicu – jedinu koja može da daje život koloniji i da održava red u savršeno organizovanom društvu – sve izgleda izgubljeno. Život u košnici usporava. Bez novih jaja, budućnost nestaje. Za samo nekoliko nedelja, kolonija rizikuje da nestane.

Ali pčele ne paniče. One čak ni ne čekaju spasenje spolja.
U demonstraciji kolektivne inteligencije i dubokog instinkta, one pokreću veličanstvenu hitnu proceduru, teško zamislivu u svetu kojim vladaju insekti.

◆ Transformacija počinje jednostavnim, ali važnim izborom.

Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu.... Ili kad radnik seče granu na koju sedi...

Obično narodne izreke i ideome na Balkanu se poklapaju između različitih naroda, ali izreka "Ne može on mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi" je prisutna samo između ex-Yu zemalja, i to konkretnije u Srbiji.... Ja sam godinama svedok jednoj modifikovanoj verziji ove izreke koja glasi: "Ne možeš ti mene toliko malo platiti, koliko ja tebe mogu mnogo podkradati"....

Za mojih skoro 20 godina života u Srbiji srela sam se sa različitih načina "zakidanja" i "vraćanja" poslodavcu za minimalnu i/ili nedovoljnu platu koju daje radnicima. Skoro u svakoj firmi u koju sam radila sam "uhvatila" kolegu (češće kolege) kako kradu (po njihovim rečima "nadoknađuju sebi razliku u plati") od firme na jedan ili drugi način. Negde sam te pronevere prijavljivala vlasniku/direktoru, negde bi samo dala otkaz i otišla. Neću ulaziti u analizu ovog fenomena, već želim da se osvrnem na načine kako da poslodavac (viziram vlasnika/generalnog direktora) otkrije ove pronevere i po mogućnosti da ih spreči pre nego što se dese. Ova uputstva mogu i običnom radniku da pomognu da raskrinka proneveru svojih kolega na poslu i da mu to iskustvo da mogućnost za lični rast, napredak u firmi ili daj Bože veća primanja jer često poslodavac na kraj dana kad se sav cirkus završi (a sigurno će biti cirkusa i sam poslodavac će proći nekoliko faza, ali to je tema drugog razgovora), onaj ko je otkrio proneveru dobiće neke "bonuse", ali isto tako snosi će i određene negativne posledice jer kao sve u životu, pa i ovakvo otkrice ima svojih prednosti i mana....

No, krenemo od sam početak - nekoliko znaka da u firmi se dešava pronevera/krađa od strane radnika, direktora, zaposlenih: